UNIVERSITÉ PARIS SORBONNE PARIS IV ANNÉE MASTER 1 (M2 SB 101 U) VERSION. Ramon Bruin,? [ca. 2012]

Transcription

1 PH. GELEZ UNIVERSITÉ PARIS SORBONNE PARIS IV ANNÉE MASTER 1 (M2 SB 101 U) VERSION Ramon Bruin,? [ca. 2012]

2

3 LA DERNIÈRE SÉANCE (5 MAI) SERA CONSACRÉE À L'EXAMEN DUŠAN KOVAČEVIĆ Nastavak СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ V. Срицање љубави (Девојка га погледа, хтеде нешто да каже - заплака се, спусти главу на сто гужвајући шакама хеклани столњак. Тетка прилази сестричини, покушава да је смири.) ТЕТКА Кајо, душо... Катице... КАТАРИНА Тетка... не могу више... Он је добар човек, али мени његова доброта не треба... У очевој кући имала сам доброте за цео живот па сам је напустила... Не могу... ТЕТКА Ђорђе, остави нас пет минута саме. (Човек рашири руке, као да се коначно предаје.) После ћу ја изаћи. Ово, овако, не бива. (Ђорђе напусти собу... Тетка, одлучно, придиже уплакану девојку.) Смири се. Шта ми се ту ваљаш по асталу. Нема од плакања ништа. И једном се уразуми : или му све реци, па нека се губи - а ти купи прње па за Ваљево, или се врати и заборави оног сотону, оног разбојника, оног кабадахију... КАТАРИНА Тетка... ТЕТКА Доста, молим те! Доста! Она те вуцибатина сад воли, не може без тебе, а оженио се другом. Простачка, мангупска посла. Узео је жену за кућу, жену за авлију, жену за њиву, жену за рађање, црнчење, чекање и плакање, а воли другу, баш онакву какву би убио да је његова. Није те узео из свих разлога због којих те воли. Да немаш те врлине, које су мане за жену, не би те погледао! Познајем их шездесет година : таквих дрипаца свет није видео! Олош! (Тетка развлачи, намешта столњак.) Немој да ми гужваш столњак... А Ђорђе је у праву кад каже да остану само бриге. Ја то најбоље знам... Нека све прода па идите што даље од оног крвопије и вукодлака. Памет у главу! Главом се мисли, не бије се по столу. Ђорђе није човек каквог си заслужила, али је бољи од оног за ким плачеш... (Ђорђе улази, решен да мучење приведе крају.) ЂОРЂЕ Добро, Катарина, ја сам се помирио. Нећеш више да живиш са мном? КАТАРИНА Не могу... (Човек извади пиштољ. Тетка врисну, стаде испред сестричине. Ђорђе држи пиштољ, не зна шта би... Уморан, измучен, сручи се на столицу.) ЂОРЂЕ Убићу се... Каћа, убићу се. ТЕТКА Ја сам мислила да ће тебе. ЂОРЂЕ Каћа... ја те... ја те... КАТАРИНА Реците? ЂОРЂЕ Ја те... КАТАРИНА Шта? ЂОРЂЕ Ја те... много... КАТАРИНА Ви ме волите? ЂОРЂЕ Да. КАТАРИНА Шта»да«? ЂОРЂЕ Па... то... КАТАРИНА Реците! Реците једном! (Човек диже главу, гледа је уплакан, молећиво, спреман да изговори и ту страхоту.) ЂОРЂЕ Волим те. ТЕТКА Пусти човека нека се смири. 3

4 КАТАРИНА Језици им одебљали од псовања и увреда. Нека научи да изговори и»то«јасно и гласно, да себе једном чује. Научили да жене»узимају«и»доводе«без речи, као стоку... Има ли још нешто што ме ви... а нисте у стању да изговорите? ЂОРЂЕ Учини ми да те заборавим као човек, да не правим глупости и будалу од себе. Ево, кунем ти се Богом, ако опет не иде, одвешћу те где желиш. Нећу ти више реч рећи... Молим те. (Катарина ћути, посматра згрченог човека.) КАТАРИНА Тетка, могу ли да те замолим да пођеш с нама, на неколико дана? ТЕТКА У недељу морам на гробље... ЂОРЂЕ Славка, довозићу те сваки дан. ТЕТКА Добро... Да спакујем ствари. (Са улице, у пролазу, поново одјекују узвици у славу Гаврила.) Ђорђе, је л ово значи да је цео народ спреман на нови рат? Зашто стално узвикују Гаврилово име? ЂОРЂЕ Не знам Славка... Чекам вас код чеза... Имам ја»мога«гаврила. Доста ми је један. (Журно излази, као да бежи од речи којима испуни собу.) КАТАРИНА Тетка, нисам ти све рекла... Очекујем дете. ТЕТКА Дете?... Није, ваљда, од оног разбојника? (Тетка смалаксало седа ; посматра сестричину која мирно потврђује њено питање.) VI. Србија добива ратове а народ их губи (Из механе допиру јауци. А испред механе заседају пријатељи решени да већ једном саставе и упуте влади Захтев за помоћ»ратним шкартовима«. Све је исто, само је фирма мало измењена : неко је, шале ради, испред имена Миле дописао два слова - Ка, па се механа сад зове : МЕХАНА КОД КаМИЛЕ. Грбави Миле износи лавор, просипа воду, налива свежу... Криви Лука закувава рибљу чорбу.) КРИВИ ЛУКА Је л то доктор штроји Жоју? МИЛЕ Превија га. КРИВИ ЛУКА Дере се ко нездрав, а метак га само мало окрзнуо, по срцу... Је ли, Миле, ко ти додаде она два слова, сунце га кроз земљу грејало? (Миле погледа у фирму, слеже раменима и уђе у механу. Са реке се огласе брујање бродског парног мотора и испрекидани поздрави сирене. Криви Лука маше сламеним шеширом. Из механе излази доктор Константин, онизак, пуначак, у белом платненом оделу, са цвикерима на комадини носа ; забринуто гледа џепни сат.) КРИВИ ЛУКА Хеј! Хеј!... Докторе, ујутро ћете путовати до Београда најлепшом српском лађом -»Николај други«!... А у вашу част, спремам најбољу рибљу чорбу. Ово нисте јели. ДОКТОР Је л па свежа риба? КРИВИ ЛУКА Погледајте : кувам је пет сати - још плива. (Миле изводи Жоју из механе. Рањенику су груди превијене. Помаже му да седне на столицу, у хладу... Гаврило га посматра.) ГАВРИЛО Докторе, хоће ли Жоја скоро прездравити? ДОКТОР Немаш ортак за шферца?... Где је Ване? ГАВРИЛО Отишао да се поздрави по селу... Озбиљно те питам, како му је? (Доктора, рекло би се, без разлога разљути питање.) ДОКТОР А откад па ви, сељаки, веровате у лекари, кад имате добри бербери, добри гатари и врачари, који вам пуштају крф. Боли груди, пушти крф, боли глава, пушти крф. Кад вам непријатељи не пушти крф, онда је сами себи пуштите. РАЈКО Немој тако, докторе, ми баш поштујемо медицину. Нашег Ванета пратимо за доктора... ДОКТОР Ко па поштује? Ви?! Ко вам беше на први лекар? Тома Константиновић - кафеџија! Њега устанички Совјет на Карађорђева Србија постави за шеф од војни и од цивилни санитет. Ето, то вам па беше први од лекар - кафеџија! А ко беше први од Срби са права лекарска диплома?... Беше Јован Апостоловић, с половина на прошли век, из Нови Сад. Ја морам да вас учим. Знате имена на сви први ускоци, арамбаши и ајдуци, а на први учени људи - ни чули. Како их памтите и поштивате, тако их иннате!... Сад сте навалили, па вам све од швапски понајбоље. Швапски, па швапски! Доће вама швапски главе, ја вам кажем. Бечки главати Јосиф вам замени велики Сократ! Шта је човечанство

