Београдски АТЛАС Јована Цвијића

Transcription

1 Београдски АТЛАС Јована Цвијића ГАЛЕРИЈА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

2 Почасни одбор за обележавање 150 година од рођења Јована Цвијића Академик Владимир С. Костић, председник САНУ Проф. др Стеван Станковић, емеритус, председник Српског географског друштва Проф. др Зоран Стевановић, председник Српског геолошког друштва Проф. др Дејан Филиповић, декан Географског факултета Универзитета у Београду Проф. др Лазар Лазић, директор Департмана за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду Проф. др Александар Радивојевић, управник Департмана за географију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу Академик Драгољуб Мирјанић, генерални секретар АНУРС Проф. др Рајко Гњато, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци Проф. др Раденко Лазаревић, Одбор за крас и спелеологију САНУ Видоје Петровић, градоначелник Лознице Организациони одбор за обележавање 150 година од рођења Јована Цвијића Академик Видојко Јовић, САНУ, председник Одбора Академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ Академик Александар Лома, САНУ Академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ Академик Данило Баста, секретар Одељења друштвених наука САНУ Александар Костић, дописни члан САНУ Љубодраг Димић, дописни члан САНУ Владица Цветковић, дописни члан САНУ, председник Одбора за крас и спелеологију Проф. др Драган Станић, председник Матице српске Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда др Милан Радовановић, директор Географског института Јован Цвијић САНУ др Јелена Ћалић, Географски институт Јован Цвијић САНУ др Ана М. Петровић, Географски институт Јован Цвијић САНУ Јована Тодорић, мастер, Географски институт Јован Цвијић САНУ др Милан Миленковић, Географски институт Јован Цвијић САНУ Публикацију издају Српска академија наука и уметности Музеј града Београда Уредници Душан Оташевић, Видојко Јовић, Татјана Корићанац Рецензенти Љубодраг Димић, Сања Степановић-Тодоровић Лектура и коректура Љубица Марјановић Фотографије Владимир Поповић, Небојша Борић Дизајн Драгана Лацмановић Припрема и прелом Авантгарда дизајн Штампа Службени гласник Тираж: 750 Изложбу приређују Галерија Српске академије наука и уметности, Музеј града Београда Аутор изложбе Татјана Корићанац Идејно решење поставке Бојана Ђуровић Дизајн поставке Драгана Лацмановић Стручни сарадници на организацији изложбе Јелена Межински Миловановић, Рада Маљковић, Марија Стошић, Даница Вугдраговић Српска академија наука и уметности Музеј града Београда БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Век и по од рођења Татјана Корићанац Конзервација Зоран Пекић, Саша Живић Београд 2015 Техничка реализација Горан Виторовић, Милан Јазић, Саша Рендић, Стојан Предовић, Милош Савић

3 САДРЖАЈ У ТРАГАЊУ ЗА БАЛКАНСКИМ ПОЛУОСТРВОМ РОЂЕЊЕ / ДОЛАЗАК У БЕОГРАД / ШКОЛОВАЊЕ Кућа на страни једне вртаче ДОКТОРАТ / ВЕЛИКА ШКОЛА / ГЕОГРАФСКИ ЗАВОД И СРПСКО ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО Беч / државни питомац Велика школа Географски завод / екскурзије Српско географско друштво Копитарева градина БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ / ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН Ректор у два мандата Државничке мисије Династија Карађорђевић и Цвијић ЦВИЈИЋ И ВЕЛИКИ РАТ Ниш / Крагујевац / Нешател / Париз Мир у Галерији огледала/ Версај АКАДЕМИК ЈОВАН ЦВИЈИЋ Београд престоница Краљевине Делатност у СКА Радна соба / библиотека ОДЛАЗАК ГЕОГРАФА ПРИЗНАЊА НАУЧНИКУ / МЕМОРИЈАЛНИ МУЗЕЈ Извори Литература КАТАЛОГ ИЛУСТРАЦИЈА

4 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА 6 7 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА У ТРАГАЊУ ЗА БАЛКАНСКИМ ПОЛУОСТРВОМ

5 9 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА У ТРАГАЊУ ЗА БАЛКАНСКИМ ПОЛУОСТРВОМ...У колико из веће историске даљине буде посматран мој рад од стране бољег научника, моћи ће се и боља оцена мога рада дати. Али ја никада не заборављам ово: када се узму дуги размаци времена, све су истине привремене. Ми смо се сви у науци пењали једни другима на рамена. Ничега се више не треба чувати од гордости... (Цвијић, ) Српска академија наука и уметности, Географски институт Јован Цвијић САНУ и Музеј града Београда обележавају јубилеј 150 година од рођења академика Јована Цвијића. Био је научник, географ угледног имена, универзитетски професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе. Човек потекао из патријархалне средине, самосвојне етике, Цвијић је у престоничком Београду био поштован суграђанин, личност старинског кова али модерних схватања у науци. Сви његови балкански и европски путеви полазили су из куће на Копитаревој градини и у њу се враћали. У њу су приманe најученије главе Универзитета, академици, страни државници и научници, династи са двора Карађорђевића, картографи и истраживачи са терена, сликари, књижевници, студенти, пријатељи, рођаци. Била је грађански и интелектуални атлас живота у Београду. У свом времену визионар, Цвијић је писао о снази дунавског тока код Ђердапа и о претварању његове силе у електричну снагу, о снази Дрине и електранама, о пловном путу Дунав Рајна, о пругама, путевима, лукама, мостовима, који су много после њега изграђени, али и о свом уверењу у потребу стварања заједничке, демократски уређене државе Јужних Словена. Портрет из Био је проницљив истраживач којем наука није била само део образовног високошколског система, већ и суштинско обележје и извориште духа времена и духа народа на Балкану. Скроман у господству које је наследио од предачких, стариначких колена своје породице, лепог стила у говору и писању, који је с лакоћом прелазио из једног у други

