ИЗВЕШТАЈ О СТИЦАЊУ НАУЧНОГ ЗВАЊА Кандидат: Љиљана Ћук

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ 6. мај године ИЗВЕШТАЈ О СТИЦАЊУ НАУЧНОГ ЗВАЊА Кандидат: Љиљана Ћук I ОСНОВНИ ПОДАЦИ Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној данa године именовало је Комисију у саставу: 1. Проф. др Зоран Пауновић, ред. проф. (2006), Енглеска и америчка књижевност, Филолошки факултет у Београду; 2. Проф. др Бојана Стојановић Пантовић, ред. проф. (2004), Српска књижевност и јужнословенске књижевности са теоријом, Филозофски факултет у Новом Саду; 3. Проф. др Владимир Гвозден, ванр. проф. (2016), Светска и компаративна књижевност с теоријом књижевности, Филозофски факултет у Новом Саду. Кандидат: Љиљана Ћук II БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ Љиљана (Милкан) Ћук је рођена 11. фебруара у Банатском Пландишту. Завршила је студијску групу Српскохрватски језик и југословенске књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду године са просечном оценом 8,21. На истом факултету 7. јула године је одбранила магистарски рад Уџбеници за учење српског језика као страног пред комисијом: проф. др Љиљана Суботић, проф. др Вера Васић и доц. др Рајна Драгићевић. Четири године касније 15. априла одбранила је докторску дисертацију Време у романима Владимира Набокова на Филолошком факултету Универзитета у Београду пред комисијом: проф. др Зоран Пауновић, проф. др Владислава Гордић и доц. др Александра Јовановић. Кандидат др Љиљана Ћук је као наставник књижевности и српског језика је од до радила у гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду; у ОШ Јован Јовановић Змај у Сремској Каменици од до 1995; у ОШ Коста Трифковић у Новом Саду 1996; у ОШ Иво Андрић у Будисави од школске до Oд до радила је као сарадник и предавач српског језика за странце у Центру за српски језик и културу Азбукум у Новом Саду. Као уредник и новинар за домен књижевности у просветном гласилу Мисао радила је од до године. Од маја до октобра била је директор приватне економске школе Свети Никола у Новом Саду. У новембру године запослила се на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као стручни секретар Катедре за српски језик и лингвистику. У јулу и августу у Бајиној Башти радила је као предавач на семинару који је финансирало Министарство дијаспоре за наставнике српског језика у дијаспори. У Центру за српски језик као страни Филозофског факултета у Новом Саду године радила је као предавач-лектор. Од новембра године је библиотекар у Централној читаоници на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Кандидат говори енглески (Б2 ниво) и руски језик (Б1). Служи се француским (А2) и немачким 1

2 (А1). Аутор је неколико књига тзв. лепе књижевности различитог жанра. У коауторству је објавила приручник за учење српског језика. III НАУЧНИ РАДОВИ КАНДИДАТА (комплетна библиографија кандидата са референцама разврстаним према категоријама научног рада уз јасну назнаку периода за који се кандидат оцењује) Први услов за стицање звања научног сарадника су одбрањене магистарска и докторска теза: М72 (3) Магистарски рад Српски језик као страни, уџбеници и методологија, 2007.година, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. М71 (6) Докторска дисертација Време у романима Владимира Набокова, Филолошки факултет Универзитета у Београду. С обзиром на то да се први пут бира у научно звање, до момента покретања избора кандидаткиња Љиљана Ћук је објавила следеће: М23 (4) Время в романах Набокова. Москва: Вопроси литератури Вол ; стр UDK Nabokov V. ISSN М41 (9) Shine on Nabokov Sidereal keys of Pale Fire (А monograph book in English). Novi Sad: Grafička radionica Sputnik, (288 str.) UDK (73) Nabokov V. ISBN М42 (7) Арлекини Владимира Набокова време у романима (монографија). Београд: NNK (375 стр.) UDK (73) Nabokov V. V. ISBN М24 (4) Урушавање времена и простора Позив на погубљење Владимира Набокова. Зборник Матице српске за књижевност и језик LIX/ ; стр UDK Nabokov V. V. ISSN UDK 82(05) М24 (4) Гледати Арлекине Владимира Набокова: успомене у огледалу (време романа). Зборник Матице 2

3 српске за књижевност и језик LX/ ; стр UDK Nabokov V. V. ISSN UDK 82(05) М24 (4) Бледа ватра звездани кључеви Кобалтане. Зборник Матице српске за књижевност и језик LXI/ ; стр UDK (73) Nabokov V. V. UDK Nabokov V. V. ISSN UDK 82(05) М51 (3) Портрет душе и времена Темпоралне фигуре у Набоковљевом Дару. Зборник Матице српске за Славистику 80/ ; стр UDK Nabokov V. V. ISSN UDK (05) М51 (3) Под знаком раздвоенной единицы: фигуры времени в романе В. Набокова Отчаяние. Зборник Матице српске за Славистику 81/ ; стр UDK Nabokov V. V. ISSN UDK (05) М51 (3) Шест корака напред, три и по хиљаде натраг ритам Набоковљеве Машењке, Наслеђе 27. Крагујевац: Филолошки факултет. 2014; стр UDK Nabokov V. V. ISSN UDK 82(05) 80 7 ПРИЛОЗИ КОЈИ НЕ УЛАЗЕ У ПРОЦЕНУ (због ниже категорије од тражених или због садржине која припада уметничком изразу) M53 (1) Велико дело или арома терапија: Једно читање Парфема Патрика Зискинда. Поља LII/ ; стр UDK Süskind P. ISSN M53 (1) Coala speaking исповест о паучини, 2. место на конкурсу Милутин Ускоковић за најбољу необјављену српску приповетку. Међај 36. Ужице. 1996; стр УДК ISSN M53 (1) Презент је пун као шипак, 2. место на конкурсу Милутин Ускоковић за најбољу необјављену 3