5 после грчки философи, после песници, лекари и мудраци па ново пронашло? Шта то? Ово! Ово! Само ово :»Не тумбај - динамит!«(удара шаком по прикуцаном војном поклопцу.) РАЈКО Лука, дај му чорбу. ДОКТОР Уместо големи грчки философи сад вам учитељ говори Марксове мудрости. Кад се на словенска душа накалеми шфапска памет, има да се роди мечка, са оваки зуби и камџи! УЧИТЕЉ Докторе, свако време има своје философе. Не греши душу. ДОКТОР А до јуче, ко је хтео да има па светску учевност приклањао се грчки школи. Ко беше учитељ и воспитник на Карађорђев син Алексија? Беше па Родофиникин. А на Милошеви синови? Беше Ранос. Милошева ћер Савка читала све по грчки. По, по, по! УЧИТЕЉ Мора да је Милош читао грчке трагичке песнике кад уби кума? (Миле доноси доктору фраклић ракије.) МИЛЕ Нема тебе на целом свету! ДОКТОР Каква ти је ракија? МИЛЕ Да простите - лаје! (Између разапетих мрежа, по подневном сунцу, долази Ђорђе бивши џандар. Људи га дочекаше ћутањем и сумњичавим погледима. Човек седа у хлад на троножну столицу, поред Жоје.) ЂОРЂЕ Како си, Жојо? Је ли ти боље? ЖОЈА Све сам даљи... Видиш да те гледам с неба. (Учитељ пружа Нинку неколико листова хартије.) УЧИТЕЉ Ево, Нинко, то је наш Захтев. Он није коначан, већ је више предлог за Захтев, са заједничким... НИНКО Читај, зло ми је... УЧИТЕЉ Поштовани Господине председниче Пасићу, овај Захтев за хитну помоћ ратним инвалидима хтели смо Вам упутити одмах после првог рата с Турцима, али, увидевши опасност од новог рата - с Бугарима, прошле године - одлучисмо да сачекамо. Прође и он... Сад је опасност од рата с Аустро-Угарском. Знамо : Вама и влади никад теже није било, али ми више не можемо чекати, јер живимо и између ратова. Грех је и срамота, Господине председниче, гледати како Ваши храбри ратници, људи осакаћени у великим биткама, очекују милостињу по селима и градовима. Поштовани Господине председниче Пашићу, замолили бисмо Вас да се сетите датих обећања, по баракама и болницама Скопља, после страшне кумановске битке. Изговорили сте их у граду који ослободисмо после 520 година. Изговорили сте их у граду где се силни цар Душан круниса, где донесе свој знаменити Законик, где се... (Нинко тресну песницом по столу.) НИНКО Шта је то?! Мићуне, је ли то Захтев или час из историје за твоје ђаке? Коме кукаш и кога молиш?! Јесу ли они молили кад је требало у рат? Захтевали су. Значи, захтев за захтев. УЧИТЕЉ Ред је да се напише мали увод. НИНКО Без увода! Ђацима увод, влади само - крај! Баце писмо после увода. Захтев се мора написати с истом храброшћу као кад смо гинули, да виде да им пишу исти људи. Захтев мора почети речима : Срам Вас било! Србија добија ратове - а народ их губи! Ова земља, из рата у рат, излази са све мањим народом и све бројнијом владом. Поражени непријатељи се повлаче, али нам остављају наше владе, да нас оне и даље уништавају, јер то нико од њих боље не уме. Наше владе знају где смо најосетљивији, где смо најболећивији, најслабији и најглупљи, па то користе, све у име нашег добра! То је тактика свих наших непријатеља, коју ми оберучке прихватамо, јер никада нисмо посумњали да је непријатељ толико покварен. РЕЦИ ВОЈО Тако је! Алал ти вера, Нинко! УЧИТЕЉ Та иста влада добила је два рата за две године! НИНКО Није влада, народ је добио! А тај твој Господин Пашић, људи су ми по Београду причали, има дворац у Лондону. Веле, кад притисне једно дугме, дворац се окреће сам око себе. Како му је воља, хоће ли цео дан да има сунце или хлад. Њега молиш, он ће да те разуме?! (И, као што је ред, Ијуди се посвађаше, подељени захтевима. Ђорђе устаје, понет свађом ; за тренутак је заборавио да је још увек»са оне стране«.) ЂОРЂЕ Браћо, ја мислим да послушате Учитеља. Захтев мора бити дипломатско писмо, а не објава рата. КРИВИ ЛУКА То су те у пандурнерији учили? ГАВРИЛО Кад загусти, сви смо»јунаци, синови, браћа«- нема бољег народа, чим прође опасност, опет смо Милошева»стока сељачка«! 5

6 ЂОРЂЕ Мислио сам, прво покушајте лепим, па ако не иде... РАЈКО Море, да ти мало идеш... Ко је тебе звао да нас учиш памети? Мислиш, ако си скинуо униформу, да не знамо да сад радиш у цивилу. Нама си нашао да се преоблачиш! ЂОРЂЕ Шта ја то радим? РАЈКО Уходиш, дојављујеш, шпијунираш. Чули су да се пише Захтев па су те послали на чашицу прислушкивања. ЂОРЂЕ Ја вас уходим... ја дојављујем... прислушкујем... Сад ћу вам показати, бедници једни, ко је међу нама доушник. (Уздрхталим рукама вади пресавијене листове хартије из унутрашњег џепа прслука.) Хоћете ли да вам прочитам само једно писмо, од стотинак, упућених мени, а писано руком једног од вас, са доушничког платног списка пуне четири године? Хоћете ли, поштењачине и честити људи? (Друштво ућута, смирено доушничким листовима.) ГАВРИЛО Читај. ЂОРЂЕ Поштовани Господине Ђурићу, Савест ми налаже да Вас обавестим да сам пре две ноћи, између уторника и среде, седео у Механи код Миле, у оној јазбини, коју Ви тако тачно називате»хирсиз јатаги«, и причао такве свињарије против владе да би ме требало одмах стрељати. А све сам то радио ради тога да их наведем да они проговоре, јер су причали само о туђим женама ; где је ко кога, када и колико пута - власт нису помињали па сам се уплашио да ће ми пропасти цела ноћ. Ово Вам сада пишем јер се оправдано бојим да међу њима седи још неко ко ради за Вас, а ја га не познајем, па Вам је он, можда, доставио извештај о мени. Ко ме не зна, као Ви, могао би свашта помислити. То што Вам је он, можда, написао - све је то тачно. Међутим, кад сам их навео, око поноћи, да пролају, лајали су до зоре. Поштовани Господине Ђурићу, Такве страхоте моје уши нису чуле. Ако је и од њих - много је. Тако се, ваљда, нигде у свету не прича за своју владу и своје владаре. Ја сам, од ужаса, покушао да вратим причу на туђе жене, али, све је било касно ; кад се они дочепају псовања политике и политичара, нема те жене која би их зауставила. Просто се надмећу ко ће ружније да исмеје све што је народу највећа светиња. Никад туђе нису тако псовали. За вас, џандаре, причају да увек идете у групама, јер се придржавате - чим вас нико не гледа, веле идете четвороношке. Поштовани Господине Ђурићу, убио бих се кад би Ви посумњали у мене на основу извештаја тог другог човека, који не зна ко сам ја, као што ја не знам ко је он - можда је и он један од оних што су псовали све живо, са истим циљем да остале наведе, као што сам и ја радио, па се просто плашим да му не учиним исту неправду, у незнању, коју је он мени, можда, учинио. Било би ми лакше кад бих знао да ли тај други зна за мене. А ако се варам, па њега нема, ја сам спреман да сам себе пријављујем, од речи до речи, све са задатком да сазнам шта ови мисле, а у циљу горе поменутих светиња. С искреним поштовањем, Ваш... Ви знате ко. П.С. Ако ми дозволите, мислим да је за ову механу и Брестовац довољан један прави човек, па се Ви одлучите између њега и мене - ако он постоји. (Ђорђе баци доушничко писмо на сто. Људи се сумњичаво згледају. Реци Војо узима листове.) РЕЦИ ВОЈО Чији је ово рукопис, браћо? ЂОРЂЕ Могу вам прочитати и једну од пријава за једног од вас да чујете с ким седите... Или вам је ово било доста, доушници? НИНКО Читај. ЂОРЂЕ Ево, случајно сам одабрао извештај о Луки. РАЈКО А има о свима? ЂОРЂЕ Има. РАЈКО Писао је онај о коме нема. ЂОРЂЕ Он је и о себи написао, да не би био сумњив... Лука, да читам? КРИВИ ЛУКА Него шта! ЂОРЂЕ»Лука Росић, шпицнамен - Криви Лука, воденичар брестовачки. (Достављено 11. априла Заведено под С.А.Г. бр , оделења царинске службе за пограничну област Шапца. Стр. пов.) Криви Лука - глават, бахат човек, увек раздрљен и гласан, раста малог, а гледа с висине, све зна, у све се разуме, о свему има последње мишљење, у свим догађајима био очевидац, никад болестан - срамота га да побољева, хоће да учини, а онда се хвали и размеће - човеку преседне што му је учинио, десет дана разбацује паре на све стране, једанаести дан штеди - иде бос, има нападе љубави и нападе мржње - не знаш шта је горе, кад те воли или кад те мрзи, оно за шта би данас погинуо, за то ће сутра да убије, о смрти не размишља, ко умре - није нормалан, воли животиње, али, само оне које се једу, испод части му је да дигне двеста кила, живеће хиљаду година, јер све што другима скраћује живот - њему продужава. П. С. Три напомене : Под један : Са Рајком Певцем организује»седељке уз тамбуру«. Многе су жене самлеле у његовој