6 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА европски језик, својим екскурзирањима и капиталним издањима научних резултата, националним и педагошким радом, професионалним и меценатским залагањем да се у Београду оснују угаоне институције науке, културе и уметности, Цвијић је и данас ту, на свету, у епском трагању за фантазмагоричним прапочецима Балканског полуострва и загонетним обличјима људског живота на њему. Јован Цвијић је био савременик, неретко учесник и сведок бурних дешавања у процесу развоја српске државе на размеђи векова смене династија, оснивања политичких странака и страначких борби, доношења важних закона у области привреде, просвете и културе, преобликовања Српског ученог друштва у Српску краљевску академију и прерастања Велике школе у Београдски универзитет, Царинског рата са Аустроугарском, Анексије Босне и Херцеговине, балканских ратова, Првог светског рата и Мировне конференције у Версају, уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку краљевину. Као научни експерт и личност од великог утицаја, Цвијић је учествовао у важним државничким мисијама српске Владе у иностранству у преломним часовима за српски народ, помагао Врховној команди у разради војностратегијских планова и плана повлачења српске војске преко Албаније, пред Савезницима у Версају научним аргументима бранио ствар повлачења најповољније границе новостворене Краљевине С.Х.С., уз што мању штету по њу. У исто време, организовао је екскурзије и бавио се научним радом, и за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима; мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана. Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту увала, поље, понор, хум, долина, јама. Савремено доба и цивилизацијски напредак ревалоризују повест људских достигнућа мерену њиховим земним животима, али помаци које су изузетне личности начиниле у свом времену, померају и могућности човечанства. Ентеријер Цвијићевог кабинета у Географском заводу

7 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА РОЂЕЊЕ / ДОЛАЗАК У БЕОГРАД / ШКОЛОВАЊЕ

8 15 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Портрет Марије Цвијић РОЂЕЊЕ / ДОЛАЗАК У БЕОГРАД / ШКОЛОВАЊЕ Кућа на страни једне вртаче Тодор Цвијић, трговац и Марија, рођена Аврамовић, живели су у делу Лознице названом Стара варош, када им се 12. октобра 1865, на Михољдан, родио син Јован, треће од шесторо деце. Основну школу и два разреда гимназије завршиће у Лозници, трећи у Шапцу, а више разреде морао је да упише у Београду. Не може се рећи да је поље мога искуства у детињству било пространо; нису увек били најбољи извори. Али дух и у малим и мало културним приликама несвесно одабира оно што је за њега, чиме ће себе формирати и зидати унутрашњу зграду. На то је, поред онога што сам од своје мајкенаследством добио, она и иначе највише утицала. Ја сам мајку запамтио слабуњаву, у се повучену, често занесену мислима. Ретки су били тренуци правог расположења, и тада су се од ње чуле лепе и паметне речи. Било је тренутака када је говорила само у изрекама. Иако неписмена, имала је своју мудрост и свој начин понашања у животу. [...] Али њен цео живот није био спољашњи већ унутрашњи, усредсређен на љубав и ред у кући. Моја мајка није показивала много одлучности; али као да је сву своју способност за одлучност усредсредила у плану да ме да на науке, јер је врло ценила науку или учевност, како се онда у Лозници говорило. Решила је била да на то жртвује и остатак свога имања. Без те њене жеље и јаке воље мучно бих отишао даље од Лознице, где је постојала само дворазредна гимназија. Не могу с поузданошћу тврдити откуда мојој неписменој мајци то необично поштовање науке и учених људи. Можда је то остатак наше старе цивилизације, која се у том облику сачувала, као траг, у патријархалном друштву, нарочито у близини манастира. На примедбу оца и осталих сродника да је више школовање детета немогућно издржавати, она је говорила да треба почети, а даље ће бог помоћи. (Станковић, Петрушевски, 2000) Цвијић као дечак, око Најбољи лознички и шабачки ученик стиже године у Београд, средиште Кнежевине Србије, која ће већ наредне године постати Краљевина Србија. Тих дана још не може да зна да ће сав свој живот трајно везати за престоницу, и у њој живети журно и нестрпљиво у постизању својих бројних замисли.