4 српску приповетку године. Међај 41. Ужице. 1998; стр УДК ISSN M53 (1) Шапат у 20. слика, 3. место на конкурсу Милутин Ускоковић за најбољу необјављену српску приповетку године. Међај 44. Ужице. 1999; стр УДК ISSN M53 (1) Љубавиринт (прича). Свеске 10/50. Панчево. 1999; стр УДК ISSN ОСТАЛИ ПРИЛОЗИ (објављени у некатегоризованим часописима, односно у издавачким кућама) Бригождерци (прича). Најкраће приче Београд: Алма (ед. Савремена књижевност). UDK (082.2) ISBN Рашомонска прича о бекству (приказ књиге Окамењени гавран Богислава Марковића 2003), Нови Сад: Дневник (19. новембар 2003); стр. 21. UDK Marković B. UDK ISSN Епистофанија (поетска проза). Вршац: Књижевна општина Вршац (134 стр.) UDK ISBN Шалица празнине (прича) и No name (прича). Доња страна приче: најлепша остварења са III конкурса за најкраћу кратку причу (прир. Ђорђе Оташевић). Београд: Алма (ед. Савремена књижевност) УДК (082.2) ISBN Arts of time (прича). Најбоље приче Политике UDK ISSN Црни Кременко (новела). Нови Сад: СКЦ НС (63 стр.) UDK ISBN Коцка, коцка, лоптица (поема). Београд: Сигнал 28/29/ ; стр

5 UDK ISSN Катарзична проза (приказ књиге Чистилиште Богислава Херцфелда). Ниш: Слава 3/ ; стр УДК Херцфелд Б. ISSN X Визиторс (поема). Ниш: Слава 3/ ; стр УДК ISSN X Дуда се шали (сликовница), коауторство са Симом Виленом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (18 стр.) УДК ISBN Свако младо биће може да успе (приказ књиге Мел Ливајн Свако дете је паметно на свој начин ). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 470/ ; стр УДК (049.3) УДК (049.3) Свако је креативан. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 470/ ; стр УДК Волим да читам. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 21. УДК Михаљчић М. УДК Захарије Орфелин. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 22. УДК Орфелин З. Лека страшни (сликовница), коауторство са Симом Виленом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (17 стр.) УДК ISBN Креативност II: Како се можемо научити ономе што смо заборавили. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 18. УДК Генетски и средински детерминисти и типови интелигенције. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр

6 УДК УДК Креативни центар и школско издаваштво нови токови. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК :929 Беговић Д.(047.53) Почеци српске књижевности за децу II: Темељи у живој преводилачкој делатности. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК = УДК (=163.41)"18" Критични фактори у васпитању деце или довољно добар родитељ. Мисао ревија за образовање и културу 474/ ; стр УДК : (049.3) Bookland Портрет једног дефинисаног издавача. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 474/ ; стр. 34. УДК :929 Радованац Р.(047.53) Књига, књига а не звона и прапорци. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 474/ ; стр. 34. УДК Обрадовић Д. Емоционална интелигенција II: Најузбудљивија открића модерне психологије спознајне терапије. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК : (049.3) Књишко знање у свету рачунара: ИТП Змај. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 27. УДК :929 Велимировић С.(047.53) Како постати и остати глуп. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК 37:929 Пешикан A.(047.53) Ала ј леп овај свет. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 32. УДК Јовановић-Змај J. 6

7 Цица и остале другарице. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 477/ ; стр. 26. УДК :929 Бурзан Н.(047.53) На релацији међусобних потреба и очекивања кључна реч је равнотежа. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 477/ ; стр. 30. УДК : (049.3) На траци времена светлуцави низ припрема пут лучама: између Доситеја и Вука. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 477/ ; стр УДК "18" Шта је креативност? Creative Economy Џона Хокинса. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК Дух народа живо врело фантазије и мудрости: Вук Стефановић Караџић, стуб културе. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК Караџић В. С. Створити и задовољити читалачку глад у водама Лагуне. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 30. УДК :929 Блажин С.(047.53) Стрипотека сапутник наше младости (коауторство са Вељком Дамјановићем). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 29. УДК 741.5:929 Дамјановић В.(047.53) Особеност тона и изражајна лакоћа: Гвидо Тартаља спона између два рата. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 29. УДК Тартаља Г. Бели пут Пут среће. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 30. УДК :929 Вулетић М.(047.53) Репови (сликовница), коауторство са Симом Виленом. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (20 стр.) УДК ISBN

8 Напукла чаша (илустрована приповетка за тинејџере). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (28 стр.) UDK ISBN Дечје издаваштво у Србији: МК Панонија мали издавач амбициозних наслова. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 20. УДК :929 Маливук-Миливојевић З. (047.53) Осећајност и дар чуђења: Десанка Максимовић свештеница природе. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 22. УДК Максимовић Д. Шаролики свет на длану: Нове књиге светске феле (Завод за уџбенике и наставна средства, едиција Калеидоскоп ). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 485/ ; стр. 25. УДК 082.1( Нови Сад) УДК Михаљчић М. Илустровани енглеско-српски речник за децу Џозефа П. Орвела. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 485/ ; стр. 25. УДК '374=163.41(038)(049.3) УДК 81' =111=163.41(049.3) Критикован, илустрован, филмован: Арсен Диклић. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 488/ ; стр. 31. УДК Диклић А. Велики дечак, сањар, бегунац: Бранко Ћопић. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр. 22. УДК Ћопић Б. Учимо српски Српски језик за странце, средњи ниво (приручник). Нови Сад: Центар Азбукум/ Љубитељи књиге (у коауторству са Н. Милићевић и Н. Радуловић) УДК (075.4) ISBN Модернизовање наставе српског језика лектира шта је то?. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 497/ ; стр УДК 371.3: ]:373.3/

