СТАТУТ ИНСТИТУТА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ

На основу члана 26. став 1. тачка 1. Одлуке о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију Србије ( Службени гласник РС, бр. 88/09), а у вези са чланом 10. став 3. Закона о стандардизацији ( Службени гласник РС, број 36/09), Скупштина Института за стандардизацију Србије, на ванредној седници одржаној 14. септембра 2010. године донела је СТАТУТ ИНСТИТУТА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Институт за стандардизацију Србије (у даљем тексту: Институт) је национално тело за стандардизацију у Републици Србији. Овим статутом уређује се: назив и седиште; печат и штамбиљ; знак (лого); делатност; финансирање; права, обавезе и одговорности у правном промету; унутрашња организација; заступање и представљање у правном промету; органи института; стручна тела; чланство у институту; јавност рада; пословна и службена тајна; општи акти; и права и обавезе запослених. Члан 2. Институт је основан у складу са Одлуком о оснивању Института за стандардизацију Србије ( Службени гласник РС, бр. 16/07 и 88/09), за остваривање циљева из члана 5. Закона о стандардизацији ( Службени гласник РС, бр. 36/09), доношење српских стандарда и сродних докумената, као и за обављање других послова из области стандардизације. Институт је организован као установа и послује у складу са прописима којима се уређује правни положај јавних служби. Институт се уписује у судски регистар и има својство правног лица. Институт има права, обавезе и одговорности утврђене законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Институт послује средствима у државној својини. Члан 3. Права и дужност оснивача Института, у складу са законом, врши Влада Републике Србије, Београд, Немањина 11 (у даљем тексту оснивач). Члан 4. Институт је члан међународних и европских организација за стандардизацију, и то: 1) Међународне организације за стандардизацију (ISO, International Organization for Standardization), 2) Међународне електротехничке комисије (IEC, International Electrotechnical Commission), 3) Европског комитета за стандардизацију (CEN, Comité Européen de Normalisation) и 4) Европског комитета за стандардизацију у области електротехнике (CENELEC, Comité Européen de Normalisation Electrotechnique). У органима и техничким радним телима организација из става 1. овог члана, као и у међународним и регионалним организацијама које се баве питањима стандардизације, Институт представља и заступа интересе Републике Србије. У складу са законом и другим прописима, а на начин утврђен овим статутом, Институт може постати члан и других међународних и европских организација за стандардизацију. 1

II. НАЗИВ И СЕДИШТЕ Члан 5. Назив Института је: Институт за стандардизацију Србије. Скраћени назив Института је: ИСС. Поред назива на српском језику, у пословању са иностранством, Институт може да употребљава и назив на енглеском језику: Institute for Standardization of Serbia. Седиште Института је у Београду, у Улици Стевана Бракуса број 2. III. ПЕЧАТ И ШТАМБИЉ Члан 6. Институт има велики и мали печат округлог облика, који су обрубљени спољном дебљом и унутрашњом тањом кружном линијом и у средини садрже мали грб Републике Србије, око којег је у првом реду исписан текст: Институт за стандардизацију Србије, а у другом текст: Република Србија, Београд. Садржина великог и малог печата исписана је на српском језику ћириличким писмом. Испод грба у средини малог печата налази се редни број печата исписан римским бројевима. Пречник великог печата је 32 mm, а малог 24 mm. Велики печат служи за потврђивање аутентичности аката којима Институт одлучује или службено општи са другим правним лицима, органима државне управе, грађанима и запосленима. Мали печат служи за сличне сврхе као велики печат, а употребљава се уместо великог печата када је његова употреба неподесна. Члан 7. Институт има штамбиљ правоугаоног облика, основице 62 mm и висине 35 mm, на чијем врху се налази мали грб Републике Србије, испод кога, у посебним редовима, следе: 1) текст: Република Србија; 2) текст: Институт за стандардизацију Србије; 3) рубрика за уписивање броја под којим се заводи акт на који је стављен штамбиљ; 4) рубрика за уписивање датума издавања акта; 5) текст: Београд. Садржина штамбиља исписана је на српском језику ћириличким писмом. Штамбиљ се ставља на интерне акте Института који се израђују у више примерака, укључујући архивски примерак који се чува у архиви Института, а може се употребљавати и за назначење Института на ковертама и другим омотима у којима се отпрема службена пошта, као и за друге сличне сврхе. Члан 8. Актом директора Института ближе се уређује: број печата и штамбиља, начин њихове употребе и чувања, као и лица која су задужена за руковање печатима и штамбиљима. IV. ЗНАК (ЛОГО) Члан 9. Институт има свој знак (лого), чији визуелни изглед и употребу утврђује управни одбор Института посебним актом. Знак Института региструје се у складу са законом којим се уређују жигови. 2