9 17 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Хотел Лондон подигнут 1868, срушен Београд је, тако, постајао испуњење мајчиног благослова. Много касније, године, Цвијић ће на свој егзактан, научни начин, описати тај град на калемегданском гребену: Београд представља северне вратнице Балканског Полуострва, источног дела Средоземног мора и Мале Азије. Његов је географски положај много важнији од положаја Беча и Пеште. Његова је историјска улога у великим размерама одређена његовим географским положајем према панонском басену. Лежећи на побрђу, при ушћу Саве у Дунав, Београд доминира великим делом поменутог басена: Банатом на истоку од Тисе, Бачком између Тисе и Дунава, Барањом између Дунава и Драве, Сремом и Славонијом. Разастрт на овим побрђима, ћутљив као сфинкс, Београд је изненада давао подстрек за велике догађаје. (Цвијић, ) Систем гимназијске наставе у време Цвијићевог школовања није пружао младим људима могућност широких знања нити слободу мисли. Цвијић је као београдски средњошколац самоиницијативно учио стране језике и ван школе, проводио ноћи у читању књига на немачком и француском и учењу неправилних глагола у енглеском језику, израђивао хербаријум, планирао студије медицине, али и страсно проучавао Дарвинове теорије о еволуцији и социјалистичке идеје Светозара Марковића и Чернишевског, које у њему изазивају узвишена осећања. Чинило му се споредним све друго осим мисли о срећи човечанства. Извесно, живот тадашњих гимназијалаца, нарочито ђака из унутрашњости, није био нимало лак. Издржавали су се помажући у имућним кућама за стан и храну или дајући часове, учећи увече уз лојане свеће. Цвијић помиње да је енглеске глаголе учио тако што их је, исписане на папирићима и окачене на зидове собе, наглас читао и понављао. Сачувано је мало података о Цвијићевим гимназијским данима у Београду, а једно од ретких је његово сећање на лепа предвечерја у којима је са школским друговима шетао између Лондона и Калемегдана, расправљајући о разним питањима, понекад и о дневним политичким стварима. Стари београдски хотел Лондон, потом кафана на самом углу прометне улице засађене чувеним теразијским кестеновима, означавао је у то време ону тачку београдске чаршије до које су допирали

10 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Позоришни трг, снимак Милана Јовановића око Цвијићева екскурзија са професором Јованом Жујовићем на Шар планини, дућани. Стални гости хотела били су посланици који су у њему боравили за време заседања Скупштине. Ту је уједно био и завршетак шетачке стазе која је почињала од Калемегдана. Након завршене Београдске гимназије 1884, уз посредовање Владимира Карића, свог некадашњег професора географије из Шапца, Цвијић и сâм креће на студије географије на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета Велике школе. Владимир Карић који већ болестан од плућа, био намргођен и ћуталица... мене је већ при крају трећег разреда гимназије одликовао тиме што ме је позивао на шетње и упуштао се у разговоре. (Станковић, Петрушевски, 2000) Посвећен учењу, Цвијић остаје по страни од друштвених превирања изазваних Тимочком буном и кризом уочи рата Србије против Бугарске. Велика школа је тада, као наследник Лицеја, била највиша образовна институција у Србији до године. Устројена је као научни завод са Филозофским, Техничким и Правним факултетима. Налазила се у здању трговца и добротвора капетан Мише Анастасијевића ( ), у којем су још били смештени Српско учено друшто, Гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека и Музеј (данас Ректорат БУ). У време када Цвијић постаје студент великошколац, та установа почиње да се мења, све више се угледајући на сличне европске, а јак наставни кадар доприноси квалитету промена Димитрије Нешић, Сима Лозанић, Јован Жујовић, Милан Јовановић Батут, Сава Урошевић, Богдан Гавриловић и др. Праве студије на Великој школи почињу за Цвијића тек укључивањем у научне екскурзије геолога Јована Жујовића. Под његовим вођством, Цвијић рано предузима теренска истраживања Цера, ваљевских планина и околине Београда, да би већ године објавио свој први стручни рад, Прилог географској терминологији нашој (Цвијић, 1887). Крајем XIX века и првих десетак година до избијања Првог светског рата, Београд још не наликује правој европској престоници, али је његов успон видљив на све стране и у свим областима живота. Услед привредног напретка и слободне трговине повећава се број крупних трговаца који узимају учешће у јавном и политичком животу, као и занатлија подељених у еснафе абаџијски, лончарски, магазаџијски и терзијски. У Београд долазе интелектуалци разних професија, као и уметници из Аустроугарске. Они представљају младу интелигенцију, која подстиче процес европеизације. У Београд се досељавају Срби из Војводине и Срби из Старе Србије, доносећи са собом особености духовне и материјалне културе својих матичних области. Грци, Цинцари и Јевреји у Београду имају угледне занатлијске радње и држе монопол у трговини и банкарству, одигравши значајну улогу у формирању српског грађанског друштва, београдске чаршије. А живот су некада чинили и сасвим обични призори: Било је много сунчаних дана у Београду. Пријатна топлота мамила је свет изван соба, ручавало се и вечеравало у авлијама и у баштама. И кафа се пржила на авлији, па се њен мирис мешао са одисајима јасмина и багрема и пријатним испарењем куваног воћа у доба када су се спремала слатка и пекмези. (Бојић, 1968)