9 Проширена лектира за све основношколарце ( Загонетне приче између литературе и МЕНСиног теста интелигенције). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 499/ ; стр. 20. УДК Petrović U. Препорука за читање: Лако штиво по мери школског распуста (Џуди Блум). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу 499/ ; стр. 21. УДК (73) Blume J Српски језик као страни. Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК 371.3: '243 Проширени списак лектире у основној школи. Унапређивање наставе српског језика: зборник радова (ур. Љиљана Петровачки), Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, Нови Сад, 2008, стр УДК 371.3:: ISBN Где нестаје песак (сликовница). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (24 стр.) УДК ISBN Немогућа мисија (извештај о учењу српског језика у дијаспори). Нови Сад: Мисао ревија за образовање и културу ; стр УДК 371.3: Повратак и друге приче (збирка прича). Београд: NNK (165 стр.) УДК ISBN Спихо-Пимп супер-стар (роман). Нови Сад: Соларис (163 стр.) УДК ISBN IV АНАЛИЗА РАДОВА КАНДИДАТА (само радови који кандидата квалификују за предложено звање) Својим досадашњим научним ангажманом кандидаткиња Љиљана Ћук је посвећена делу великог руско-америчког писца Владимира Владимировича Набокова ( ), као и наратолошким проблемима увремењавања приче. Тема рада Время в романах Набокова (Москва: Вопроси литератури. Вол , стр.284-9

10 303), објављеног на руском језику у угледном часопису Вопросы литературы, јесте покушај Љиљане Ћук да обухвати и презентује временске наративне механизме којима се Владимир Набоков служио у својим романима, посебно се бавећи третманом основних временских наративних сегмената: прошлости, садашњости и будућности. Познато је да је Набоков оживљавао своје детињство аутобиографским списима и бројним песмама на оба језика на којима је стварао, и да је многим ликовима позајмио мноштво проживљених тренутака (сматрао је да је сећање уметност и призивао га је разним реквизитима прошлости). О вредности садашњег тренутка сам Набоков је често писао. Кроз читав његов опус провлачи се појам садства који је истовремено и вечност. У наративном смислу, као одређени мотивски комплекси, ови појмови су специјално обрађени тзв. паузама у приповедању. Но, кандидаткиња Љиљана Ћук иде даље од ових очигледних стратегија Владимира Набокова. Она баца светлост и на трећи део универзалне временске једначине, на третман будућности у Набоковљевом прозном опусу. Иако је у свом трактату о времену главни јунак Аде Ван Вин оповргавао онтолошки легитимитет будућег времена, а Ван Вин говори у име Набокова, сам писац је кроз читав свој опус прибегавао пролепсама, темпоралним фигурама перспективе, наиме износио је податке који долазе из будућности приче. Кандидаткиња је назвала овај поступак сферичним приповедањем јер се информације о догађајима појављују из свих временских праваца као да је фабула компактна маса чији делови непосредно временски комуницирају. Кад приповедају главни јунаци, као Херман Карлович ( Очајање ), Хамберт Хамберт ( Лолита ) или Вадим Вадимович ( Погледај Арлекине ), ова стратегија се може објаснити хомодијегетичком позицијом, јер нараторима су догађаји у целини познати и они имају право да се крећу по целој временској линији приче. Но сферично приповедање може да укаже и на исту дијегетичку позицију наратора у романима који су криптични ( Бледа ватра или Стварни живот Себастијана Најта ), где је ауторство управо упитно. Љиљана Ћук у раду тврди да су пројаве о будућим догађајима, упозоравајући знаци и детерминизам судбине, тј. строго контролисана будућност, обележје читавог Набоковљевог прозног опуса. По њој, заводљивост романа Прозирност ствари лежи управо у разноврсним временским петљама. И не само у овом позном роману, Набоков је сферично приповедао и у романима Пнин и Ада (кад остарели јунаци Ван Вин и Ада, из будућности приче, упадају са коментарима у тежишно време приче). У роману Погледај Арлекине приповедач неочекивано и хладно говори о смрти своје супруге хитајући испред референтног наративног времена неколико месеци. Такође, и сами догађаји својом знаковитошћу антиципирају будућност. У Бенд Синистеру три гравире над Емберовом постељом најављују будуће догађаје који чекају главног јунака Адама Круга; просуто млеко је најава смрти његовог детета. Јунак романа Очајање Херман, који иде да убије свог двојника, препознаје жути стуб пред шумарком из слојева свести који су пантемпорални. Најаве догађаја функционишу као пророчанства. Набоковљев представник Ван Вин је ову појаву звао постава времена. Тражећи тачку перспективе са које би могао да сагледа, разуме, обујми постојање, Владимир Набоков заузима панорамски видик на временској осматрачници. Кандидаткиња Љиљана Ћук тврди да је будућност у Набоковљевом делу присутна ако не у једнакој мери колико и прошлост а оно у врло малом заостатку за њом. Она закључује да је уметничком транспозицијом свог личног филозофског проблема времена (кад већ није у тзв. стварном животу), Владимир Набоков остварио пуну контролу над временом својих наратива. У монографији на 288 страна, написаној на енглеском језику Shine on, Nabokov Sidereal keys of Pale Fire (Novi Sad: Grafička radionica Sputnik, 2016) Љиљана Ћук указује на досад непримећену кодираност романа Бледа ватра Владимира Набокова. Кандидаткиња тврди, и доказује своју тврдњу обимном лексичком аргументацијом, да је велики руско-амерички писац исписао своје дело од тачно организованог скупа речи. Нико за преко пола века није увидео да је Набоков развио семантички лексикон из две кључне речи, иако је сам писац све одговоре понудио и дословно на тањиру (једна од највећих тајни романа је криптоним др Сатон који представља двојне 10