7 воденици уз пшеницу - част и поштење. Тога је нарочито било током протеклих ратова, кад су мужеви одлазили за оружјем. Под два : Ако пребацује људе преко границе, онда то ради из чистог ината. Да мора, не би за живу главу. Онај кога је он превезао преко Саве боље да су га ухватили и осудили, држави би се одужио, Кривом Луки никада. Под три : Није за доушника. Све што би он пријавио морала би четворица да проверавају. КРИВИ ЛУКА Дај да видим... Пас му матер погану, ко је то писао. ЂОРЂЕ Не знам... Али га молим, ако сад»ради«за другог, да напише да сам изнео поверљиве документе и читао их овде, јер ме је одувек било срамота што из мог села, без мојих захтева, стижу овакве гадости. Други нису, под батинама, реч рекли, ви сте се сами пријавлиивали. Ја сам радио у полицији за паре, ви радите из љубави, срам вас било! (Баци прегршт хартије на људе. Одлази бесан и узрујан... Доктор једе рибљу чорбу и са осмехом прати свађу.) ДОКТОР Ви сте сложни само кад треба изгинути, чим је па живети, посвађате се. Какав сте то народ? КРИВТ ЛУКА Кадтад ћу сазнати ко ово написа. Пресешће му дан кад је прописао. ДОКТОР Ване! Ване! Побрже!... Убиће ме Босиљка. (Пољем иза механе долазе Ване Сироче, Алекса, Катарина и тетка Славка. Дечак је, на чуђење пријатеља, обучен у матроско одело. Иде укочен, гледајући у земљу. Алекса му носи плетени кофер. Људи га, уз смех и задиркивање опколише. Катарина га грли, скрива, брани.) ГАВРИЛО Је ли то наш Ване? РАЈКО Еј, бре, Сироче, на шта се направи?! РЕЦИ ВОЈО Да смо знали, докторе, да је овако леп - не бисмо га пустили. АЛЕКСА Видим ја да ћу некога треснути по лабрњи. Оставите дете! (Доктор се попео на столицу, молећи за тишину.) ДОКТОР Браћо Срби!... Дошао сам код вас на осам месеци да пишем књига о болести на груди, а остао па девет година. Ред је да се вратим. Да сам одма имао дете, толики би он па био као мој Ване. Желим вам много здравље, много срећа и много мира. Ко хоће да види Грчка, Солун и море, нека дође у Ванета кућа, где ћу ја са Босиљку живети. У здравље и на спасеније! (Миле из механе доноси буренце ракије.) МИЛЕ Да ти захвалим у име свих које си лечио пре и током ратова. Док је Брестовца, нећемо те заборавити. Живео нам хиљаду година, докторе Константине! ДОКТОР То је она што лаје? (Изљубише се... И остали прилазе да се поздраве.) ЖОЈА Хвала, докторе... Славићу ти име, ако преживим. (По страни, Алекса разговара са дечком држећи гусле.) АЛЕКСА Не треба више да ти говорим шта тамо да радиш, како да се понашаш и учиш? ВАНЕ СИРОЧЕ Не треба. АЛЕКСА Понеси ове гусле, мети их на зид. Чувај их, па кад будеш имао деце, које ти буде најбоље, ти му их дај, да их даље чува, као што је мени мој отац дао... И да се вратиш... (Старац га пољуби у косу, окрете се и седе за сто... И остали прилазе. Миле му поклања сатланчараш. Дечак прима поклоне, нетремице гледајући старца.) МИЛЕ Ово ти је што си ме лепо и поштено служио. Касни тачно два сата. Кад се привикнеш, ради без грешке. ГАВРИЛО Овај упаљач је са коте 550. Кад пропушиш, да њиме палиш. Ајде! РЕЦИ ВОЈО Ако им је рана тврда, ова бритва све сече. Путуј игумане. РАЈКО Из ове Мале простонародне песмарице да учиш солунске другове, а и ти да се подсећаш одакле си. Ту је и моја песма :»Нека Смиљка само спава!«(учитељ га загрли, подиже, љуби у чело. Хтео би нешто да казе, не може... Заплака се... остали трепћу, окрећу главе. Тетка вади хеклану марамицу из рукава, брише сузе. Катарина повила главу.) УЧИТЕЉ Очи моје лепе... Да нам пишеш, да се јављаш... да се вратиш као велики доктор... Да помогнеш овом несрећном народу... (Из механе излази пијани Трифун ; шири руке, виче.) ТРИФУН Ване! Ване! ВАНЕ СИРОЧЕ Трифуне... ТРИФУН Ване, кад си се вратио? Да те пољуби чича Трифун. Као да си јуче отишао. (Пијани човек појави се као спас, да мало орасположи људе. Доктор узима плетени кофер ; он и Ване одлазе... Дечак се осврће.) ВАНЕ СИРОЧЕ Алекса, хоћеш ли ме испратити? (Старац полако устаје.) 7

8 955 АЛЕКСА Ако морам. (Док се путници удаљавају праћени махањем и повицима, Катарина и Гаврило кришом разговарају.) ГАВРИЛО Кад ти путујеш? КАТАРИНА Морала бих што пре. Отац ми је болестан. ГАВРИЛО Реци му да прездрави. Швабе довлаче војску. Требаће чизама. (Тетка прилази сестричини, узима је за руку и љутито одводи. Гаврило се враћа до осталих, маше и даље гледајући за одведеном девојком.) Крај првог дела 8