11 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Савремени али и историјски догађаји који су добили митски ореол, представљени су у делима сликара Стевана Тодоровића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Паје Јовановића. Поводом крунисања краља Петра I Карађорђевића, у Београду је одржана Прва југословенска уметничка изложба слика и вајарских радова, после које је убрзо основано српско уметничко друштво ЛАДА. Позориште доживљава процват, нарочито појавом глумаца као што су Петар Добриновић, Чича Илија Станојевић и Добрица Милутиновић, и глумица Веле Нигринове и Софије Цуце Ђорђевић. Почетком века на репертоару су, поред домаћих аутора, и Чехов, Шекспир, Ростан, А. Дима Син. Печат музичкој уметности у Србији даје композитор, уметник и музички педагог, Стеван Мокрањац. Породични живот још је затворен у патријархално-грађанске домове, али на београдским улицама буја живот чаршије коју Бранислав Нушић козерски описује: Знаменита кафана Албанија, подигнута средином ХIХ века у Коларчевој улици бр. 12, срушена Беч, Карлсплац Истовремено, и брже од физичког раста, развија се друштвени и културни живот. У Београду живе и раде геолог Јован Жујовић, математичар Михаило Петровић, филолог Стојан Новаковић, филозоф Љубомир Недић, климатолог и математичар Милутин Миланковић, филозоф Бранислав Петронијевић, лингвиста Александар Белић; писци Ђура Јакшић, Стеван Сремац, Милован Глишић, Лаза Лазаревић, Бранислав Нушић, књижевни критичари Јован Скерлић и Богдан Поповић. Ширењу пробране литературе доприноси институција Српске књижевне задруге, основана године, а међу књижевним часописима надмоћан је Српски књижевни гласник, покренут под уредништвом Јована Скерлића. Редакција се налазила негде у средини Скопљанске улице (данас Дечанска), према Теразијама: Сиромашан је био намештај тог уредништва, те собе која је личила на заседање неке паланачке општине, у којој су пред Скерлићем дрхтали млади писци и где је човек могао да сретне чак и Богдана Поповића, који је својим шапутавим гласом стављао примедбе и замерке врховног бонзе. (Јовановић-Стојимировић, 1971) Што се више развијала нова престоница, кафане су све више и више постајале центри у којима се кретао живот. Ту су се састајали људи ради споразума; ту су заказивали састанке ради посла, ту су се чак и адвокати консултирали са клијентелом, ту се заказивао састанак између проводаџије и девојачког оца, ту је дужник потписивао меницу, ортак уговор, тужилац пуномоћје и, готово сви јавни акти, изузимајући тестамента, обављали су се у кафани. Наишао је затим партијски живот који је још више везао људе за кафане, и то до тога степена да су кафане већ биле и политички обележене. Било је кафана либералних, напредњачких и радикалних и никад, или врло ретко би приврженик једне партије залазио у кафану друге партије. (Нушић, 1984) Тај краткотрајни замах биће нагло посечен видовданским атентатом у Сарајеву и сукобом са Аустроугарском, који ће злокобно најавити Велики рат.

12 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ДОКТОРАТ / ВЕЛИКА ШКОЛА / ГЕОГРАФСКИ ЗАВОД И СГД

13 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ДОКТОРАТ / ВЕЛИКА ШКОЛА / ГЕОГРАФСКИ ЗАВОД И СРПСКО ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО Беч / државни питомац Савремени историчари истичу да је школовање знатног броја студената на страним универзитетима у другој половини XIX века, односно, како то називају, планирање елите, што је директно подстицала и финансирала држава, за нешто више од пола века допринело да Краљевина Србија на почетку XX века буде престижно културно и научно средиште на словенском југу. Држава је плански школовала студенте у иностранству, махом у Немачкој, Аустрији и на француским универзитетима, видећи у њима будући научни и стручни кадар који ће вратити Србији што је у њих уложено. Један од студената био је и Јован Цвијић. Након завршених студија на Великој школи и кратке професуре у Другој мушкој гимназији (1889), Цвијић одлази као државни питомац Министарства просвете и црквених дела у Беч на усавршавање. Чувена Виена је Цвијићу отварала врата богатих библиотека и знаменитих музеја, и омогућила учешће на стручним екскурзијама у околини града али и широм Аустроугарске. Сам Универзитет је био одлично опремљен и уређен, на челу са чувеним професорима из области геоморфологије, глацијације, геотектонике, метеорологије, климатологије, историјске географије међу којима су Албрехт Пенк, Цвијићев ментор, Едуард Сис, Јулијус Хан, Вилхелм Томашек код којих Цвијић слуша предавања и брани докторску дисертацију године. Диплома о промоцији Јована Цвијића за доктора наука, Беч, 4. фебруар За време школске године, учествовао је са колегама и професорима у истраживачким путовањима најпре по околини Беча, а затим све даље по Алпима. Током распуста боравио је на екскурзијама по источној Србији, где је прикупљао грађу за своју докторску дисертацију из домена краса. Да би проблем краса сагледао у целини, истраживао је и у околини Загреба и Ријеке, боравио у Постојни, Дубровнику, Гацком, Боки Которској, Невесињу, Мостару, Метковићу, чак и у околини Трста. Албрехт Пенк ( ), Цвијићев професор и ментор на студијама у Бечу, посвета из 1889.