V. ДЕЛАТНОСТ Члан 10. Институт обавља следеће послове: 1) доноси, објављује, преиспитује и повлачи српске стандарде у складу са правилима Института; 2) даје тумачење српских стандарда, као и тумачење примене српских стандарда, на захтев заинтересоване стране; 3) обезбеђује усаглашеност српских стандарда са међународним и европским стандардима; 4) води регистар донетих и повучених српских стандарда, у складу са правилима Института; 5) учествује у изради и преиспитивању међународних и европских стандарда у областима које су од интереса за Републику Србију; 6) сарађује са међународним и европским организацијама за стандардизацију и националним телима за стандардизацију држава потписница одговарајућих споразума из области стандардизације; 7) извршава задатке у вези са стандардизацијом, у складу са обавезама из потврђених међународних споразума чији је потписник Република Србија; 8) обезбеђује доступност јавности донетих и повучених српских стандарда, публикација, као и стандарда и публикација одговарајућих међународних, европских и националних тела за стандардизацију и врши њихову продају; 9) доставља обавештење, на захтев органа државне управе, о томе да ли је у области која се уређује техничким прописом донет одговарајући српски стандард, или предстоји његово доношење, односно да ли постоји одговарајући међународни, или европски стандард; 10) делује као информативни центар за стандарде, за информисање и обавештавање о стандардима, у складу са захтевима предвиђеним у одговарајућим међународним споразумима и обавезама које произлазе из чланства у одговарајућим међународним и европским организацијама за стандардизацију; 11) представља и заступа интересе стандардизације у Републици Србији, у међународним и европским организацијама за стандардизацију; 12) одобрава употребу националног знака усаглашености са српским стандардима, у складу са правилима Института; 13) доноси правила на основу којих се доносе, објављују, преиспитују и повлаче српски стандарди; 14) поверава заинтересованим странама, у складу са својим правилима израду предлога српских стандарда у специфичним областима; 15) промовише примену српских стандарда; 16) на захтев органа државне управе учествује у активностима у вези са доношењем техничких прописа и именовањем тела за оцењивање усаглашености са техничким прописима; 17) посредује у додељивању идентификационих бројева и шифара у складу са захтевима одговарајућих међународних стандарда, помоћу којих се врши идентификација произвођача и других ентитета, производа и лица у циљу остваривања следљивости на међународном нивоу; 18) организуje курсеве, семинаре, радионице и друге облике образовања и обучавања у вези са применом стандарда; 19) обавља и друге послове из области стандардизације. Послови које обавља Институт из става 1. тач. 1), 2), 4), 8), 13), 14) и 15) овог члана односе се и на сродне документе. Послове из ст. 1. и 2. овог члана Институт не обавља ради стицања добити. VI. ФИНАНСИРАЊЕ Члан 11. Средства за рад Института обезбеђују се: 1) наплатом чланарине; 3

2) продајом српских стандарда, сродних докумената и других публикација; 3) наплатом услуга; 4) из буџета Републике Србије; 5) из других извора, у складу са законом. Под средствима из става 1. тачка 5) овог члана подразумевају се поклони (донације) и други приходи остварени у складу са законом и обезбеђују се уз претходну сагласност оснивача. Средства за чланарине Института у европским и међународним организацијама за стандардизацију обезбеђују се из буџета Републике Србије. Члан 12. Износ средстава за рад Института који се обезбеђује из буџета Републике Србије одређује се на основу годишњег програма рада, узимајући у обзир предвиђени приход од чланарина, продаје српских стандарда, сродних докумената и других публикација, наплате услуга, као и предвиђени приход из других извора. Годишњи програм рада (у даљем тексту: Програм рада), који за сваку календарску годину доноси Институт и доставља министарству надлежном за послове стандардизације (у даљем тексту: министарство), најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину, садржи финансијски план. Оснивач даје сагласност на Програм рада, као и његове измене и допуне. Програм рада садржи, нарочито: преглед стандарда и сродних докумената по областима стандардизације, методама преузимања стандарда, као и преглед динамике доношења и објављивања стандарда и сродних докумената, планиране приходе и расходе по изворима финансирања и наменама, као и елементе за одређивање трошкова за зараде. Након доношења закона о буџету, ради усклађивања са висином средстава намењених за финансирање Института утврђених овим законом, Институт, по потреби, доноси измене и допуне Програма рада. Члан 13. Укупни расходи Института обухваћени финансијским планом из Програма рада, не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање делатности Института. Средства која Институт не утроши до краја буџетске године, враћају се у буџет Републике Србије. У финансијско-материјалном пословању Институт примењује законе и друге прописе који се односе на кориснике средстава буџета Републике Србије. VII. ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ Члан 14. Институт у правном промету наступа самостално у своје име и за свој рачун. Члан 15. За обавезе у правном промету са трећим лицима Институт одговара целокупном својом имовином. Члан 16. Институт има један или више пословних рачуна за редовно пословање. 4

VIII. УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА Члан 17. Унутрашња организација Института, називи радних места, опис послова, број извршилаца и посебни услови за обављање послова уређују се актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, који доноси управни одбор, на предлог директора. IX. ЗАСТУПАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ Члан 18. У правном промету Институт заступа и представља директор Института. У случају одсутности или спречености директора, Институт заступа и представља запослени у Институту кога директор, у границама својих овлашћења, писмено овласти за заступање и потписивање. Директор може овластити запосленог у Институту или друго лице да у одређеним правним пословима и поступцима пред судом или другим органима представља или заступа Институт, с тим што се у писаном овлашћењу одређује обим и садржина датих овлашћења. X. ОРГАНИ Члан 19. Органи Института су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор. Скупштина Члан 20. Скупштина је највиши орган Института. Скупштину чине оснивач и чланови Института који у раду скупштине учествују непосредно или преко овлашћених представника. Привредна друштва и друга правна лица, чланови Института, као и оснивач учествују у раду скупштине преко овлашћених представника. Предузетници и физичка лица, чланови Института, непосредно учествују у раду скупштине. Члан Института односно његов представник, као и представници оснивача у скупштини, имају по један глас. Члан 21. Привредно друштво и друго правно лице, члан Института, одређује једног представника у скупштину. Представник мора поседовати писано овлашћење члана Института који га је именовао, које може бити трајно или само за једну седницу скупштине. Оснивач Института одређује најмање пет представника у скупштину, на предлог министарства надлежног за послове стандардизације. Захтев за одређивање овлашћених представника оснивача подноси директор Института. Ако члану Института престане чланство у Институту, истовремено његовом представнику у скупштини престаје својство члана скупштине. Члан 22. Скупштина: 1) доноси статут; 2) доноси Програм рада; 3) доноси годишњи план доношења српских стандарда и сродних докумената; 5