9 ДРУГИ ДЕО VII. Мобилизација (Испред Механе код КаМиле пријатељи читају новине. На слабе живце лосе делују претећи чланци и летње сунце.) КРИВИ ЛУКА Било би часније да нас Аустрија нападне без објаве рата. Ништа смрдљивије нисам прочитао. Хоће рат по сваку цену. (Воја одбаци новине.) РЕЦИ ВОЈО Море, ако треба да гинемо - да гинемо! Свињарија! НИНКО Ко да гине? Реци Војо, ко да гине? РЕЦИ ВОЈО Сви! НИНКО Ко то»сви«? РЕЦИ ВОЈО Прво ја, па ти... НИНКО Па моја деца? Треба да ми гине и оно у колевци. А зашто? Хоћеш ли ми објаснити зашто да гинемо? УЧИТЕЉ Ако ти то данас није јасно - онда боље да ћутиш. НИНКО Немој ти мене да ућуткујеш, Мићуне. Јебе се мени за све твоје Словене, заједно са свом поробљеном браћом! Нека се браћа сама мало одробљавају, ако им је уопште стало до слободе. Треба да ми се кућа затре због браће. Већ сам два пута гинуо па ми се до данас ниједан брат није јавио да пита : како ти је, Нинко, без ноге? Браћа ћуте и трпе, а нама тешко ; теже нама него њима што је њима тешко! (Нинко гужва новине, баца их, узима штаке и одлази.) ТРИФУН Људи, опет се преврнуо воз. (Алекса погледа показану фотографију у новинама.) АЛЕКСА Окрени новине, пијандуро. КРИВИ ЛУКА Шта ти пише Ване? АЛЕКСА Свашта... Богами, снашао се. (Између рибарских мрежа долази Катарина Џандарова - сва у белом, са великим чипканим шеширом на глави... Миле изводи превијеног Жоју ; помаже му да седне.) КАТАРИНА Помоз Бог... Миле, где је Гаврило? АЛЕКСА (Алекса се придиже, као да је угледао сопствену смрт.) А шта ће ти? МИЛЕ Отишао је у Мишар, по бабицу. Жена му се порађа. КАТАРИНА Порађа се? Зар већ? АЛЕКСА Јесте, порађа се! Шта се чудиш? Све сте учинили да роди пре времена! Где је пас ноћас био?! КАТАРИНА Молим вас... АЛЕКСА Губи се! Ако те Ђорђе није убио, ја ћу те убити! Кучко! Марш! (Девојка одлази... Миле придржава Алексу коме је позлило од беса) Кучка... зар Ђорђе нема очи и руке. МИЛЕ Седи, деда... Ја ћу Гаврила научити памети. ЖОЈА Хоћеш, кад сви страдамо. Због њега и ове аждаје умало да погинем... Него, Мићуне, кад смо већ код погибије, како тумачиш одговор наше владе Бечу? УЧИТЕЉ Читам га од јутрос двадесети пут... Све су учинили да не дође до рата. РЕЦИ ВОЈО Пошто су рат изазвали. УЧИТЕЉ Ко је изазвао? Шта причаш?! Само лупаш будалаштине! РЕЦИ ВОЈО Ђацима било досадно у школи па решили да убијају владаре. Од стотину поробљених народа баш су из Београда морали да га убију! УЧИТЕЉ Наша влада је пуцала? РЕЦИ ВОЈО Морали су да спрече. Сви су знали да се нешто спрема. КРИВИ ЛУКА Ево, људи, зашто је мени одузета дозвола за рад воденице. У одговору владе, под тачком осам, лепо пише :»Да се спречи успешним мерама учешће српских власти у противзаконитом протурању оружја и експлозива преко границе ; да се отпусте и строго казне погранични чиновници у Шапцу и Лозници који су криви што су помагали извршиоцима сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.«9

10 УЧИТЕЉ Какве то везе има с тобом? КРИВИ ЛУКА Ко зна шта им је доушник јавио. Можда им је писао да сам ја превезао атентаторе и оружје. (Реско брујање из висине полако надјача разговор... Збуњени људи устају... Пољем трчи ћопави Рајко Певац са подигнутим вратом тамбуре према сунцу.) РАЈКО Ено га! Ено га! МИЛЕ Шта оно лети? (Наткриљују шакама очи, гледајући пут Сунца. Окрећу се за брујањем као сунцокрети.) УЧИТЕЉ Лети рат... Аустријски извиђачки јероплан. КРИВИ ЛУКА Ено човек. Види се човек... Маше нам! Хеј! Хеј! УЧИТЕЉ Не маше - прети... Прети нам. (Брујање авиона заглуши јека црквених звона и грлата, прозукла песма тројице брестовачких младића ; газе загрљени, пијани, разбарушени, са високо подигнутим чутурицама. Док певају, прете аустријском пилоту.) МИКАН, БАЋА И ДАНЕ Ој, Србијо, мила мати, За тебе ћу живот дати! Био редов, коњоводац, Коморџија ил' тобџија! Неће Шваба преко Саве Док је једне српске главе! Може само преко Дрине У три пичке материне! (Учитељ покушава да их заустави.) УЧИТЕЉ Микане, где ћете? МИКАН Мобилизација, учо! Само ви седите, биће нових шкартова. Можда ћемо вам правити друштво после рата! Оставите три места! БАЋА Идемо, учо, у прве борбене скамије. ДАНЕ Ко падне - нема понављања! (Одлазе певајући... Први се помера Реци Војо.) РЕЦИ ВОЈО Трећа година - трећа звона. КРИВИ УЈКА Ајмо, људи, треба наше пратити. УЧИТЕЉ Ко још има за праћење? (Одлазе... Алекса и Миле остају сами.) АЛЕКСА Донеси летве да закујемо механу. Док је рат - неће радити. (Између мрежа долази Гаврило : блед, усукан, ознојен... Ћути, гледа у врхове похабаних чизама.) МИЛЕ Шта је било?... Гаврило? ГАВРИЛО Жена је добро... Биће добро. АЛЕКСА А дете? Ста је са дететом?.. Чујеш ли шта те питам?! Гаврило?! (Младић улази у механу ; одјекну прасак стакла и лом ствари. А онда, разлеже се животињски урлик. Миле пође према вратима, али га Алекса ухвати за руку.) АЛЕКСА Пусти га... Можда ће се убити. VIII. Ђорђе Џандар одлази у рат (У прво свитање, са првим певцима, Катарина и тетка Савка прате Ђорђа. Човек носи дрвени кофер, ћути и последњи пут посматра осветљени прозор своје куће ; са њом се прво опрашта. Катарина је бледа, неиспавана, по обичају - Тетка укипљена. Огрнула се широким хекланим шалом, а око струка повезала џемпером. Тетка је застала - не би да смета. Ђорђе јој се обраћа, као да му жена није присутна.) ЂОРЂЕ Славка, хтео бих нешто да те замолим... Ако овај рат крене, не дај Боже, како не треба, упрежи кола па за Ваљево. Шабац ће бити први на удару. Немој чекати повлачење војске, друмови ће бити закрчени... У вајату имаш буре гаса - запали вајат, амбар, шталу и кућу