14 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Велика школа По повратку из Беча, године, Цвијић је са само 27 и по година именован за редовног професора Велике школе. У наредном периоду од десетак година, уз сав научни, универзитетски и национални посао, сâм ће држати целокупну наставу на физичко-географској и антропогеографској групи Географског семинара. Међутим, Велика школа на Краљевом тргу значила је Цвијићу више од професорског звања и статуса који је стекао као млад бечки докторанд. Она је постала spiritus movens његових научних амбиција, место на којем је под његовом руком формирана географска школа, генерација студената-истраживача, од којих ће знатан број једног дана ући и у саму Академију. Насловна страна Цвијићеве докторске тезе објављене у Београду Теза насловљена Das Karstphänomen. Versuch einer morphologischen Monographie, објављена у часопису Аустријске академије наука у Бечу, представља дело у којем се по први пут у целини сагледавају крашке појаве, врши њихова систематизација по генетском критеријуму и ствара адекватна терминологија. Називи из српског језика (увала, поље, хум, понор и др.) прихваћени су као општи научни термини у свим културним језицима. Већ у часу публиковања, дисертација помера аксиоме тадашње науке, а њен млади аутор изврсно је оспособљен и спреман за откривање научних проблема и систематско улажење у методологију географских и геолошких истраживања на терену (Цвијић, 1893). Не могу рећи да сам из Београда пошао за Беч с намером да Карст узмем као предмет своје тезе. Али пошто сам од Карста прилично у Србији био видео почевши од свога места рођења, затим у селу Коренити, по Јадру уопште, затим по Источној Србији, на првом месту на Кучају врло је могућно да је то несвесно у мени било. (Цвијић, ) На простору данашњег Студентског трга некада се налазило турско гробље. Оно се задржало и опстало чак и када је на овом месту отворено прво београдско пазариште", познато под именом Велика пијаца. Пијаца опстаје све до године, када је на њеном месту изграђен парк. 1 Капетан Мишино здање, у које се усељава Велика школа, подигнуто је у окружењу махом приземних зграда, усред пијачне вреве и довикивања постројених фијакериста, што је често изазивало негодовање и професора и великошколске омладине. И то је био Цвијићев Београд, у којем је на најбучнијем и најшаренијем месту у граду, историја била дарежљива и према грађевинама и према људима. Уз Цвијића, у периоду од почетка новог века до балканских ратова, формира се плејада личности које својим истраживањима и резултатима рада утемељују класичне научне дисциплине, Јован Жујовић, Сима Лозанић, Михаило Петровић, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Слободан Јовановић, Љубомир Стојановић, Александар Белић, и др. Само ретко и у изузетна времена, на географски скученом простору, може да се догоди да у исти мах, један поред другог израсту, живе и стварају велики умови, као што су то били припадници ове великошколске генерације. Били су горостаси науке, али и људи старинских моралних вредности, поникли из патријархалног српског миљеа да би на европским универзитетима заслужили и место и име. Сачувана службена преписка у архивама Велике школе, Универзитета, Ректората и Српске краљевске академије са институцијама и личностима Велика пијаца на Краљевом тргу. Снимио мађарски конзул у Београду, око Према пројекту архитекте Ђорђа Ковалевског ( ).

15 29 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА из земље и иностранства обухвата на стотине страница, које откривају сву озбиљност и тежину обавеза с којима се Цвијић носио у Београду. Географски завод / екскурзије У време када у српску науку улази Јован Цвијић, географска дисциплина још не располаже подацима о Северном и Јужном полу јер они нису ни откривени. Човек још није допро до највише планинске тачке, а ни до највеће океанске дубине на нашој планети. Нису истражени ни мапирани огромни простори Антарктика и великих пустиња. Не постоје ни савремени видови саобраћаја, сем железничког. Почетком ХХ века Цвијић је потпуно усамљен у области географије на Балканском полуострву. Цвијић са сарадницима на обали језера Рикавац у Кучима, Велика школа на Краљевом тргу, изглед почетком ХХ века

16 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Цвијић на екскурзији у пределу Голупца и Ђердапа, почетак ХХ века

17 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Већ године, Цвијић у оквиру Велике школе у Београду оснива Географски завод, који израста у синтезу научноистраживачког рада и наставе географије. Он постаје стожер окупљања географа, геолога, биолога, етнолога, па и неких филозофа. То је била прва научно-наставна установа за географију у југоисточној Европи. Цвијић снабдева Завод најпознатијим домаћим и иностраним часописима, студијама, колекцијама, уџбеницима и разноврсним географским картама. Исте године он установљава и Географски семинар као извориште свих својих научних пројеката. Семинар је окупљао надарене студенте, који су за време распуста имали обавезу да, снабдевени Цвијићевим писменим упутствима, врше теренска истраживања и потом добијене резултате изложе пред професорима и колегама. Тако се мрежа људи на терену (Васовић, 1988) ширила, и значај прикупљених података из свих наших крајева увећавао. Деценијама је семинар одржаван четвртком, поставши знамење Цвијићевог професорског и педагошког рада. За само неколико година, он подиже значај Географског завода и Семинара на такав ниво да Ватрослав Јагић на својим предавањима у Бечу истиче Јована Цвијића као изванредног професора и научног истраживача. Албрехт Пенк пореди његов Завод са најбољим европским институцијама. Цвијић организује велики број сарадника на изучавању проблема миграција становништва, класификације и типологије сеоских и градских насеља, реконструкције балканских кућа, оцртавања културних појасева и зона цивилизација на Балканском полуострву. Једног од њих Цвијић нарочито уважава књижевника Петра Кочића, који географу поклања своју приповетку Змијање, с посветом: Многопоштованом и драгом господину др Јовану Цвијићу, као спомен и срдачан израз захвалности према Вама, јер сте ми у једно време материјалне невоље помогли, а још више због тога што сте ми отворили очи за једну корисну ствар. Дубоко жалим што нисам по струци географ и историчар јер бих и боље и савесније могао испитивати ову занимљиву област која има тако поетско име Змијање. (Васовић, 1995) Цвијић са геолозима из Бугарске, снимак у фотоатељеу у Трнову Цвијић је основао, развио или продубио област наука и научних дисциплина као што су тектонска геологија, вулканологија, нарочито геоморфоло-