4) бира и разрешава председника скупштине; 5) усваја извештај о реализацији Програма рада; 6) прихвата финансијски извештај Института; 7) усваја извештај о реализацији годишњег плана доношења српских стандарда и сродних докумената; 8) одлучује о располагању имовином велике вредности, у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава; 9) доноси правилник о чланству у Институту; 10) доноси и друга општа акта Института; 11) предлаже три члана управног одбора из редова чланова Института; 12) предлаже једног члана надзорног одбора из редова чланова Института; 13) разматра и усваја програмске и друге документе у вези са развојем Института; 14) разматра питања од интереса за рад Института, о чему даје своје предлоге и препоруке; 15) доноси пословник о раду скупштине; 16) решава приговоре у вези са пријемом и престанком чланства у Институту; 17) обавља и друге послове у складу са законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Акте из става 1. тачка 1) и 2) овог члана, скупштина доноси уз сагласност оснивача, а акт из става 1. тачка 8. овог члана по претходно прибављеној сагласности оснивача. Акте из става 1. тачка 1), 2), 3), 5) и 7) овог члана, скупштина доноси на предлог управног одбора. План доношења српских стандарда и сродних докумената из става 1. тачка 3) овог члана објављује се на интернет страници Института. Скупштина може овластити управни одбор да између две редовне седнице скупштине, уместо ње, донесе Програм рада, односно годишњи план доношења српских стандарда и сродних докумената, као и њихове измене и допуне. У случају из става 5. овог члана управни одбор је дужан да на првој наредној седници скупштине поднесе извештај који садржи образложење за сваки донети документ, односно одлуку из става 5. овог члана. Члан 23. За обављање одређених послова и задатака из свог делокруга, Скупштина може да оснива стална и повремена радна тела. Члан 24. Скупштина Института има председника, који за свој рад одговара скупштини. Председника скупштине бирају чланови скупштине из својих редова, и то већином гласова присутних чланова скупштине. Пре приступања избору председника скупштине, скупштина одлучује да ли ће гласати јавно или тајно. Начин и поступак избора и разрешења, као и начин рада председника скупштине ближе се одређује Пословником о раду скупштине. Мандат председника скупштине траје четири године, уз могућност поновног избора. Члан 25. Председник скупштине: 1) представља скупштину; 2) сазива и води седнице скупштине; 3) предлаже дневни ред за седнице скупштине; 4) покреће расправу о питањима из надлежности скупштине; 6

5) потписује одлуке и друге акте које доноси скупштина; 6) стара се о примени пословника о раду скупштине; 7) усклађује рад скупштине и њених радних тела; 8) обавља и друге послове одређене, одлуком о оснивању, овим статутом и пословником о раду скупштине. Члан 26. Скупштина може разрешити председника скупштине и пре истека времена на које је изабран, уколико: 1) поднесе оставку; 2) члану Института чији је представник престане чланство у Институту; 3) неоправдано не испуњава своју дужност или је спречен да је обавља дуже од једне године; 4) својим понашањем повреди углед Института. Поред разлога наведених у ставу 1. овог члана, председник скупштине може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је именован, уколико предлог за његово разрешење поднесе најмање једна петина чланова Института, управни одбор или оснивач. Предлог за разрешење подноси се у писаном облику и мора бити образложен. Члан 27. Скупштина Института одлучује на редовним и на ванредним седницама. На седницама скупштине води се записник, који потписује записничар, председник скупштине и два оверавача записника. Редовна седница скупштине сазива се најмање једном годишње, на предлог управног одбора. Ванредна седница скупштине обавезно се сазива у року од 30 дана од дана подношења образложеног писаног захтева управног одбора, једне петине чланова скупштине или оснивача. Седнице сазива и води председник скупштине, а његовом одсуству овлашћени члан скупштине који га замењује. Стручно-административни послови у вези са радом скупштине обављају се у Институту. Члан 28. У раду седница скупштине, без права гласа, могу учествовати чланови управног одбора, чланови надзорног одбора, директор Института, председници стручних савета и друга позвана лица. Члан 29. Позив за седницу скупштине доставља се свим члановима скупштине, и то најкасније 15 дана пре дана одржавања седнице. Овај позив обавезно садржи: податак на чију иницијативу се седница сазива, податак о врсти седнице, датум, време и место одржавања седнице, предложени дневни ред, као и начин достављања докумената који ће бити разматрани на седници. Члан 30. Одлуке скупштине су пуноважне ако седници присуствује најмање једна трећина њених чланова. Скупштина доноси одлуке јавним гласањем и то већином гласова присутних чланова. Скупштина доноси статут двотрећинском већином гласова присутних чланова. Одлуке о појединим питањима, на захтев већине присутних чланова, скупштина може доносити тајним гласањем. Скупштина може одлуке о појединим питањима доносити преписком (путем дописне седнице), на тај начин што се свим члановима скупштине истовремено доставља кратко писано образложење појединих питања заједно са предлозима одлука. 7

У том случају, чланови скупштине су дужни да своје одговоре у вези са предложеним одлукама за поједина питања доставе Институту у прописаном року, који не може бити краћи од 15 дана, у писаном облику. Одлука о којој се гласало у складу са ст. 5. и 6. овог члана, сматраће се усвојеном, ако се о њој потврдно изјаснила већина чланова скупштине. Члан 31. Начин рада и одлучивања скупштине ближе се уређују пословником о њеном раду. Управни одбор Члан 32. Управни одбор је орган управљања пословањем Института, који за свој рад одговара скупштини. Управни одбор има председника и шест чланова. Председника и чланове управног одбора именује и разрешава оснивач. Три члана управног одбора предлаже министарство, од којих је један представник тог министарства. Три члана управног одбора предлаже скупштина Института из редова чланова Института. Један члан управног одбора предлаже се из реда запослених у Институту. Члан 33. Чланови Управног одбора које предлаже скупштина Института из редова чланова Института бирају се на седници скупштине, и то тајним гласањем. Број кандидата између којих се бира мора бити већи од броја чланова управног одбора који се предлажу. За чланове управног одбора предлажу се кандидати који су добили највећи број гласова присутних чланова скупштине. Поступак кандидовања и избора чланова управног одбора из става 1. овог члана ближе се уређује пословником о раду скупштине Института. Ако члану Института чији је представник именован за члана управног одбора престане чланство у Институту, истовремено престаје и мандат његовог представника у управном одбору. Члан 34. Члан управног одбора који се предлаже из редова запослених у Институту бира се тајним гласањем. За члана управног одбора предлаже се кандидат који је добио највећи број гласова запослених у Институту. Поступак кандидовања и избора овог члана Управног одбора ближе се уређује актом директора Института. Члан управног одбора из редова запослених у Институту не може да буде позван на дисциплинску одговорност за ставове и мишљења које је изнео на седницама управног одбора. Ако запосленом у Институту који је именован за члана управног одбора престане радни однос у Институту, истовремено престаје и његов мандат у управном одбору. Члан 35. Управни одбор: 1) предлаже скупштини Програм рада; 2) предлаже скупштини извештај о реализацији Програма рада; 3) предлаже скупштини годишњи план доношења српских стандарда и сродних докумената; 4) предлаже скупштини извештај о реализацији годишњег плана доношења српских стандарда и сродних докумената; 5) усваја финансијски извештај; 6) усваја полугодишњи извештај о реализацији Програма рада; 7) именује и разрешава председника и чланове стручних савета; 8