11 да ми Швабе не погане. ТЕТКА Гледај ти себе, Ђорђе. Бар се у ратове разумем. Одвешћу је ових дана, без обзира како вама»крене«. ЂОРЂЕ Што журиш? ТЕТКА Па... она мора... мислим, биће јој најбоље код матере и оца. ЂОРЂЕ Добро, ради како је најбоље... Ако се не вратим, све што имам - њено је. А дете што чека, ако буде мушко... ТЕТКА Какво дете? КАТАРИНА Рекла сам му, тетка. Све сам му рекла. ЂОРЂЕ Ако буде мушко, Славка, нека остане у овој кући, на овој земљи, да ми се траг не затре. Ако буде женско, нека бежи из овог чемера. Ето... толико... Па... ја бих да идем... Ето... (Негде из суседне авлије зачу се дозивање : Ђорђе! Ђорђе!) ЂОРЂЕ Идем, Војо! Идем!... Па... даће Бог да се у здрављу и миру скоро вратимо. (Пође да пољуби жену, али се она сави - пољуби му руку и устукну. Навикнут на увреде, човек се само скупи као да му је зима. Пружа руку Славки ; она му предаје пар чарапа.) ТЕТКА И, да ти кажем на растанку, нешто : мило ми је што сам те упознала. Како ми је Михајло умро, нисам срела поштеног, честитог и доброг човека. ЂОРЂЕ Хвала, Славка... Лако ми је бити добар кад ми ништа друго не преостаје. (Узима кофер, полази... Осврће се, неспретно маше руком, као туђом. Тетка брише очи.) ТЕТКА Кајо, дете, што ме избрука пред човеком ; што ме натера под старе дане да лажем? КАТАРИНА Ноћас сам се предомислила. ТЕТКА И шта си му рекла? КАТАРИНА Све. ТЕТКА Шта»све«, наопако? И да дете није његово? КАТАРИНА Да. Прво то. ТЕТКА Рекла си му и чије је? КАТАРИНА Нисам. Сам је знао. ТЕТКА Боже Господе! КАТАРИНА Уплашила сам се да се детету нешто не деси. ТЕТКА Шта ти је рекао? КАТАРИНА Ништа... Два сата је ћутао и пушио, два сата плакао, а до пре пет минута ме молио, ако буде мушко, да дам његово име. Слути, вели, неће се вратити, а нема никога, па да му се име не затре. Велико име - штета би било. ТЕТКА Јеси нешто обећала? КАТАРИНА Јесам : ако се не врати, биће његово, а ако се врати, биће - чије је. У оба случаја, то је само моје дете. Само моје. Не знаш колико сам пута хтела да се убијем - крв сам проплакала. Биће онако како ја одлучим. Праве децу и гину ; слава херојима, ђенералима, оружју, а ти рађај и ћутећи трпи увреде, понижења и заповести. Ја то нећу. Тетка, иди кући, одмах ћу се вратити. ТЕТКА Где ћеш? КАТАРИНА Само нешто да видим... Одмах се враћам. (Журно нестаје у свитању). ТЕТКА Катарина! Враћај се! Идем одмах за Шабац! Катарина! (Тетка одлази према осветљеном прозору жалосне куће. Путем наилазе Микан, Баћа и Дане. Певају да их цело село чује. Нестају загрљени.) IX. Благо теби, Алекса (Смрт Алексе Вуковића окупила је пријатеље, махом богаље - за рат неспособне. Смркнути људи седе око покојниковог сандука положеног на две столице без наслона. Ћуте, пуше, кашљу, бдију и пију. Велика примаћа соба, без ствари, осветљена је свећама. На зиду, покрај прозора, виси кућна икона фамилије Вуковић - Свети Георгије убива аждаху - рад непознатог»сликара из средњег века«, љубитеља жарких боја ; леп младић, на белом коњу, убива зелену аждаху из које потоком отиче жарко црвена крв. У позадини је тамноплаво небо са обрисима црног дворца. Испод иконе, заоденуте белим пешкиром, трепери кандило. Грбави унук налива чашице и кришом плаче. Гаврило се скупио, шаком зграбио лице. Покрај отвореног прозора стоји учитељ. Гледа у летњу ноћ на друм, одакле допире потмула тутњава кола, каруца, копита и војничких гласова... Као из земље.) 11

12 УЧИТЕЉ Одоше наша деца... Ко ли ће се вратити са Дрине и Цера... Моји ђаци завршавају школу за мртве... Учитељ мртвих. ГАВРИЛО Мићуне, је л то сад пролази коњица? УЧИТЕЉ Јесте. Коњица. (Безруки младић устаје са клупе - прилази прозору.) ТРИФУН Бојим, се браћо, да ћемо ускоро завидети Алекси, да ћемо говорити : благо теби, Алекса. Мој деда је стално понављао :»Боље да умрем него да ми се нешто деси!«жоја Шта булазниш, пијандуро. КРИВИ ЛУКА Језик прегризо па се огриском удавио. (Улази Рајко Певац - исцепан, испребијан - јадан. Застаје подно сандука, крсти се. Изјављује саучешће унуцима.) РАЈКО Малопре сам стигао из Шапца па свратио до Војине Даринке. Она ми рече... Миле, као да ми је отац... Па синоћ смо седели заједно! КРИВИ ЛУКА До Војине Даринке? РАЈКО Јесте. НИНКО Ко те тако удеси? (Рајко омахну руком и прихвати чашицу ракије ; одлива мало по поду, а остатак испија. Седа држећи се за крста.) КРИВИ ЛУКА Зашто си свраћао до Војине Даринке? РАЈКО Однео сам јој писмо од Воје, са Цера. А што ти мене тако подмукло испитујеш? НИНКО Носио си писмо и Микановој жени - Јелици? РАЈКО И њој. И још у десетак кућа. НИНКО Па те Миканови стричеви ухватили и пребили? РАЈКО Нека им је на част кад туку човека који доноси војниково писмо. То само могу смрдљиви Бабићи... Није им птица кућу прелетела двеста година. НИНКО Море, добро си прошао. Из моје авлије не би изашао. РАЈКО Ако си сакат, ниси глув : писма сам носио! Чујеш ли ти шта ја говорим? НИНКО Писма си носио? Шта ти имаш да носиш писма? Има ко је задужен да носи писма. Што их не носиш кад су мужеви код кућа? Није се за људима трава придигла, а ти већ зашао по кућама носиш женама писма. МИЛЕ Доста! Ко хоће свађу нека изађе напоље!... Алексу је свађа убила, нећу свађом да га пратите. НИНКО (Нинко узима штаке, одлази.) Сврати, Рајко, до моје куће. Донеси писмо мојој жени. РАЈКО (Рајко промрмља за себе, кад човек изађе.) Већ сам јој доносио. УЧИТЕЉ (Са друма одјекује»прашинарска«песма. Учитељ прилази покојнику.) Не знам како ћу моме Ванету јавити. Мораћу ових дана, а не знам како. Свиснуће дете од туге... Прочитаћу вам шта је писао Алекси...»Драги мој Алекса, нема тебе у целој Грчкој. Овде имају светлости колико хоћеш, и кућа до неба, господских, мора још више, а не види се од бродова, али, све им је џабе - кад тебе немају«(учитељ престаје са читањем писма ; у кућу улази Катарина Џандарова, сва у белом. Прилази покојнику, крсти се... Седа на столицу, уз свећу и сандук. Рањени и ћопави Жоја први устаје - за њим и остали. Напуштају кућу... Жоја застаје покрај иконе.) ЖОЈА Хоће ли, једном, наш Ђорђе убити аждају, да нас спасе зла? Помози, свети Георгије. (Прекрсти се и изађе... И Миле одлази.) МИЛЕ Идем до механе. Кад се вратим, нећу да вас видим. Ни њу, ни тебе. Никад више, Гаврило! (У великој соби остају Катарина и Гаврило. Младић, окренут леђима, и даље стоји крај прозора гледајући одлазак војске.) X. Побуна»опанчарских батаљона« (У очекивању аустроугарске казнене офанзиве, на једном од привремених церских положаја поручник Тасић говори укипљеним војницима. Гази пред четом, у којој су и Ђорђе, бивши џандар, сад у чинчићу поднаредника, Реци Војо и три грлата младића - Микан, Баћа и Дане. Поручник Тасић је болесно мршав човек, сивог лица и повијених рамена. Једино га глас служи као некад - ускиптео од мржње, беса и љубави. Корацима одмерава речи.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Затим, кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа - на бајонет, кад ти