18 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Српска краљевска академија је за Цвијићевог живота у оквиру Српског етнографског зборника објавила 24 књиге чувене едиције Насеља српских земаља. Њен научни значај расте до данашњих дана, јер пружа драгоцене податке за поређења у географској, етнографској и културној сфери Балкана. Цвијић ускоро проширује своја истраживачка путовања на цело Балканско полуострво и суседне земље, и од тада сваке године прави најмање једну екскурзију. Од до 1895, путује у циљу проучавања крашких терена по источној Србији и пределима Крањске, Истре, Херцеговине и Црне Горе. Најинтензивнија истраживања организује између и године, у пределе Бугарске, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Грчке. Искуства током таквих путовања у пределе под турском и аустроугарском влашћу била су разноврсна. Цвијићеве прве екскурзије по северној Албанији, Метохији, западној Македонији и Старој Рашкој, често су се претварале у злопаћење и оскудевање у храни, а понекад су доводиле у опасност и сам живот. Ручавало се нередовно и оскудно, често ноћивало на голој земљи. Кад је било прилике, Цвијић и његови сапутници ноћивали су у хановима дуж старих караванских путева, о чему он пише: Цвијић са бугарским колегама геолозима на планини Рили гија, лимнологија, антропогеографија, етнологија, етнопсихологија, чак и социологија. Од проблема и појава које је изучавао, највећи научни и практични значај имају карст, класификација планинских система на Балканском полуострву, постанак великих балканских језера и откриће глацијалних трагова на балканским планинама. Како би тимове сарадника што боље оспособио за теренска истраживања и концепцијски усмерио обраду података које су сакупљали, Цвијић је израдио пет великих упутстава: Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама (1896), Упутства за проучавање села у Босни и Херцеговини (1898), Упутства за проучавање села у Старој Србији и Македонији (1898), Упутства за испитивање насеља и психичких особина (1911), Упутства за испитивање порекла становништва и психичких особина (1922). Сам хан је по правилу на два спрата. У задњем гори ватра и ту се цео дан и скоро целу ноћ пече кафа; њу једино могу гости у хановима добити... Изузевши Охрид, Корчу, Јањину, у ханским собама нема кревета и нечистоћа је аугијевска. Нема веће муке за путника но ноћивати у тим собама, а на хладном времену се то мора. По њиховом поду су прострте једна или две асуре, и то је све у овој соби, чији је под од оне прљавштине од које се кожа јежи, а дуварови су убрљани и готово црни. - (Цвијић, 1911) Кроз области Косова и Метохије Цвијић је путовао уз посебно одобрење највиших турских власти, султанове бујурулдије, око чега му је помагао, својски се заложивши, тадашњи конзул Србије у Серезу, Бранислав Нушић. 2 Њихова службена преписка из тих дана прерасла је у пријатељство које се наставило и у Београду, по Нушићевом повратку у службу театра. 2 Бранислав Нушић ( ) је службовао од до године у конзулатима Краљевине Србије у Битољу, Приштини, Скопљу, Солуну и Серезу. Путна исправа бујурулдија или тескера којом се српском научнику Јовану Цвијићу дозвољава путовање Турским царством, издата у Солуну 1898.

19 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Од јуна до августа године, Цвијић истражује Проклетије. Над њим и његовом експедицијом бди краљ Црне Горе, Никола I, доделивши научнику војничку пратњу за помоћ у подизању шатора, налажењу коначишта и снабдевању водом и храном. Црногорски краљ је, чак, у време српско-бугарског рата на Брегалници, по ордонансу свакодневно слао Цвијићу ратне извештаје право на Проклетије. (Васовић, 1994) Од до године он истражује Шумадију и Македонију, а после Великог рата и области које су раније биле под аустроугарском влашћу. Као географ, Цвијић је путовао већином на брдском коњу и пешице целим Балканским полуострвом, које је у свету признато као један од најбоље проучених и описаних географских простора. Конзул Бранислав Нушић са оружаном пратњом на путу са Косова на сиње море Цвијић у манастиру Враћевшница 19. јуна Тако је Цвијић године истраживао рељеф Далмације, Херцеговине и Црне Горе, добивши дозволу за путовање заузимањем аустроугарског посланика у Београду, грофа Форгача. Међутим, војне власти у Сарајеву и Мостару отворено су пратиле Цвијића и плениле му белешке и скице, претресале га, чак га и протерале, што је замало довело до међународног скандала. Али, знало је да буде и другачије, као године, у Пљевљима, када је Цвијићу на повратку са путовања по Босни, Херцеговини и Црној Гори, сâм пљеваљски паша изјахао испред вароши у сусрет у знак добродошлице. Глас о знаменитом путнику ишао је пред њим. Сачуване су 42 бележнице Јована Цвијића, вођене као својеврсни бродски дневник током његових истраживачких путовања. Цртежи, коментари, белешке на српском, енглеском, француском и немачком језику, настали in situ широм Балканског полуострва и европских предела, представљају још неистражену грађу, драгоцену за реконструисање Цвијићевог рада и методологије откривања научних доказа на терену. Најранија бележница датирана је 1898, а последња године. Цвијић је тада већ озбиљно оболео и премда је у глави правио планове за нова истраживачка путовања по западној Босни и околини Плитвичких језера, снага га је напуштала. Цвијићева теренска истраживања и научни рад у Географском заводу, који су потрајали преко 30 година, резултирали су објављивањем капиталних дела, великих синтеза о Балканском полуострву и суседним земљама: Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије с проматрањима у јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и северној Албанији (1906), Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије (1922), Геоморфологија. Књига прва (1924) и Геоморфологија. Књига друга (1926).