8) доноси одлуке о располагању имовином Института, које нису у делокругу скупштине; 9) доноси правила Института на основу којих се доносе, објављују, преиспитују, одржавају и повлаче српски стандарди и сродни документи; 10) доноси правила о оцењивању усаглашености са српским стандардима, као и правила о употреби националног знака усаглашености са српским стандардима; 11) доноси акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Институту, на предлог директора; 12) доноси одлуку о пријему чланова Института и престанку чланства у Институту; 13) доноси одлуку којом се утврђује висина чланарине за сваку годину; 14) доноси одлуку о висини накнада за стандарде, сродне документе и друге публикације, као и о висини накнада за услуге које врши Институт у обављању послова у области стандардизације; 15) даје сагласност на општи акт о критеријумима за утврђивање висине зарада, накнада и других примања запослених у Институту; 16) усваја, најмање једном у шест месеци, извештај који садржи списак српских стандарда који се налазе у припреми и списак српских стандарда који су донети, односно повучени, на предлог директора; 17) доноси и друга општа акта Института, која нису у делокругу скупштине; 18) извршава и спроводи одлуке скупштине; 19) стара се о припреми седница скупштине и предлаже скупштини одлуке из њене надлежности; 20) доноси одлуку о погодностима на које имају право чланови Института; 21) разматра и усваја уговор о раду који се закључује са директором Института; 22) доноси општи акт о интелектуалној својини Института; 23) доноси измене и допуне годишњег програма рада и годишњег плана за доношења српских стандарда и сродних докумената, по овлашћењу скупштине; 24) одлучује о критеријумима за именовање и разрешење председника и чланова стручних савета; 25) одлучује о питањима у вези са чланством Института у међународним и европским организацијама за стандардизацију; 26) одлучује о питањима у вези са системима и шемама оцењивања усаглашености са захтевима српских стандарда; 27) доноси акт о образовању стручног савета и акт о именовању чланова стручног савета; 28) предлаже оснивачу кандидата за директора Института; 29) предлаже скупштини измене и допуне статута; 30) утврђује основе за учешће (платформе) и саставе делегација Института на заседањима генералних скупштина и других органа међународних и европских организација за стандардизацију; 31) одлучује о питањима у вези са кандидовањем представника Института за чланове органа међународних и европских организација за стандардизацију; 32) доноси пословник о раду управног одбора; 33) обавља и друге послове у складу са законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Одлуку из става 1. тачка 5) овог члана, управни одбор доноси уз сагласност оснивача. Одлуке из става 1. тач. 11) и 14) овог члана, управни одбор доноси једногласно. Предложени годишњи план за доношење српских стандарда и сродних докумената објављује се на интернет страници Института. Одлука о висини накнада за стандарде, сродне документе и друге публикације, као и о висини накнада за услуге које врши Институт у обављању послова у области стандардизације, објављује се у Службеном гласнику Републике Србије. Члан 36. Мандат председника и чланова управног одбора траје четири године, уз могућност поновног именовања. 9

У случају престанка мандата члана управног одбора пре истека времена за које је именован, именује се нови члан чији мандат траје до истека мандата члана на чије место се именује. Члан 37. За обављање одређених послова и задатака из свог делокруга, управни одбор може да оснива стална и повремена радна тела. Члан 38. Председник управног одбора: 1) представља управни одбор; 2) сазива и води седнице управног одбора; 3) предлаже дневни ред за седнице управног одбора; 4) покреће расправу о питањима из делокруга управног одбора; 5) потписује одлуке и друге акте које доноси управни одбор; 6) стара се о примени пословника о раду управног одбора и других општих аката Института; 7) усклађује рад чланова управног одбора; 8) стара се о извршавању одлука скупштине и управног одбора; 9) договара се са директором Института о питањима која су од значаја за пословање Института и његових органа и тела; 10) обавља и друге послове у складу са овим статутом. Члан 39. Управни одбор ради и одлучује на седницама. Седнице управног одбора сазивају се по потреби, а најмање једном у два месеца. На седницама управног одбора води се записник, који потписују председник управног одбора и записничар. Седнице сазива и води председник управног одбора, а у његовом одсуству овлашћени члан управног одбора који га замењује. Председник управног одбора сазива седнице по сопственој иницијативи, али дужан је да их обавезно сазове у року од 30 дана од дана подношења образложеног писаног захтева председника скупштине, најмање три члана управног одбора, оснивача или директора Института. Стручно-административни послови у вези са радом управног одбора обављају се у Институту. Члан 40. У раду седница управног одбора учествује директор Института, без права гласа. По позиву председника управног одбора, у раду седница управног одбора могу да учествују и председник скупштине, председник стручног савета и друго лице, без права гласа. Члан 41. Управни одбор доноси одлуке јавним гласањем, и то већином гласова од укупног броја чланова Управног одбора. Члан 42. Одлуке о појединим питањима, на захтев већине од укупног броја чланова, управни одбор може доносити тајним гласањем. Члан 43. Председник, односно члан управног одбора може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је био именован, уколико: 1) поднесе оставку; 10