13 сломе нож - на руке, кад ти поломе обе руке на зубе, кад ти избију и последњи зуб, све док мрдаш, док те има - нападај! Кад те смрт но погоде, гледај да им паднеш насред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају - да им мртав сметаш! Затим, подофицира који викне :»Јуриш, браћо!«одмах ћу убити. Виче се само :»За мном, браћо! За мном, браћо!«тако подофицир виче ако је испред стотину војника, тако виче и кад остане сам - и јуриша. Највише на свету мрзим да видим мртвог војника и живог подофицира. Затим, част ми је обавестити вас, бићемо на положају који ће сачекати главни непријатељски удар. До тог положаја, одавде, са падина Цера, има равно 28 километара. Те километре ћемо, кад затреба... поднаредниче? ЂОРЂЕ Господине поручниче... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Шта чемо радити с тих 28 километара кад викнем :»За мном, браћо!«ђорђе Господине поручниче, те километре ћемо претрчати! ПОРУЧНИК ТАСИЋ Нећемо претрчати. У жандармерији се трчи, у војсци лети! Прелетећемо их! Ми припадамо батаљонима»стратегијске резерве«, што значи летећим батаљонима. Бићемо тамо где је најтеже. Затим, ако сте икад чули за реч»повлачење«, од данас је заборавите. Ту реч, док сте под мојом командом, док су нам куће и деца иза леђа, док су нам раке очева на поглед удаљене, ту реч из мојих уста нећете чути. Повлачења неће бити. Сви се могу повући, сви могу прећи на друге положаје, ми нећемо педаљ назад! За мене постоје две команде : команда Врховне команде и команда моје земље, а земља је изнад сваке друге команде, и она наређује само : ни корак назад!... Ко се осврне, угледаће цев мога пиштоља, и то ће му бити последње што је угледао. Ја и ви смо, браћо, од наших кућа кренули мртви - то да вам увек буде на памети ; пошли смо мртви, немамо шта да изгубимо. Ако Бог да па победимо, у овом рату ћемо се родити. У овом рату бранимо отаџбину - земљу отаца наших, и боримо се за синовину - земљу синова наших. Између отаџбине и синовине нас нема! Је л јасно? ВОЈНИЦИ Јасно, господине поручниче!!! ПОРУЧНИК ТАСИЋ Кад питам : Је л јасно? - хоћу да чујем да је јасно! Је л јасно! ВОЈНИЦИ Јасно, господине поручнице! (Поручник упери прст у даљину, као да ће нешто додирнути.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ О нашој војсци аустроугарске новине пишу, на првим странама, да смо дроњави»опанчарски батаљони«. Исмејавају нас, ругају се сиротињи, јер смо вековима по рововима, у блату до гуше, на њиховим граничним положајима, као пси чувари ; док се Европа градила, зидала, богатила, док је Европа играла, певала, крала, док је Европа пљачкала, отимала и уништавала мале и сироте народе као што је и наш! Србија данас има 4 милиона душа, Црна Гора 280 хиљада, а Аустро-Угарска - 55 милиона! Оскар фон Поћорек седи у Тузли, пије коњак и сере како ће рат трајати две недеље. Решили су, вели, да нас прегазе, побију и мртве, на послужавнику, однесу у Беч 18. августа, на рођендан цара Фрање Јосифа. Ми смо, по Оскаровом плану, један од дарова главатом Јосифу, који ће се обрадовати мртвом поклону. Главати Јосиф има све ловачке трофеје изузев нас. Изнад камина му једино недостају главе»опанчарских батаљона«! Годинама прете, годинама вриште како»србија мора доживети челично купање«. Ја никад ништа смрдљивије и поганије нисам чуо од претње да један народ буде окупан челиком! Зато вам сад понављам : други официри ће поштовати међународни договор о ратним заробљеницима, ја заробљеника нећу имати! Сви моји заробљеници биће побијени»при покушају бекства«! Ко ми на децу крене, неће успети да дигне руке, да се преда, добиће метак посред чела! Ту! (Поручник застаје, хвата шакама стомак, као да га је тане погодило. Неколико тренутака стоји у грчу, стиснутих вилица.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Поднаредниче, настави са обуком... И да се војници редовно брију. Ако сви чизме немамо, сапун и бритве имамо. Да не будемо сутра и»необријани опанчарски батаљони«. ЂОРЂЕ Разумем, господине поручниче! (Поручник одлази... Воја иступи из строја.) РЕЦИ ВОЈО Зашто му ниси рекао? ЂОРЂЕ Нисам дошао до речи. Видели сте... (Војници опкољавају збуњеног поднаредника без икаквог поштовања. У општој галами, најгрлатији је здепасти Микан.) МИКАН Не мораш ти ништа рећи! Ми ћемо то сами средити! ВОЈНИЦИ Тако је! РЕЦИ ВОЈО Доста! Мир! Нећемо галамом ништа постићи... Слушај, Ђорђе, ако одмах не одеш до поручника Тасића, сутра нас нећеш овде затећи. Од првог дана спремате нас да 13

14 изгинемо без речи, а непријатељ нам већ по авлијама и кућама... ЂОРЂЕ Који непријатељ? РЕЦИ ВОЈО Мени је свеједно како се»непријатељ«зове кад ми насрне на кућу и жену. А овај ми је још црњи и гори! ЂОРЂЕ Мислио сам да је најпаметније... РЕЦИ ВОЈО Прошетај мало по другим јединицама па ћеш чути шта је најпаметније. Војници су побеснели, спремни су да напусте положаје. Молимо те за оно што је твоја дужност, да извештаваш официре о расположењу војске. МИКАН Море, не бих ја ником ништа говорио! Шта ту има да се говори? Треба ми четири сата до села, сат времена да побијем џукеле и четири сата назад - све за једну ноћ. ЂОРЂЕ Кога ћеш ти да побијеш? МИКАН Све стрвинаре! Ако је то само моја брига, сам ћу је решити. Да је неко насрнуо на поручникову жену, већ би трчали да је бранимо! БАЋА Летели би! Нема код њега трчања! Идемо нас двојица ноћас да побијемо говна! ЂОРЂЕ Док вам ја командујем... МИКАН Коме ти командујеш, серем ти се на команду! (Ђорђе зграби војника за ревере, али их дебели Воја растави. Микан исука бајонет.) МИКАН У џандармерији си научио да хваташ за гушу... РЕЦИ ВОЈО Завежи! МИКАН Ако је њему свеједно што му се онај богаљ уселио у кућу, што му јебава жену... (Воја, из окрета, распали шамар побеснелом младићу.) РЕЦИ ВОЈО Доста! Ни речи више!... Идем ја до поручника. Тражићу рапорт код мајора. ЂОРЂЕ Стани, Војо. (Вади из џепа писмо, баца га пред ноге војника.) Већ су ми писали»да ми се богаљ уселио у кућу и да ми јебава жену«, али сам ја мислио да у овом тренутку постоје важније и прече ствари од жене и куће. Тако су ме учили. Сад видим да су ме погрешно учили... или сам ја све погрешно разумео. (Одлази. Подаље од завађених људи трећи младић - Дане - вади из торбице повећи батак и комад хлеба. Прича за себе, али довољно гласно да га и остали чују.) ДАНЕ Хтели и мене да жене, међутим, видим ја биће рата па, велим, што да се секирам шта она ради док сам у рату. Таман је привикнем, па одем. Море, мислим се, нека се рат заврши па ћу се у миру женити. Мало ће ми Шваба бриге задати. Треба главу да изгубим лудећи шта она ради. МИКАН Дане, немој да једеш говна. ДАНЕ Певца, једем. Коме је жена послала певца? Никоме. Жене шаљу болешљиву пилад и гугутке. Мени мајка послала певца. Само мајке шаљу певца... Женама има ко да их поједе. (Војници ћуте, гледају нежењу како слатко једе ; не знају да ли би се насмејали, да ли би заплакали или би га тукли.) ДАНЕ А оном малом, кривоногом Жики из друге чете, жена срочила песму у писму. Вели : Нит ти, Жико, волиш рат, Нит ја, боме, волим шкарт, Ал' што мора бити, мора, поздравља те твоја Зора! XI. О човеку твоје жене (Посилни поручника Тасића држи у једној руци фењер, а у другој огледало. Стоји»распет«. Труди се да га нема. Насапуњани официр - тек почео да се брије - очекује да Ђорђе настави са подношењем рапорта. Међутим, поднаредник је ућутао.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ И? ЂОРЂЕ Господине поручниче, исто расположење је и у другим четама. Обишао сам подофицире, распитао се. Не бих вам се јављао да се ради само о нашим војницима. Ситуација је, верујте, врло озбиљна. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ситуација је врло озбиљна? ЂОРЂЕ Да, господине... ПОРУЧНИК ТАСИЋ И?