20 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Српско географско друштво Након оснивања Географског завода све више се осећала потреба за ширим радом у области географије и сродних наука. Стога је Цвијић априла године основао Српско географско друштво, прву такву установу на Балкану. У програмском говору који је том приликом одржао, Цвијић гледа далеко у будућност, препоручујући да се негују мостовске, граничне области између географије и сродних наука, јер се у њима крију многи од најинтересантнијих научних проблема. Српско географско друштво иступа у београдској јавности већ 19/20. фебруара године, изложбом фотографија, објеката из природе, које су чланови истраживачи снимили на терену. Изложба је организована у једној од слушаоница Географског завода на Универзитету, а њен циљ је био прикупљање фотографија из свих крајева Српске Земље, свих знаменитих места, манастира, типова људи, ношњи и др. (Нова искра, 1911) Својим радовима је учествовао и Цвијић, ван конкуренције у погледу доделе награда, и они су оцењени највишим похвалама. Одзив учесника и посетилаца изложбе био је неочекивано велики, и године, СГД је у Другој мушкој гимназији поново изложило фотографије начињене током протекле године. Аустроугарско посланство у Београду, до године у Студеничкој улици 20 (данас ул. Светозара Марковића) Друштво потом, године, покреће свој часопис, Гласник СГД, који је до данас остао водећи у географској науци. Завод и Друштво су функционисали као један организам млади људи су увођени у географију наставом и чувеним семинарима одржаваним у Заводу, а по завршеним студијама Друштво им је отварало могућности за даљи рад. За Цвијића се говорило да је бујног и напраситог темперамента, да има јаку вољу, понекад насилничку, која тешко делује и на посматрача са стране. Он се није бранио, али је посредно објашњавао да је то начин борбе против лоших особина нашег света и дејства унутрашњег простаклука... који одбија човека правог научног intérieura. Да би човек сачувао свој intérieur, записао је, мора понекад да се наоружа варваризмом и обуче медвеђе крзно. (Цвијић, 1923) Дописи Јаноша Форгача, аустроугарског посланика у Београду, поводом инцидента са Цвијићем у Мостару, јул и август Предавања је држао монотоним гласом, не мењајући боју и висину тона, али је на терену постајао другачији радознао, неуморан, умео је да приђе људима, да их сатима стрпљиво испитује и слуша, да иска-

21 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА же детињу радост важног открића, али никада умор и одустајање. Чак ни када би га опхрвала болест. Другом страном своје природе није крио колико тугује за својим сарадницима, младим људима већином изгинулим у ратовима године. Једном од њих, Петру Јанковићу, посвећује тужно сећање: [...] био је један од најређих људи које сам познавао, праведан и истинољубив до савршенства... Као да су зли небески духови земљи завидели што по њој ходи овако праведан човек. (Цвијић, ) Цвијићева породична кућа на Копитаревој градини, почетак ХХ века Копитарева градина Истовремено са бројним обавезама на Великој школи, и у време када Цвијић бива постављен за једног од осам професора новоустановљеног Универзитета 1905, и ректора Универзитета 1906/1907. године, он гради породичну кућу у Теодосијевој улици бр. 5 (данас Улица Јелене Ћетковић), у скровитом амбијенту Копитареве градине. Могао се сретати у Хиландарској и Македонској улици како иде тихим ходом, увек озбиљан, најчешће у пратњи неког свог сарадника или студента, не обраћајући пажњу на пролазнике. Лишен сваке сујете, одевао се скромно и једноставно, на шта су вероватно утицале и практичне навике које је стекао током својих истраживачких екскурзија. Сваки дан је одлазио пешице до Академије у Бранковој улици или до Краљевог трга, где је у Географском заводу или Ректорату обављао своје бројне послове. Јован и Љубица Цвијић у кочијама Копитарева градина, јединствен урбани и архитектонски медаљон у самом центру Београда, формирана је почетком ХХ века, на месту некадашње Митрополитове баште: Клавирска соба Љубице Цвијић На Зарићевом плану Београда из године види ce да ce Митрополитова башта налазила на непарној страни Хиландарске улице. Пружала ce до данашњих улица 29. новембра и Џорџа Вашингтона. Башту су користили београдски митрополити за одмор y летњим данима и пријем гостију. Башта je била засађена воћем и украсним дрвећем, a y њој je постојао хладњак, чесма и једна мања кућа. Обрађивање баште било je поверено наполичарима. Крајем XIX века један део земљишта уступљен je службеницима страних посланстава, који су ту играли тенис.

22 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Цвијић са својим студентима пред полазак на пут