2) разрешење затражи тело које га је предложило; 3) члану Института чији је представник престане чланство у Институту; 4) неоправдано не испуњава своју дужност у периоду дужем од три месеца; 5) је спречен да обавља своју дужност у периоду дужем од шест месеци; 6) својим понашањем повреди углед Института. Поред разлога наведених у ставу 1. овог члана, председник или члан управног одбора може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је именован, уколико предлог за његово разрешење поднесе скупштина, три члана управног одбора или већина од укупног броја запослених у Институту. Предлог мора бити у писаном облику и образложен. Члан 44. Ако члан управног одбора буде разрешен дужности пре истека времена на које је именован, оснивач ће именовати новог члана по истом поступку по којем је био именован члан који је разрешен дужности. Мандат новоименованог члана управног одбора траје до истека времена на које је био именован члан који је разрешен дужности. Члан 45. Председник и чланови управног одбора имају право на накнаду за рад. Висину накнаде из става 1. овог члана утврђује скупштина посебном одлуком. Нето накнада за рад чланова управног одбора не може бити виша од једноструке укупне просечне зараде по запосленом без пореза и доприноса која је исплаћена у Републици Србији у октобру месецу у години која претходи години за коју се доноси Програм рада, уколико актом Владе није другачије одређено. Нето накнада за рад председника Управног одбора не може бити виша од износа из става 3. овог члана увећаног за 50%, уколико актом Владе није другачије одређено. Накнада за рад исплаћује се месечно, на текући рачун. Председник и чланови управног одбора могу се у писаном облику одрећи накнаде за рад. Члан 46. Остала питања у вези са радом и начином одлучивања управног одбора ближе се уређују пословником о раду управног одбора Директор Члан 47. Директор руководи радом Института и одговара за законитост рада и пословања, као и за стручни рад Института. За свој рад директор је одговоран управном одбору. Директора Института именује и разрешава оснивач, на предлог управног одбора. Мандат директора траје пет година, с тим што исто лице може бити поново именовано за директора. Директор не може бити члан управног одбора, члан надзорног одбора, као ни члан Института. Директор не може бити члан органа управљања или члан надзорног тела правног лица које је члан Института. Члан 48. Управни одбор предлаже кандидата за директора Института на основу спроведеног јавног конкурса, који се објављује најмање три месеца пре истека текућег мандата. Уколико се на јавни конкурс не пријави ни један кандидат или ако нико од пријављених кандидата не испуњава потребне услове или предложени кандидат не буде именован, јавни конкурс се понавља. 11

За директора Института може бити предложен кандидат који испуњава следеће услове, и то да: 1) има држављанство Републике Србије; 2) има високо образовање; 3) има најмање десет година радног искуства у својој струци, од чега најмање пет година на стручним пословима у вези са стандардизацијом или сродним активностима; 4) има искуство у организовању и вођењу послова; 5) поседује знање енглеског или француског језика; 6) поседује знање коришћења рачунара и уобичајених корисничких програма; 7) није осуђиван правоснажном пресудом за кривична дела за које је изречена казна затвора у трајању од најмање шест месеци. Кандидат за директора дужан је да управном одбору поднесе предлог пословне политике и развоја Института за мандатни период за који се кандидује. места; Члан 49. Директор: 1) заступа и представља Институт; 2) организује и руководи радом Института; 3) стара се о законитости рада и пословања, као и о стручном раду Института; 4) стара се о коришћењу средстава; 5) извршава и спроводи одлуке скупштине и управног одбора; 6) предлаже акте које разматра, односно доноси управни одбор; 7) предлаже управном одбору акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних 8) подноси оснивачу, ради информисања, извештај о реализацији Програма рада, који је усвојила скупштина; 9) подноси министарству полугодишњи извештај о реализацији Програма рада, који је усвојио управни одбор; 10) доставља министарству обавештење да је управни одбор усвојио предлог годишњег плана доношења српских стандарда и сродних докумената; 11) доноси акт о доношењу, односно повлачењу српских стандарда и сродних докумената; 12) подноси управном одбору, најмање једном у шест месеци, извештај који садржи списак српских стандарда који се налазе у припреми и списак српских стандарда који су донети, односно повучени и стара се о његовом објављивању; 13) одлучује о правима и обавезама запослених у Институту, у складу са законом; 14) доноси акт о образовању комисије за стандарде и сродне документе, којим се одређује састав комисије, послови које комисија обавља, рокови за извршење посла и друга питања од значаја за рад комисије, као и одлуке о престанку рада комисије, на предлог стручног савета; 15) подноси управном одбору тромесечне извештаје о раду комисија за стандарде и сродне документе, на основу предлога стручног савета; 16) доноси акт о критеријумима за утврђивање висине зарада, накнада и других примања запослених у Институту, уз сагласност управног одбора; 17) доноси одлуке у вези са пословањем Института, осим оних о којима одлучује скупштина, односно управни одбор. 18) предлаже управном одбору основе пословне политике и развоја Института; 19) предлаже управном одбору основе за учешће (платформе) и саставе делегација Института на заседањима генералних скупштина и других органа међународних и европских организација за стандардизацију; 20) предлаже управном одбору учествовање представника Института у раду управних и других органа међународних и европских организација за стандардизацију; 12