15 (Поручник, одавно изнервиран, засече образ ; крв натопи сапуницу. Ђорђе ћути, слеже раменима, гледа у земљу. Поручник се удаљава од посилног, затеже каиш, полако превлачи сечиво бритве.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Замолио бих те да ми поновиш, кратко и јасно, шта се то догађа по селима? Зашто је»ситуација врло озбиљна«? ЂОРЂЕ Све сам вам рекао... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Шта си ми рекао? ЂОРЂЕ Па господине поручниче, неспособни за рат... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Јебу и краду кокошке? Ћујеш ли шта те питам : неспособни за рат јебу и краду кокошке? ЂОРЂЕ Господине поручниче, дужност ми је била да вас обавестим. Правила службе налажу... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Да ме обавестиш? Ти мене, ја мајора, мајор пуковника, пуковник ђенерала, ђенерал војводу Путника, војвода Путник Врховну команду, која ће одмах засести, побацати све ратне планове и издати наређење да се војници шаљу кућама, да пред својим праговима ископају ровове, наместе пушкарнице, сачекају и побију јебаче?! А непријатељским казненим армијама на доњој Сави и средњој Дрини, које долазе да сатру све живо, објаснићемо нашу»врло озбиљну ситуацију«; замолићемо их да причекају са клањем док наши војници побију јебаче, онда ће бити расположени за рат, сад нису, имају преча посла - швалере, жене и кокошке?! (Поручник витла бријачем и све чвршће, левом шаком, стеже стомак, као да ће му утроба испасти. Крвава сапуница слива се низ врат по грудима и белој кошуљи.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Како си мислио, поднаредниче, да ја изађем пред мајора са таквим бљувотинама док очекујемо наређење за покрет? ЂОРЂЕ Господине поручниче, као што сам ја пред вас. ПОРУЧНИК ТАСИЋ А како си ти пред мене?! Скупио си гомилу војничких гована, донео их и бацио ми пред ноге. Сад треба ја та говна да покупим и да их бацим пред мајора, а он даље. Непријатељ ће сваког тренутка прећи границу... (Поручник испусти бријач, шчепа рукама стомак, стеже вилице па поче да се савија као да се клања. Ђорђе му прилази вадећи из џепа белу кесицу. Виче посилном, док истреса таблете на длан.) ЂОРЂЕ Донеси воде! (Посилни се не помера... Поручник подиже главу, исправља се.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Не треба... Шта ти је то? ЂОРЂЕ Грчки лекови против жучи. Мене, исто тако, кад заболи, оћу да свиснем... само попијем две... То вам је напад жучи. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Није. То ми је напад Брегалнице. Немам жуч, немам ништа да ме боли. Све што боли, извађено је. ЂОРЂЕ Били сте тешко рањени? ПОСИЛНИ Био је тешко мртав. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Поднаредниче, јеси ли ти ожењен? ЂОРЂЕ Јесам, господине поручниче. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Имаш ли деце? ЂОРЂЕ Немам... Имаћу. Даће Бог, имаћу. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Сумњаш ли и ти да ти неко узнемирава кућу и напада жену? ЂОРЂЕ Не, господине поручниче. Кад ја нисам код куће, тамо је други човек. Он ми чува кућу и жену. Да њега нема, бринуо бих се. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Други човек? Шта булазниш, бре? ЂОРЂЕ Господине поручниче, волео бих да сам умро док сам долазио овамо. (Ђорђе поздрави, окрете се, пође) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Стани!... О каквом човеку причаш? ЂОРЂЕ О њеном. ПОРУЧНИК ТАСИЋ О човеку твоје жене? ЂОРЂЕ Да. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Па је л ти то венчана жена? ЂОРЂЕ Јесте. Молим вас, то је дуга и ружна прича. Није време за то. Рат је... Опростите. Дозволите ми да одем. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Стани, бре! Како тај зликовац није овде? Који му мој фали ако је способан да упада у туђу кућу и насрће на жену војника. ЂОРЂЕ Ратни богаљ. Изгубио је руку... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Поднаредниче, је л теби уопште стало до твоје жене? ЂОРЂЕ Свикао сам се, али војска не може. Стижу им писма, долази родбина, доносе поруке и приче. Млади војници полудели. А знате какав је наш народ, кад треба некога оцрнити... 15

16 390 Опростите. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ајде. (Ђорђе одлази. Поручник извуче пешкир, заденут за појас, обриса крваво лице и одјури закопчавајући блузу. Посилни остаје и даље дрзећи огледало и фењер.) XII. Јосифовци прелазе дрину (Церско јутро у измаглици. Ђорђе покушава да смири војнике.) ЂОРЂЕ Мајор ми је рекао да је господин пуковник обавестио лично председника Пашића. БАЋА Шта има Пашић с тим? МИКАН Зашто није обавештена Врховна команда? ЂОРЂЕ Из два разлога! Прво, Врховна команда има преча посла и, друго, није реч о војсци! РЕЦИ ВОЈО Како није реч о војсци? А о коме је реч? О стоци?! МИКАН Шта смо ми?! ЂОРЂЕ А шта сте ви учинили да се о вама одлучује? Реч је о цивилима! За њих важе други закони. БАЋА У рату сви спадамо под исте законе! (Кроз измаглицу долазе Ване Сироче и доктор Константин Грк. Први их примети дебели Војо ; прилази дечаку, диже га, грли...) РЕЦИ ВОЈО Славца ти твога... Здраво, докторе! ЂОРЂЕ Докторе, одакле вас двојица?! ДОКТОР Из Солуна, брате. Ноћас стигли за Шабац, па одма на Цер. У Шабац чули где сте, по ваша галама. РЕЦИ ВОЈО Ти опет с нама. Алал ти вера! ДОКТОР Натерали ме Ване и Босиљка :»Сад нам је па најтеже!«кад вам није било па најтеже? (У даљини огласи се грмљавина. Млади војници ослушкују прве експлозије. Дане се загледао у небо.) ДАНЕ Грми... из ведра неба... РЕЦИ ВОЈО Сотона Јосиф Громовник. ДАНЕ Промиче киша. (Узнемирени младић испружи руку, ухвати кап. Показује длан, као крв црвен... Пољем трчи поручник и у трку командује.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Мирно!... Браћо, швапске армије прелазе Дрину... Одакле цивили? ЂОРЂЕ Господине поручниче, то је наш доктор Константин, Грк, санитетски поручник. Дошао је из Солуна да помогне. А мали је... наш... његов... ДОКТОР Мој син, Ване... Имам наредба да се организовати мора пребацивања рањеника до санитетских возова, за Битола и мој Солун... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ви ћете са нама, а мали кући. (Доктор се поздравља са дечаком. Нешто му, савијен, говори.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Брже, докторе... Мирно! Зликовци су прешли границу. Јосифовци наступају према Љешници и Лозници. Артиљеријом руше Београд, Обреновац и Шабац. На удару су и сва погранична села. Почели су као што су обећали - купање челиком. Поћорек нам поручује да је кренуо у»војничку шетњу до Ниша«. По његовом плану доручковаће у Лозници, а вечерати у Нишу. Ми смо задужени да му спремимо»ручак«. И спремићемо, ал' ће бити мало загорео! ДАНЕ После ручка служимо жито. (Младић нетремице посматра окрвављени длан.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ко је то рекао? ДАНЕ Ја, господине поручниче. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Врло добро! ДАНЕ Стараћу се, господине поручниче! ПОРУЧНИК ТАСИЋ Као што сам вам рекао, указана нам је част да сачекамо швапске дивизије, поздравимо их и угостимо ; скромно, али - од срца! С овога места, одакле се види цела земља, поздравићемо отаџбину са заклетвом и обећањем да овим путем - према нашим кућама и нашој деци - неће проћи ниједан непријатељски пас, ниједна монархистичка џукела! Налево! Мирно! Поздрав Врховној команди - мајци Србији! (Поручник удари петама - поздравља. И војници поздрављају, загледани у даљину. Једино Дане