11 галаксије М81 и М82 изнад сазвежђа Велики медвед а које је Набоков упоредио са јабуком на тањиру). Џон Шејд у једном од првих Кинботових коментара показује свом комшији (Кинботу) играчку на навијање малог лименог црнца са колицима (the clockwork toy) објаснивши да је чува за успомену на чудне несвестице у које је западао као дечак од једанаест година. О појединостима тих догађаја Шејд пева у својој поеми. Последњи Шејдови стихови (због смрти недовршени) говоре о комшијином баштовану који гура своја колица стазом. Такође, коментатор Шејдових стихова Кинбот, краљ Зембле у избеглиштву, свог баштована, који је сведочио атентату на Џона Шејда, помиње у последњем коментару. Управо мотив баштована с колицима представља наративни механизам који откључава све тајне романа. Наиме, Набоков је направио Мрежу смисла (Web of sense) од само две кључне речи које денотирају Шејдову играчку на навијање тј. Кинботовог баштована са колицима. То су Орач (Boötes) и Велико рало (Big Dipper), два сазвежђа Северне небеске хемисфере. Кандидаткиња Љиљана Ћук тврди (и доказује) да све речи Бледе ватре (у оригиналу на енглеском језику) у неколико корака воде до једне од ове две речи. Треба употребити упутство приповедача, дато у Индексу о тзв. голфу речима, на које такође нико није обратио довољно пажње. Било која реч романа ће системом синонимије, хомонимије, паронимије, простом деривацијом, или књижевним фигурама и играма речи, довести до два кључна појма. Љиљана Ћук је навела преко лексичких доказа дајући недвосмислене одговоре на питања где су краљевски драгуљи Чарлса Вољеног, ко тј. шта је доктор Сатoн (који, по речима приповедача, представља два доктора, и чије се име састоји од два дела), коме треба приписати ауторство над предговором, поемом, коментарима и индексом појмова, шта значе одређена места у књизи и одређена имена, зашто се мотиви Шејдовог Њу Ваја опетују у Зембли итд. Бледа ватра врви од загонетки, од изласка у штампу године до данас мамећи истраживаче из целог света да се упусте у тумачење. Монографија Shine on, Nabokov се обраћа кругу стручњака за Набоковљево дело, што значи катедрама за енглески језик и књижевност у целом свету. У уводу је изложена основна теза и то до чега она води, наведене су кључне речи и основни изведени кластери речи, понуђени су уводни докази, презентована је методологија (навођење речи, њихов број појављивања, тип умрежавања назначен посебним графичким ознакама, сви наводи у књизи где се дата реч појављује). Средишњи део обухвата осам великих кластера речи (Arthemis, Ursa Major, Big Dipper, Boötes, Bat, Ornament, Stellarium и Ali Baba), са мноштвом одгонетки (један од илустративних примера је пасаж у којем се крије алузија на Ван Гогово платно Звездана ноћ изнад Роне, The Starry Night over the Rhone (1888), на којој је насликано Велико рало). Трећи део говори о реперкусији изложене аргументације на смисао романа, односно на загонетку ауторства текста, дати су завршни докази, као и одговори на питања постављена у уводу. Последњи део књиге представља лексички материјал распоређен у Мрежу смисла. Shine on, Nabokov кандидаткиње Љиљане Ћук ће за веома кратко време постати незаобилазна полазишна литература свуда у свету где се буде изучавало ово Набоковљево ремекдело. У монографији од 375 страна Арлекини Владимира Набокова (Београд: NNK. 2013) кандитаткиња Љиљана Ћук на корпусу од свих шеснаест романа великог писца истражује његову филозофску опседнутост временом и начине на који је та филозофија уграђена у темпоралне машине романа. Кандидаткиња је методолошку апаратуру за овако амбициозан подухват изградила пре свега на Женетовим елементима наратологије у којој фигурирају три функције времена: редослед (аналепсе и пролепсе), ритам (елипсе, сажеци, сцене, паузе, ахроније) и учесталост (репетитивност, итеративност). Захваљујући ишчитавању Бахтина, Љиљана Ћук је претпоставила да време прожима читаву онтолошку вертикалу тј. да се протеже и на категорије лица и фокуса, које морају бити временске будући да је време основни форматив нарације. У другом делу монографије анализирани су референтни наративи, а у трећем изнете уочене закономерности у Набоковљевом субверзивном и иновативном временском третману нарације. 11