21) доноси опште и појединачне акте Института за које према закону, одлуци о оснивању Института и овом статуту нису надлежни скупштина и управни одбор; 22) стара се о правима и обавезама Института као члана међународних и европских организација за стандардизацију; 23) стара се о јавности рада Института и обавештава јавност о раду и резултатима рада Института; 24) стара се о чувању пословне и службене тајне Института; 25) стара се о припреми материјала за седнице скупштине и управног одбора; 26) обавештава оснивача о томе да су се стекли услови за именовање, или разрешење чланова органа Института које именује оснивач; 27) обавља и друге послове у складу са законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Члан 50. Директор је у радном односу у Институту и у њему остварује сва права и обавезе из радног односа, ако законом није другачије прописано. Међусобна права и обавезе директора и Института уређују се уговором о раду, који у име Института закључује председник управног одбора. Члан 51. Директор може да образује стална или повремена радна тела за обављање одређених стручних послова из оквира своје надлежности, за припремање предлога мера, односно за доношење одређених одлука. Члан 52. Директору престаје дужност по истеку времена на које је именован. Директору може престати дужност и пре истека времена на које је именован, уколико буде разрешен или поднесе оставку. Директор подноси оставку оснивачу и дужан је да о њој истовремено обавести управни одбор. Оставка мора бити у писаном облику и образложена. Управни одбор је дужан да предложи кандидата за вршиоца дужности директора у року од 15 дана од дана пријема обавештења оснивача да је оставка директора прихваћена. Вршилац дужности директора може бити именован на период од највише шест месеци. Директор у оставци дужан је да обавља само текуће послове који су неопходни за несметано свакодневно функционисање Института. Надзорни одбор Члан 53. Надзорни одбор је орган контроле законитости рада и финансијског пословања Института, који за свој рад одговара скупштини у складу са законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Члан 54. Надзорни одбор има председника и два члана. Председника и чланове надзорног одбора именује и разрешава оснивач. Једног члана надзорног одбора предлаже скупштина Института из редова чланова Института. Други члан надзорног одбора предлаже се из реда запослених у Институту. Трећег члана надзорног одбора предлаже министарство. Мандат чланова надзорног одбора траје четири године, уз могућност поновног именовања. У случају престанка мандата члана надзорног одбора пре истека времена за које је именован, именује се нови члан чији мандат траје до истека мандата члана на чије место се именује. 13

Члан 55. Члан надзорног одбора којег предлаже скупштина Института из редова чланова Института бира се на седници скупштине, и то тајним гласањем. За члана надзорног одбора скупштина предлаже кандидата који је добио највећи број гласова присутних чланова скупштине. Поступак кандидовања и избора члана надзорног одбора из става 1. овог члана ближе се уређује пословником о раду скупштине Института. Ако члану Института чији је представник именован за члана надзорног одбора престане чланство у Институту, истовремено престаје и мандат његовог представника у надзорном одбору. Члан 56. Члан надзорног одбора који се предлаже из редова запослених у Институту бира се тајним гласањем. За члана надзорног одбора предлаже се кандидат који је добио највећи број гласова запослених у Институту. Поступак кандидовања и избора овог члана надзорног одбора ближе се уређује актом директора Института. Директор Института нема право да учествује у избору кандидата за члана надзорног одбора из редова запослених у Институту. Ако запосленом у Институту који је именован за члана надзорног одбора престане радни однос у Институту, истовремено престаје и његов мандат у надзорном одбору. Члан 57. Надзорни одбор: 1) врши надзор над законитошћу рада органа Института; 2) контролише веродостојност и комплетност извештаја о реализацији Програма рада; 3) контролише веродостојност и комплетност финансијског извештаја; 4) доноси пословник о свом раду; 5) обавља и друге послове утврђене законом, одлуком о оснивању и овим статутом. Члан 58. Надзорни одбор ради и одлучује на седницама. Седнице надзорног одбора одржавају се по потреби, а најмање два пута годишње. На седницама надзорног одбора води се записник, који потписују председник и присутни чланови надзорног одбора. Седнице сазива и води председник надзорног одбора, а у његовом одсуству овлашћени члан који га замењује. Председник надзорног одбора сазива седнице по сопственој иницијативи, али дужан је да их обавезно сазове у року од 30 дана од дана пријема образложеног писаног захтева управног одбора, једне петине чланова Института, два члана надзорног одбора, оснивача или директора Института. Стручно-административни послови у вези са радом надзорног одбора обављају се у Институту. Члан 59. Одлуке надзорног одбора доносе се јавним гласањем, при чему је потребно да о њима гласају најмање два члана надзорног одбора. Члан 60. Председник надзорног одбора: 1) представља надзорни одбор; 2) сазива и води седнице надзорног одбора; 14

3) предлаже дневни ред за седнице надзорног одбора; 4) покреће расправу о питањима из делокруга надзорног одбора; 5) потписује одлуке, извештаје и друге акте које доноси надзорни одбор; 6) стара се о примени пословника о раду надзорног одбора; 7) усклађује рад чланова надзорног одбора; 8) обавља и друге послове одређене законом, актом о оснивању, овим статутом и пословником о раду надзорног одбора. Члан 61. У извршавању својих дужности, надзорни одбор може прегледати све документе Института, проверавати веродостојност докумената и истинитост података у њима, захтевати извештаје и објашњења од управног одбора, директора и запослених у Институту, као и прегледати стање имовине Института. Управни одбор, директор и запослени у Институту дужни су да надзорном одбору ставе на увид потребне документе и пруже све информације од значаја за вршење надзора. Члан 62. Председнику и члановима надзорног одбора мандат престаје по истеку времена на које су именовани. Председник, односно члан надзорног одбора може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је био именован, уколико: 1) поднесе оставку; 2) разрешење затражи тело које га је предложило; 3) члану Института чији је представник престане чланство у Институту; 4) неоправдано не испуњава своју дужност или је спречен да је обавља у периоду дужем од једне године; 5) својим понашањем повреди углед Института. Поред разлога наведених у ставу 1. овог члана, председник или члан надзорног одбора може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је именован, уколико предлог за његово разрешење поднесе скупштина, управни одбор, два члана надзорног одбора или већина од укупног броја запослених у Институту. Предлог мора бити у писаном облику и образложен. Члан 63. Ако члан надзорног одбора буде разрешен дужности пре истека времена на које је именован, оснивач ће именовати новог члана по истом поступку по којем је био предложен, односно именован члан који је разрешен дужности. Мандат новоименованог члана надзорног одбора траје до истека времена на које је био именован члан који је разрешен дужности. Члан 64. Надзорни одбор најмање једанпут годишње подноси оснивачу и скупштини извештај ради информисања о извршеном надзору над законитошћу рада органа Института, финансијском пословању и другим питањима од значаја за рад Института. Члан 65. Председник и чланови надзорног одбора имају право на накнаду за рад. Висину накнаде из става 1. овог члана утврђује управни одбор посебном одлуком. Нето накнада за рад чланова надзорног одбора не може бити виша од једноструке укупне просечне зараде по запосленом без пореза и доприноса која је исплаћена у Републици Србији у октобру месецу у години која претходи години за коју се доноси програм рада, уколико актом Владе није другачије одређено. 15