17 445 посматра свој длан.) Мирно! За мном браћо! Песма! (Одлазе певајући : Ој, Србијо, мила мати... Доктор маше дечаку са зачеља.) ДОКТОР Ване, сине, иди кући! (Дечак одмахује надвикујући распевану војску.) ВАНЕ СИРОЧЕ Чувај се, Константине! Чувај се! (Грмљавина је све јача. Дечак погледа у небо и испружи руку - не би ли ухватио кап праве кише.) XIII. Призивање памети (Праскозорје на фронту. Војници поручника Тасића залегли очекујући напад или знак за нови јуриш. После првих, тешких борби, већина је рањена. Иза прве линије, Ђорђе прима наредења пољским телефоном. Измучени поднаредник, рањен у десну ногу, која»виси«, ослања се на рачвасту грану. Воја му осветљава фењером карту фронта. Из позадине, из санитетског шатора, допиру пригушени јауци.) ЂОРЂЕ Господине мајоре, са коте 110 ноћас смо пребачени овамо. Дозволите ми, ако смем да приметим, синоћ смо на коти 110 имали 26 мртвих и преко 40 тешко рањених. Изгинуо је и цео батаљонски санитет, са доктором Грком. Преживели војници већином су рањени. Секу нас, крпе и враћају. Људи умиру у ходу... Разумем, господине мајоре!... Хтео сам само рећи, ускоро ће и нама бити потребна попуна људства. Преполовили смо се, а непријатељ спрема нови напад... Да... Већ сте послали помоћ? У прави час! Захваљујемо се... Да... Да... Нисам вас разумео... Ви се шалите, господине мајоре? РЕЦИ ВОЈО Шта је било? ЂОРЂЕ Јесте, господине мајоре, наши војници су се бунили, као и војници других јединица ; тражили су да се цео случај испита и кривци казне... Дозволите ми да вам објасним, то су»моји«људи... Да, разумем... То први пут чујем... Није ми познато да је неко писао... Посреди је велика забуна... неспоразум... РЕЦИ ВОЈО Шта је? Зашто вришти? (Војо покушава да прислушкује.) ЂОРЂЕ Господине мајоре, ако ми дозволите... Разумем! Разумем, господине мајоре! (Поднаредник се продера у ставу»мирно«и полако спусти слушалицу.) РЕЦИ ВОЈО Шта је било? ЂОРЂЕ Они долазе. РЕЦИ ВОЈО Ко долази? ЂОРЂЕ Они. РЕЦИ ВОЈО Ко, бре,»они«? ЂОРЂЕ Богаљи... Распоређени су по јединицама које су се буниле, као помоћ. (Војници се придружују, али их Ђорђе»прикова«за земљу.) ЂОРЂЕ Лежи! Очекујемо напад! Да ли је неко од вас скупљао потписе и слао их Пашићу? МИКАН Ја сам... са још двојицом из првог батаљона. Послали смо пет табака. ЂОРЂЕ Ко ти је дозволио? Кога си питао за дозволу? МИКАН Себе! Обратио сам се себи и сам себи дозволио. Нико није хтео да ме саслуша, а ја, господо официри и подофицири, ако вам није познато, на овом положају браним моју кућу у Брестовцу. За земљу сте увек имали разумевања, за моју кућу - никада. А мени су моја кућа, моја жена и моја деца пречи од целе земље. Без њих - све су ми земље исте! ЂОРЂЕ Шта причаш, побогу? МИКАН Ја сам глуп, слеп, сирома човек. Ја моју земљу, за коју гинем, никада нисам видео. Никад нисам имао могућности да видим. Стока сељачка, господо! Веровао сам вам на реч да постоји - да је има. Ја сам видео само оно што сам могао да додирнем, а то су моји ближњи и дувари моје куће. Само у то верујем, због тога сам овде! ЂОРЂЕ Богаљи су по казни мобилисани и распоређени у прве борбене линије, на положаје којих већ данас неће бити. МИКАН По казни? ЂОРЂЕ Упућени су побуњеним батаљонима... МИКАН По казни? Чујеш ли шта те питам? ЂОРЂЕ По казни! МИКАН Каква је то»казна«ако су на положајима где и ми, а ми овде нисмо»по казни«. Нисам 17

18 знао да је казна бити овде? Говорили сте да је то част и света обавеза. На место њихове казне ми смо ишли певајући... (Кроз свитање долазе мачвански богаљи... По казни мобилисани, људи су у свакодневној одећи, са понеким делом војничке опреме, на брзину узете или уз пут добијене. Наоружани су пушкама трећег позива. Повијени, криви, ћопави, грбави - налик су привиђењима и утварама. Испред свих иде учитељ Мићун, носећи икону св. Георгија. Међу»грешницима«су и брестовачки богаљи : Гаврило и Миле Вуковић, Криви Лука, Рајко Певац, Жоја, Нинко Белотић, Пијани Трифун... До положаја их доводи редов из састава»нормалне«војске. Он поздравља поднаредника Ђорђа.) РЕДОВ Господине поднаредниче, по заповести господина мајора предајем вам ове... ове... (Не зна како би их назвао. Микан скочи, продера се.) МИКАН Лопуже! Скотове! Стрвине! (И остали војници устају спремни да се обрачунају са доведеним»појачањем«... Ђорђе, Воја и редов стају између војника и богаља.) МИКАН Кокошари! Јајаре! БАЋА Где сте, пашићевци, нану ли вам јебем? УЧИТЕЉ Браћо, неко нас је оклеветао! Било је поганих људи и злих језика! Зар сте у лажи поверовали?! Ми смо увек били са вама. Уз помоћ светог Георгија, заједно ћемо убити монархистичку аждају! Немојте... МИКАН Сад смо браћа? А где су нам сестре, браћо?! Где су нам снаје и жене, браћо?! Море, јебем ли вам... ЂОРЂЕ Одби! Назад! МИКАН Рајко, крви ћу ти се напити! Мајку ли ти јебем... Пусти ме! (Ђорђе задржава помахниталог младића... Богаљи, уплашени, повлаче се. Једино Гаврило стоји мирно, изазовно. Руку је положио на пиштољ за појасом.) ГАВРИЛО Пусти га. МИКАН Ђубре кљакаво! ГАВРИЛО Пусти га, тукао сам говно и раније. ЂОРЂЕ Одби! Назад! (Ђорђе одгуму Гаврила према осталим богаљима, али се безруки младић врати урлајући на поднаредника.) ГАВРИЛО Пипни ме још једном, мајку ли ти џандарску! Све је ово твоје масло. Ти си све ово смислио. Побунио си војску, наредио им да траже мобилизацију богаља јер ниси имао храбрости да дођеш у село и убијеш ме - као човек! Био си и остао потуљено ђубре! ЂОРЂЕ Не лај, Гаврило. ГАВРИЛО И опет си се зајебао, будало џандарска ; мене нису мобилисали, јер сам ратни шкарт. Нас, ратне богаље, нису купили. Дошао сам да те видим и да те питам, џукело џандарска : шта су ти скривили ови људи? Што због мене упропасти оволики народ? У кућу сам ти само ја залазио, само сам ти ја био са женом, која ти никад и није била жена. С њом сам био први и бићу последњи, свињо џандарска! ЂОРЂЕ Не лај! (Човек врисну, удари Гаврилу шамар, замахну и другом руком, али га заустави, пресече и одбаци пуцањ младићевог пиштоља... Сви се смирише гледајући непомичног поднаредника. Из санитетског шатора излази поручник Тасић. Глава му је превијена. Испод завоја обмотаног око чела и левог ока пробија крв.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ко пуца? Ко је пуцао?! (Застао је, гледа убијеног подофицира... Пита тихо, једва чујно.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Ко је убио подофицира? Ја, господине поручниче. Ко је убио мог подофицира? ГАВРИЛО Ја... (Поручник не диже главу, не осврће се на Гаврилово јављање иза леђа, као да му није стало да види убицу, већ само да му чује глас.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ А ко си ти? ГАВРИЛО Господине поручниче, ја сам... ПОРУЧНИК ТАСИЋ А, шта си ти? ГАВРИЛО Ја сам... ПОРУЧНИК ТАСИЋ Јеси ли ти овамо доведен да се народ спасе разбојника или да ми убијаш људе? ГАВРИЛО Ошамарио ме је. И ја нисам»доведен«, ја сам дошао својом вољом. ПОРУЧНИК ТАСИЋ Да ми убијаш људе? ГАВРИЛО Господине поручниче... (Гаврило се помера, тешко му је да разговара са повијеним леђима.) ПОРУЧНИК ТАСИЋ Непријатељ коље, веша, силује децу, жене и старце, по кућама и црквама спаљује, око снопова сена људе везују, снопове пале, а онда пијани свирају да»срби своје коло