12 Кандидаткиња указује на две Набоковљеве супротстављене тезе о времену у референтном корпусу. Писац, наиме, оштро раздваја објективно време које тече од почетка ка крају и уништава све пред собом, од оног субјективног, које крије пролаз у вечно биће. Према Набокову, то је постава времена, процеп у времену. Ритам нарације, као функција наративног времена, одговара на питање како се смењују темпоралне фигуре и који је временски напон наратива те шта то још говори о поетици конкретног дела или опуса. Љиљана Ћук наводи да Набоков паузе и сцене (где је исприповедано време веће или једнако од реалног догађаја) користи кад говори о љубави и смрти, чиме симулира заустављање времена, међутим, приповедач романа Погледај арлекине Вадим Вадимович уместо пауза и сцена, на местима у тексту посвећеним фаталној љубави, користи управо супротне стратегије, чиме и на формалном нивоу постиже жељени аутоиронични отклон. Кандидаткиња је у овој књизи комплетирала картотеку датума и бројева у спрези са темпоралним фигурама набоковијане. Употреба бројева код Владимира Набокова граничи се са нумеролошком магијом. Датуми рођења ликова, почетака и завршетака догађаја нису случајни. Себастијан Најт је рођен исте године (1899) кад и Владимир Владимирович Набоков; Ван Вин, Лолита, Вадимова ћерка Изабела и четврта Вадимова жена Стварност рођени су 1. јануара; шестодневна радња у Машењки и роман Дар почињу 1. априла, истог датума Херман Карлович, јунак Очајања, завршава своју исповест; отац Годунов-Чердинцева и Ада рођени су 20. јула; Џон Шејд је рођен 21. јула, а Кинботу, познатијем као Чарлс Вољени, тог датума (21. јула) умире мајка. И сами романи су шифровани. У Прозирним стварима осмица је број који се судбински опетује, у Ади се број страница умањује реципрочно, пратећи шему умањивања линија староегипатског симбола вечног живота (тзв. уџат). У Лолити се понавља број 342 (Лолитина кућа је у Утринској улици бр. 342, прва соба коју изнајмљује Хамберт у мотелу Зачарани ловци је број 342, има укупно 342 мотела које су Хамберт и Лолита посетили за годину дана). Пролази двадесет и четири године од Хамбертове прве љубави Анабеле до фаталне Лолите управо је толика разлика у годинама између Хамберта и Долорес Хејз. Дар је устројен на темељу броја пет (пет целина, разна петочлана набрајања). Очајање се састоји од једанаест поглавља, време основне фабуле у том роману ограничено је на једанаест месеци а и саме јединице броја једанаест евоцирају допелгенгере у огледалу. У роману Стварни живот Себастијана Најта наратор В. седи у предворју болничке собе број 36 чекајући да посети тридесетшестогодишњег брата који у том тренутку умире. Кандидаткиња Љиљана Ћук наводи разне технике Набоковљевог меандрирања временских секвенци: умножавање временских трака, рачвање хронотопа, рачвање у лажан будући рукавац догађаја, успостављање унакрсних релација између временских секвенци, релација истовремености, релација између различитих равни егзистенције, релација које проистичу из комуникације с постморталним светом. Кандидаткиња сматра да је најелегантнију полихронију Набоков остварио у роману Прозирне ствари и каже: Читава повест о Хјуу Персону јесте поглед унатраг и затим, у неколико последњих поглавља, кратка шетња са јунаком у правцу казаљке на сату (ка извесној и брзој смрти). Персон се догађаја сећа из две перспективе, садашње и оне од пре осам година када је други пут био на истом месту и исто тако оживљавао успомене. Слично Вану Вину, који се као старац сећа себе дечака док му прилази мајка а он се присећа неког ранијег сусрета са њом, ретро-ретроспективама је склон и Вадим Вадимович који се сећа себе како се сећа. Пишчев субверзиван однос према времену Љиљана Ћук је у овој књизи детаљно образложила и дошла до изузетно узбудљивих и научно релевантних закључака. У раду Урушавање времена и простора Позив на погубљење Владимира Набокова (Зборник Матице српске за књижевност и језик. LIX/ ; стр ) дата је анализа приповедних темпоралних техника које је у свом седмом по реду роману применио Владимир Набоков. Кандидаткиња примећује да се овај роман својом сценографијом и темпом приближава драмској композицији и то образлаже примерима. Према Женетовој класификацији темпоралних 12