. Нето накнада за рад председника надзорног одбора не може бити виша од износа из става 3. овог члана увећаног за 50%, уколико актом Владе није другачије одређено. Накнада за рада исплаћује се за месец у којем је одржана седница надзорног одбора, на текући рачун. Председник и чланови надзорног одбора могу се у писаном облику одрећи накнаде за рад. Члан 66. Остала питања у вези са начином рада и одлучивања надзорног одбора ближе се уређују пословником о раду надзорног одбора. XI. СТРУЧНА ТЕЛА Стручни савети Члан 67. Ради усмеравања стручног рада у појединим областима стандардизације, у Институту се, као стручна тела, образују стручни савети. Члан 68. Управни одбор именује и разрешава председнике и чланове стручних савета за поједине области стандардизације. Чланови стручних савета бирају се из реда признатих стручњака и научних радника из области за које су стручни савети образовани. Стручни савет образује се одлуком управног одбора и за свој рад одговоран је управном одбору. Председник и чланови стручног савета именују се на период од пет година и по истеку тог периода могу бити поново именовани. Председник стручног савета, по потреби, присуствује седницама скупштине, односно управног одбора, али без права гласа. Члан 69. Стручни савети образују се за следеће области стандардизације: 1) стручни савет за области за које су надлежне Међународна организација за стандардизацију (ISO) и Европски комитет за стандардизацију (CEN); 2) стручни савет за области за које су надлежне Међународна електротехничка комисија (IEC), Међународна унија за телекомуникације, Сектор за стандардизацију телекомуникација (ITU), Заједнички комитет за информациону технологију (ISO/IEC JTC 1), Европски комитет за стандардизацију у области електротехнике (CENELEC) и Европски комитет за стандарде у области телекомуникација (ETSI), 3) стручни савет за области за које су надлежни међународни комитет за општу политику оцењивања усаглашености ISO/CASCO-Committee on Conformity Assessment и европски технички комитет CEN/CLC/TC 1 (критеријуми за тела за оцењивање усаглашености). По потреби, управни одбор може донети одлуку о оснивању заједничког стручног савета или о оснивању више од једног стручног савета за области стандардизације наведене у ставу 1. овог члана. Члан 70. Стручни савет из члана 69. став 1. тачка 1. има од 10 до 20 чланова, који имају стручна знања, као и искуство у доношењу или примени стандарда и сродних докумената у једној или више следећих области: 1) основни стандарди, 16

2) услуге, 3) заштита здравља, 4) заштита животне средине, 5) грађевинарство и грађевински материјали, 6) машинство, 7) транспорт и паковање, 8) хемија и хемијске технологије, 9) заштита на раду, 10) храна, 11) материјали, 12) комунални инфраструктурни системи и енергија, 13) производи и услуге за информационо друштво, 14) производи за домаћинство, 16) спорт и рекреација, 15) грејање, хлађење, вентилација и кондиционирање ваздуха. Члан 71. Стручни савет из члана 69. став 1. тачка 2) има од 5 до 10 чланова, који имају стручна знања, као и искуство у доношењу или примени стандарда и сродних докумената у једној или више следећих области: 1) општа електротехника, 2) електроенергетика, 3) електроника, 4) информационе технологије, 5) телекомуникације. Члан 72. Стручни савет из члана 69. став 1. тачка 3) има од 5 до 10 чланова, који имају стручна знања, као и искуство у доношењу или примени стандарда и сродних докумената у једној или више следећих области: 1) испитивање и контрола, 2) сертификација производа, процеса и услуга, 3) сертификација система менаџмента, 4) сертификација лица 5) акредитација и/или именовање тела за оцењивање усаглашености. Члан 73. Право предлагања кандидата за председника и чланове стручног савета имају оснивач и чланови Института. Предлагање кандидата за председника и чланове стручног савета врши се на основу позива који упућује директор Института, по одлуци управног одбора. Сваки предлог мора да садржи: 1) име и презиме кандидата; 2) функцију за коју се подноси кандидатура (за председника, односно за члана); 3) назив стручног савета за који се подноси кандидатура; 4) биографију кандидата; 5) кратку информацију о искуству кандидата у вези са стандардизацијом у областима за које је надлежан стручни савет за који се подноси кандидатура; 6) писану сагласност кандидата; 7) кратку визију кандидата о раду у стручном савету; 8) име, односно назив члана Института који подноси предлог. Позив из става 2. овог члана се понавља док Институту не буде предложен довољан број кандидата који испуњавају услове из чл. 70, 71, односно 72. овог статута. 17

Члан 74. Стручни савет: 1) предлаже усвајање правила Института на основу којих се доносе, објављују, преиспитују, одржавају и повлаче српски стандарди и сродни документи; 2) предлаже усвајање правила о употреби националног знака усаглашености са српским стандардима; 3) припрема стручне основе за Програм рада, годишњи план доношења српских стандарда и сродних докумената, као и друга програмска акта Института; 4) предлаже образовање и престанак рада комисија за стандарде и сродне документе ради реализације Програма рада, годишњег плана доношења српских стандарда и сродних докумената, као и измене и допуне аката о образовању ових комисија; 5) даје предлоге и мишљења о организацији рада Института; 6) доноси пословник о свом раду; 7) обавља и друге послове у складу са одлуком о оснивању, овим статутом и пословником о свом раду. У случајевима када из објективних разлога није могуће образовати комисију за стандарде и сродне документе, стручни савет обавља послове комисије за српске стандарде у процесу израде и доношења српских стандарда и сродних докумената које је потребно донети ради испуњења обавеза које проистичу из чланства у европским и међународним организацијама за стандардизацију. Члан 75. Управни одбор разрешава дужности председника и чланове стручног савета по истеку времена на које су били именовани. Председник, односно члан стручног савета може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је именован, уколико: 1) поднесе оставку; 2) члану Института који га је предложио, престане чланство у Институту; 3) неоправдано не испуњава своју дужност у периоду дужем од шест месеци; 4) је спречен да обавља своју дужност у периоду дужем од једне године; 5) својим понашањем повреди углед Института; 6) заступа искључиво личне интересе или интересе члана Института који га је предложио, занемарујући опште интересе и интересе Института. Поред разлога наведених у ставу 2. овог члана, председник стручног савета може бити разрешен дужности и пре истека времена на које је именован, уколико се утврди да не делује у складу са одлукама органа Института или стручног савета који води. Предлог управном одбору за разрешење председника или члана стручног савета може поднети једна трећина чланова стручног савета или директор Института. Предлог мора бити у писаном облику и образложен. Члан 76. Ако члан стручног савета буде разрешен дужности пре истека времена на које је именован, управни одбор ће именовати новог члана у складу са у складу са поступком из члана 73. овог статута. Мандат новоименованог члана стручног савета траје до истека времена на које је био именован члан који је разрешен дужности. Члан 77. Остала питања у вези са начином рада и одлучивања стручног савета ближе се уређују пословником о раду стручног савета. 18

Комисије за стандарде и сродне документе Члан 78. Ради доношења, преиспитивања и повлачења српских стандарда и сродних докумената у појединим областима стандардизације, за које постоји интерес заинтересованих страна, у Институту се образују комисије за стандарде и сродне документе (у даљем тексту: комисије за стандарде), као стручна тела. Области стандардизације за које се образују комисије за стандарде одређују се према областима стандардизације за које су образовани технички комитети међународних и европских организација за стандардизацију. Поред послова из става 1. овог члана, комисије за стандарде прате рад и учествују у раду одговарајућих техничких комитета међународних и европских организација за стандардизацију, и обављају друге задатке у вези са стандардима и стандардизацијом у припадајућим областима стандардизације. Члан 79. Комисије за стандарде образује директор, на предлог стручног савета. Комисије за стандарде подносе извештај и за свој рад одговарају стручном савету. Комисије за стандарде имају председника и најмање два члана. Чланови комисија за стандарде именују се из реда истакнутих стручњака из одговарајуће области за коју се доноси српски стандард односно сродни документ. Комисије за стандарде имају секретара, који се именује из реда запослених у Институту. Комисије за стандарде немају правни субјективитет, њих представљају председници. Рад у комисијама за стандарде је добровољан и заснива се на општим начелима стандардизације која су утврђена у члану 4. Закона о стандардизацији. Члан 80. По потреби, ради извршавања појединих задатака из својих делокруга, комисије за стандарде могу образовати поткомисије, радне групе и друга нижа стална и повремена радна тела. У оквиру својих надлежности, комисије за стандарде предлажу директору Института доношење српских стандарда и сродних докумената у припадајућим областима стандардизације. Остала питања у вези са начином рада и одлучивања комисија за стандарде, као и њиховим образовањем, реорганизовањем и престанком рада, ближе се уређују правилима Института, која доноси управни одбор. XII. ЧЛАНСТВО У ИНСТИТУТУ Учлањење у Институт Члан 81. Чланство у Институту је добровољно. Члан Института може бити: привредно друштво, предузеће и друго правно лице или предузетник који су основани по прописима Републике Србије, као и физичко лице које је држављанин Републике Србије (у даљем тексту: заинтересоване стране). Чланство у Институту се не може преносити или преузимати. 19

Права и обавезе чланова Члан 82. Члан Института има право да непосредно или преко овлашћеног представника учествује у раду и одлучивању у органима Института, као и у управљању Институтом, у складу са одлуком о оснивању и овим статутом. Члан 83. Члан Института има право на погодности, као што су: 1) посебан попуст код куповине стандарда, сродних докумената и других публикација; 2) посебан попуст у односу на утврђену висину накнада за услуге које врши Институт у обављању послова у области стандардизације; 3) посебан попуст на плаћање накнаде за учешће на семинарима, конференцијама, саветовањима и другим стручним скуповима које Институт организује самостално или у сарадњи са другим организацијама; и 4) друге сличне погодности. Погодности из става 1. овог члана, као и критеријуми за утврђивање посебног попуста, ближе се уређују правилником о чланству и одлуком коју доноси управни одбор Института. Члан 84. Члан Института има обавезу да: 1) се придржава одредби Закона о стандардизацији, акта о оснивању Института, овог статута и општих аката Института; 2) активно учествује у остваривању циљева, програма и планова Института; 3) Институту редовно плаћа чланарину и 4) промовише примену српских стандарда и сродних докумената. Члан 85. Остала права и обавезе чланова Института ближе се уређују Правилником о чланству који доноси Скупштина Института. Пријем у чланство Члан 86. За стицање чланства у Институту заинтересоване стране су дужне да поднесу писану пријаву за учлањење са потписаном изјавом о приступању и прихватању права и обавеза које проистичу из чланства, у складу са одлуком о оснивању и овим статутом. Пријаве за учлањење без потписане изјаве о приступању и прихватању права и обавеза које проистичу из чланства се не разматрају. За правна лица и предузетнике ова изјава мора бити оверена њиховим печатом. Начин подношења и садржина пријава за учлањење с изјавом о приступању и прихватању права и обавеза које проистичу из чланства ближе се уређују Правилником о чланству, који доноси скупштина Института. Члан 87. Одлуку о пријему, односно о ускраћивању пријема у чланство доноси управни одбор Института на основу поднетих докумената наведених у члану 86. став 1. овог статута. Одлука из става 1. овог члана ступа на снагу даном њеног доношења и члану Института се доставља у писаном облику, препорученом пошиљком. Правна и физичка лица незадовољна одлуком о ускраћивању пријема у чланство могу поднети приговор скупштини Института у року од осам дана од њеног пријема. 20