13 фигура, анахроније су одступања хронолошки распоређене нарације. Код Набокова су оне типично приповедачко средство. Писац се готово без изузетка враћа прошлости. Љиљана Ћук запажа одсуство анахронија у овом роману, односно њихово занемарљиво појављивање у веома ретким деловима текста, посвећеним рефлексијама главног јунака Цинцината. У раду је анализиран темпо романа, не само кад је очигледан ритам (једно поглавље један дан) у питању, већ је дата и микро анализа хронотопа и фигура анизохроније (паузе јутарње рефлексије, описи тамнице, статични мотиви; сцене дијалози; елиптично прескакање већег дела дана и сл). У раду је вешто примењена текстуална анализа времена француског наратолога Жерара Женета. У раду Гледати Арлекине Владимира Набокова: успомене у огледалу (време романа) (Зборник Матице српске за књижевност и језик. LX/ ; стр ) Љиљана Ћук оцењује да се последњи Набоковљев роман разликује умногоме од његових претходних романа, и то из више разлога. Темпо је скоковит, иако редослед приповедања опетује пређашње наративне стратегије. Наиме, о догађајима се приповеда са краја хронолошке линије, у ретроспективи јунакаприповедача. Чињенице из садашњости и прошлости вредноване су са позиција будућности јер пишчев пародирани представник приповеда удаљен од младалачких страсти. Међутим, на местима где се могу очекивати паузе и изохроније у приповедању, појављују се елипсе и сажеци, и то понајвише на оним местима која искривљују праву биографију приповедача. Детињство је описано нетипично, сажето и без поетских пауза. Љубавне приче прате исти образац. Чак ни љубав према кћерци (пародија на педофилију у Лолити) не мења скоковит и лак темпо. Сажеци су увезани у два основна тематска низа: око романескног опуса Вадима Вадимовича и око Вадимових изабраница срца. Скоковит ритам нарације прекидан је само ретким сценама и дијалозима. Од овог такође одступају Вадимова писма која представљају сажете рефлексије на тему увек истог мотива, проблема са простором (пародија на Набоковљеву филозофску опседнутост проблемом времена). Како ова аутобиографија почива на парадоксу да јунак Вадим Вадимович не може ментално да сагледа простор кад се окрене за 180 степени, с једне стране, док се с друге стране вешто окренуо у простору времена и сагледао читав свој животни век са те тачке, кандидаткиња Љиљана Ћук је закључила да је ова аутобиографија и у наративном смислу успела пародија на препознатљиве темпоралне стратегије Владимира Набокова. У раду Бледа ватра звездани кључеви Кобалтане (Зборник Матице српске за књижевност и језик. LXI/ , стр ) кандидаткиња први пут излази у јавност са тезом коју је три године касније (2016) уобличила у монографију Shine On, Nabokov. Још овде је уочено да је Набоков направио мрежу смисла од два појма, људске фигуре и колица, међутим сама та мрежа речи је изостала. Понуђени су одговори на нека од нејасних игри речи. В. Боткин је преко руске речи ботинки доведен у везу са именом сазвежђа Орач (Boötes); указано је да однос трију топоса подсећа на Сунчев систем (Шејдова и судијина кућа насупрот удаљенијег колеџа у Вордсмиту), што кореспондира са Шекспировим стиховима из Тимона Атињанина ( Сунце је лопов, намамљује море и пљачка га итд. ) који су узети као мото романа; указано је на везу др Сатона са сазвежђем Велики медвед ( Ено светла доктора Сатона. Ено Великог медведа ), али није одгонетнута шифра имена овог тајанственог доктора и његова веза са галаксијама М81 и М82; Кинботовим кључевима, којима је навијен рустичан механизам из Шејдовог подрума, кандидаткиња откључава тајна врата која воде у опсерваторију колеџа Вортсмит. Са тог места она тврди да се прецизно види у каквом су дијегетичком односу четири главна лика романа (Џон Шејд, Кинбот, Џек Греј и Градус). Кандидаткиња Љиљана Ћук се и овде бави непоузданим приповедачем покушавајући да га учини поузданијим, наиме, она износи тезу да је прави приповедач свих делова В. Боткин. Наведени докази, међутим, још увек могу бити оспорени супротним виђењем. Овим радом кандидаткиња отвара проблем дешифровања романа, и срећом, развија своју тезу даље у монографији Shine on, Nabokov. 13

14 Рад Портрет душе и времена Темпоралне фигуре у Набоковљевом Дару (Зборник Матице српске за Славистику. 80/ ; стр ) говори о приповедном времену, брзини нарације и фреквенцији догађаја, али и о нивоима дијегезе, њиховом распореду, укрштањима и преплитањима у Дару, последњем и најзахтевнијем руском роману Владимира Набокова. Главни јунак је Годунов-Чердинцев. Његов глас се преплиће и на крају стапа са гласом свезнајућег приповедача. Обојица времену приче прилазе из разних тачака, бавећи се разним добима, укључив и оно историјско кад се главни јунак још није ни родио. Набоковљево маестрално јединство кода и смисла овог наратива Љиљана Ћук доказује реконструкцијом временских фигура. Оквирна прича обгрљује уметнуте текстове, творећи целину од пет делова. Приповедно време (са животним временом Николаја Чернишевског, руског социјалисте и револуционара) обухвата више од једног века. Кандидаткиња запажа да је наративна временска шема обрнуте сразмере фабуларног и субјективног времена. Што је мање фабуларног времена, то је више субјективног, лирског и есејистичког, више је рефлексија, пробљесака сећања, свесног евоцирања успомена и креирања прошлости. Наноси измешаних временских вектора међусобно се преливају: поетскоимпресионистичко; време присећања и понирања у прошлост; рефлексивно и есејистичко. Доминира субјективно време, којим се саопштавају емоције и мисли, прошла искуства, прижељкивања. Јунак преобраћа опажено и на други начин доживљено у свој унутрашњи песнички глас. На прозну хоризонталну линију малих догађаја из берлинске свакодневице настављају се вертикале успламтеле поезије. Вредносно неважно померање у време-простору платформа је за улазак у субјективно време сећања и сањарења. Поетски детаљи који творе нарацију су паузе у времену фабуле и што их је више, то је веће улегнуће у време-простору приче., примећује Љиљана Ћук и додаје да од свих Набоковљевих романа Дар има највећи напон времена, не само због обима дела, већ и због отвореног лирског тона приповедача и његовог штићеника, због пауза на сваком кораку који начини Годунов-Чердинцев и ликови које он посматра. Наративна обрада овог романа изузетно је исцрпна, вешто представљена и методолошки доследна. Под знаком раздвоенной единицы: фигуры времени в романе В. Набокова Отчаяние (Зборник Матице српске за Славистику. 81/ ; стр ) представља рад на руском језику. Према мишљењу кандидаткиње, Набоков је при крају руске фазе калибрирао свој стил до нивоа ретке уметничке лепоте, најављујући блистава ремек-дела на енглеском језику. Иако је приповедао из нулте фокализације (у поседу је потпуног знања о радњи), он све више напушта хетеродијегетичко приповедања, и предаје се хомодијегези непоузданих, лудих, па чак и умрлих приповедача. Велики љубитељ црне хронике Владимир Набоков у Очајању је оживео још једног лудака са талентом за писање. Херман је претеча и припрема за Хамберта Хамберта, очуха Долорес Хејз ( Лолита ). Кандидаткиња Љиљана Ћук, рашчлањујући наративни механизам романа по шавовима временских категорија, примећује да главни лик исповеда свој злочин (убио је свог двојника, неког сиромаха Феликса који није чак ни личио на њега) на репу свих збивања, вешто дозирајући информације баш као што ће двадесетак година касније чинити Лолитин очух. Унутрашња аналепса враћа Херманов филм прошлости на почетак. Илузију једноставности повратно-линеарне нарације подржава унутрашња симетрија композиције роман се састоји од једанаест поглавља, а време основне фабуле ограничено је такође на једанаест месеци, почетак маја 1930 крај марта Време епске ситуације приповедачеве (тзв. референтни презент) протеже се на отприлике једанаест дана у марту. Не само на нивоу трајања радње, већ и на нивоу мотива мереног времена (датумима и часовницима) две јединице се доводе у везу попут самих главних јунака. После увођења радње, напон нарације расте. Линија давно прошлог (младост, књижевно формирање приповедача, Русија) и линија прошлог (временски низ што окупља догађаје главног фабуларног тока, тј. збивања у Берлину и Прагу ) спајају се у жижи 14

15 садашњости, а то је тренутак писања, март Унутрашњом аналепсом јунак нас води у свет своје прошлости. Све што износи пред читаоца плод је његовог селективног памћења којем се не може веровати јер Херман лаже спонтано као што славуј пева. Ипак, он из будућности са великом самоконтролом, достојном професионалног писца, води радњу од догађаја до догађаја. Кад се занесе, приповедач наређује времену: Враћај се, време!. Љиљана Ћук закључује да је Набоков своју опсесију временом још једном зналачки, надахнуто и оригинално проблематизовао на нивоу форме текста. Шест корака напред, три и по хиљаде натраг ритам Набоковљеве Машењке (Наслеђе 27. Крагујевац: Филолошки факултет стр ) Врло је надахнуто и методолошки минуциозно кандидаткиња приступила првом Набоковљевом роману у овом раду. Она налази да Машењка најављује доминантну приповедачку стратегију писца аналепсе које сондирају прошла времена. Ипак, главни јунак у евоцирању минулог не преплиће сегменте прошлости као што то чине потоњи Набоковљеви јунаци, односно скривени и мање скривени приповедачи. Контрола над сећањем, задржавање на детаљу, лагани покрет призваних слика, саботирање објективног времена у корист субјективног, обележиће наративно увремењавање свега што је Набоков написао после Машењке, а што најављује овај невелики интимни роман. За разлику од етеричне јунакиње Машењке, остали ликови припадају примарном плану приповедања. И та их чињеница суштински раздваја. Јер за разлику од мистичне, заносне Машењке, други су просечни и сувишни, сви осим супериорног Гањина који партиципира у обе приповедачке равни: у објективном амбијенту пансиона и у субјективном времену својих сновиђења. Дихотомија: с једне стране, Машењка и Русија, с друге, остали ликови и емигрантски Берлин саображава не само временско-просторну, већ и вредносну двопланост романа. Оно што вреди, тиче се минулог; овде и сада, пансион на железничкој промаји и странци у њему, туђина, испразна веза, све то ништа је у поређењу са сјајем прошлости. С једне стране, јасно је изражен хронолошки оквир (шест априлских дана у берлинском пансиону), с друге, присутно је спиритуално време маште и сећања које обухвата неколико година пред Револуцију. После аналептичког увода јунак, темпонаут (путник кроз време), упада у clairvoyant trance тј. у јасновиђење. Он приповеда како је предвидео будућу љубав и пре него што се она десила. Гањин дуго и систематски проживљава прошла искуства, дирљиво, екстатично и опоро опрашта се од минулог, сагледава прошле догађаје у новом светлу из перспективе садашњости, отворено и живо разматра тренутак и процесе који га исплићу, препознаје непомично у сенкама света, да би крај своје носталгичне анамнезе дочекао обновљене снаге и крепког духа. Управо опсесија људском коначношћу, видиковац на смрт иза које стоји несагледива провалија, одвојила је посматрача од посматраног, замислила га над нагомиланим проживљеним временом и натерала га да оданде извлачи бисере. Кандидаткиња Љиљана Ћук сматра да је Владимир Набоков већ у Машењки, и то у пуном сјају, демонстрирао своју вештину у распоређивању сећања, пуну контролу над Мнемонсином, својом музом и демоницом. V ПОДАЦИ О ЦИТИРАНОСТИ 1. На стр у раду из категорије М24: Снежана Вукадиновић, Магична темпоралност Владимира Набокова (Зборник Матице српске за језик и књижевност 63/ 1. Нови Сад, 2015) приказана је књига Љиљане Ћук Арлекини Владимира Набокова Време у романима (Београд: ННК, 2013). 2. Бледа ватра звездани кључеви Кобалтане (Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2013, књига 61, свеска 2: ) цитиран је на стр. 229 и 230 у раду из категорије М52: Снежана Милојевић, Мимикрија и игра у Набоковљевој Бледој ватри (Филолог 5, 2015, 11) 3. Приручник за учење српског језика који је кандидаткиња Љиљана Ћук објавила у 15

16 коауторству са Н. Милићевић и Н. Радуловић ( Учимо српски Српски језик за странце, средњи ниво. Нови Сад: Центар Азбукум/ Љубитељи књиге, 2007) цитиран је на стр. 28 у раду категорије М53: Ђорђе Оташевић: Приручници за наставу српског језика као страног (Лингвистичке актуелности 25, 2014, Институт за српски језик САНУ, 21 29). VI ПОДАЦИ О АНГАЖОВАЊУ У РУКОВОЂЕЊУ НАУЧНИМ РАДОМ Кандидаткиња Љиљана Ћук не ради на позицијама које јој омогућавају да руководи научним радом. Ипак, рецензирала је два рада године за Зборник за славистику Матице српске. То су: 1. Соња Јанков, Сусрет Црњанског и Зимела у Роману у Лондону Зборник за славистику Матице српске 82, 2012; стр ; и 2. Ивана С. Башић, Загонетка младића крај прозора (питање фокализације у оквирној причи Проклете авлије). Зборник за славистику Матице српске 81, 2012; стр VII ДОПРИНОС УНАПРЕЂЕЊУ НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА У ОБЛАСТИ У КОЈОЈ СЕ КАНДИДАТ БИРА (навести податке о научном ангажману кандидата и квалитативне показатеље доприноса) Кандидат др Љиљана Ћук је у августу у Бајиној Башти радила као предавач методике српског језика као завичајног на семинару који је за наставнике српског језика у дијаспори финансирало Министарство дијаспоре. У Центру за српски језик као страни Филозофског факултета у Новом Саду од године ради као предавач-лектор. Није била у прилици да држи предавања из научне области која је предочена овим извештајем. Такође, из истих разлога није била у прилици да уређује часописе и на други начин учествује у научном раду. VIII ПОДАЦИ О ФОРМИРАЊУ НАУЧНОГ КАДРА Кандидат др Љиљана Ћук није укључена у наставни процес и није до сада била у могућности да формира научни кадар. IX КВАНТИТАТИВНА ОЦЕНА КАНДИДАТОВИХ НАУЧНИХ РЕЗУЛТАТА (табеларни приказ) Први услов који не улази у условне бодове је одбрањен магистарски и докторски рад: НИР Број Вредност Укупно докторат М магистратура М Други услов је укупно 10 бодова у следећим категоријама: НИР НИР Број Вредност Укупно М10 М20 М31 М32 М33 М41 М М42 М М43 16

17 М44 М45 М51 М М52 Услов Трећи услов је укупно 7 бодова у следећим категоријама: НИР НИР Број Вредност Укупно М10 М20 М21 М22 М23 М М24 M М41 М урачунати бодови М42 М урачунати бодови М43 М51 М урачунати бодови М52 Услов 7 16 Услов ( ) X ЗАКЉУЧАК СА ПРЕДЛОГОМ КОМИСИЈЕ Својим научним радовима др Љиљана Ћук показује интерес за саму срж стваралачког процеса, за онај дубински формативни процес приповедања који је у спрези и са замишљу и са филозофским светоназором који претходи идеји писца. Занимање кандидаткиње за универзум Набоков такође говори о потреби и амбицији да се продре у тајне писања овог великана, да се обухвате слојеви смисла положени у сам градивни материјал његових текстова. Кандидаткиња је посвећено, са великим жаром, талентом и веома студиозно расветлила наративне стратегије које се тичу времена у целокупном Набоковљевом опусу. Међутим, оно што је највише препоручује јесте откриће орнамента утканог у сваку реч Набоковљевог романа Бледа ватра. Монографијом Shine on, Nabokov др Љиљана Ћук сврстала се не само у ред најзначајнијих тумача Бледе ватре, него у сам њихов врх будући да је дешифровала овај роман након што су то више од пет деценија безуспешно покушавали неки од највећих критичара енглеског говорног подручја. Како је монографија Shine on, Nabokov тек објављена (крајем 2016), и како је дијаметрално различита у односу на правац у којем се до сада ишло у расветљавању смисла овог дела (одговори почивају на егзактним лексиколошким доказима а не на нагађањима и спекулацијама), одзив научне јавности тек треба очекивати у наредним годинама. С друге стране, научника који се баве делом Владимира Набокова у нашој земљи има неколико, због чега је чак и мала цитираност ипак показатељ успеха. Чињеница да кандидаткиња Љиљана Ћук није на академској позицији, која олакшава и убрзава научно напредовање и, укљученошћу у научне пројекте, подиже и генерише продуктивност 17

18 истраживача, а да се ипак континуирано бави темама које је интересују и при томе налази начина да напише, преведе и објави и научне радове и књиге које су тема овог извештаја, али и текстове уметничког проседеа, такође праћене показатељима успеха, представља препоруку сама за себе. Имајући, дакле, у виду континуитет бављења одабраним научним темама, широку упознатост са релевантном литературом, самосталност у писању радова, разуђен али конзистентан методолошки подтекст, оригиналност достигнућа, испрофилисан и доследан научни ангажман, и с обзиром на број бодова (41 у односу на потребних 16 тј. на двоструко више због првог избора), Комисија предлаже да се кандидаткиња др Љиљана Ћук изабере у звање научног сарадника. ПОТПИС ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ проф. др Зоран Пауновић проф. др Бојана Стојановић Пантовић проф. др Владимир Гвозден 18