23 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Од године овај терен ce помиње као бивша Митрополитова башта, имање српске државе. У Београдској општини je израђен план за просецање улица кроз Митрополитову башту, па су по том плану y пролеће године просечене улице које су касније назване Теодосијева, Ђуре Даничића, Шафарикова и Копитарева градина. Улица Копитарева градина има y средини сквер, који je уређен y јесен године. (Ђурић-Замоло, Недић, 1994) Венчана фотографија Јована и Љубице Цвијић, Београд Земљиште Митрополитове баште испарцелисано је на 30 плацева, који су продавани од до године, и на њима подигнуте куће знаменитих личности београдског културног и друштвеног живота. Пројектанти ових грађевина били су водећи београдски архитекти тог времена, у владајућем стилу класицизама и сецесије. Тако je арх. Милан Антоновић пројектовао своју и кућу свог брата Драгољуба. Лекар Миленко Матерни становао je и радио y кући саграђеној по плановима архитеката Стојана Тителбаха и Андре Стевановића. Кућу Љубомира Стојановића, филолога и политичара, пројектовао je професор Реалке Јосиф Ковачевић, a планове за кућу трговца Цветка Савчића израдио je арх. Данило Владисављевић. Пројектант куће научника Јована Цвијића данас није познат, али ce зна да je унутрашњу декорацију ентеријера радио уметник Драгутин Инкиостри Медењак. 3 Уметнички поникао на италијанским ликовним традицијама, у окриљу утицаја уметника Влаха Буковца, Инкиостри долази у Београд 1905, као већ формиран декоративни сликар. У наредном периоду извео је декорације или израдио нацрте за најзначајније државне и градске институције, као што су Дунавска банка, Народно позориште, Министарство финансија, Народна банка, Министарство просвете, Београдски универзитет, Јадранска банка, Палата Луксор, Управа државних монопола, Коларчева пивница и др. Такође, у националном стилу, извео је ентеријере у приватним кућама неколицине београдских мецена, међу којима је, његово можда најбоље дело, дом Јована Цвијића. Инкиостри је био захвалан свом моћном мецени Цвијићу, уносећи у посао сав свој таленат и вештину од складно компонованих и брижљиво сликаних зидова до уметнички осмишљених комада намештаја, лустера, каљевих пећи. Изградњом породичне куће на Копитаревој градини, Цвијић је допринео обликовању духа и атмосфере тог краја града, у којем је живео грађански, елитни сталеж Београда. Године 1911, Јован Цвијић се жени 3 Драгутин Медењак Инкиостри (Сплит, , Београд). удовицом из Београда, Љубицом Николић, рођ. Крстић ( ), чијом је бригом и посвећеношћу до данас сачувана Цвијићева заоставштина. 4 Захваљујући чињеници да је од године била стално уз Цвијића, дневничке белешке које је водила до његове смрти 1927, пружају мноштво појединости о његовом животу и раду, путовањима и истраживањима, сусретима и догађајима, мислима и ставовима. Али, ти записи су и хроника Цвијићевих болести и сталне борбе да се оне укроте за још који месец, дан, час. Све најзначајније образовне и научне институције у којима је свакодневно радио, налазиле су се на краткој, готово правој трансверзали, која је почињала на Копитаревој градини а потом се једним кратким краком одвајала ка Бранковој улици, у којој је од године било седиште Српске краљевске академије. Из тог градског чворишта Цвијића су и као научника и као личност којој је држава поверавала мисије у иностранству, путеви водили ка југу, северу, истоку и западу Европе у Беч, Праг, Нешател, Париз, Лондон, Софију, Солун, Атину, Венецију, Рим, Берлин, и даље у Норвешку, на Босфор, Дарданеле, у Малу Азију, на Крим. 4 Љубица је била кћерка Катарине и Настаса Крстића, бившег трговца, једног од оснивача Прометне банке и председника њеног Одбора до краја живота, члана Цензорног одбора Народне банке. У Истри међу пријатељима, 1922.

24 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ / ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН

25 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ / ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН Ректор у два мандата Законом о Универзитету донетом 27. фебруара/5. марта године, укинута је Велика школа и основан Универзитет у Београду, у који је непосредно преведено осам наставника Велике школе: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Тај избор се за Цвијића дешава нешто пре постављења за ректора Београдског универзитета, што је био у два мандата, 1906/1907. и 1919/1920. школске године. Оба ректорска мандата падају у значајно доба за Универзитет. Цвијић је 1906/7. године постао први изабрани ректор. Универзитет је по оснивању тек требало устројити, и Цвијић је имао пуне руке посла на његовој организацији, изради законских уредби и аката, попуњавању кадрова и отварању нових установа, нових факултета. Од самог почетка улаже велике напоре у устројство тек основане институције и избор професорског кадра. Међу онима које је из Беча позвао у Београд био је и Милутин Миланковић: Наш Јован Цвијић био је сигурно једна од најбољих глава нашег Универзитета. Имао сам прилику да га поближе упознам. Док још не беше ожењен, виђали смо се скоро свакодневно, на Калемегдану и онде у шетњи и разговору проводили час и више. Ја сам га врло поштовао, а и волео га, већ и због тога што ме је предложио за професора Београдског универзитета и довео ме овамо из туђине. (Станковић, Петрушевски, 2000) Милутин Миланковић и Јован Цвијић у Абацији (Опатији) Указ краља Петра I о превођењу осам професора из Велике школе на новоосновани Универзитет у Београду Колико је Цвијић озбиљно схватао наставнички позив на Универзитету, показао је и у свом чувеном говору О научном раду, одржаном на прослави Св. Саве на Универзитету, године, којој је присуствовао и престолонаследник Ђорђе Карађорђевић. Овај Цвијићев говор актуелан је и данас због ванвремености његових схватања о значају науке и универзитетске наставе уопште за живот једног народа у XX веку. Он у њему развија тезу да универзитет мора да омогући студентима да кроз наставу и семинарске вежбе уђу у суштину науке којој су се посветили. У уводнику листа Политика дат је опширан приказ Цвијићевог

26 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА наступа:...све његове речи, цео тај говор изванредан по дубини мисли и по патриотском полету, био је једна велика апотеоза раду, као једином средству, којим се народи дижу на виши ступањ и осигуравају своју будућност... (Политика, 15. јануар 1907) За време Првог светског рата и аустријске окупације Универзитет није радио. Наставници и студенти одлазили су махом на бојна поља или на друге дужности у рату, као што је учинио и сам Цвијић. Од аустроугарских бомбардовања страдало је Капетан Мишино здање и опустошене су многе установе Универзитета. Велики број наставника и студената изгубио је живот на ратиштима. Дуги спискови студената погинулих , уклесани су после Великог рата у мраморне плоче у предворју старог Капетан Мишиног здања. Цвијић је други пут изабран за ректора у јесен године, када је, после ослобођења и уједињења земље године, Универзитет поново почео да ради. Требало је кренути безмало из почетка. Затекавши студенте узнемирене, незадовољне, спремне за демонстрације и штрајкове, употребио је сав свој ауторитет како би ову немирну ђачку средину смирио и упутио на студије и рад. Код Министарства просвете и Владе у Београду непрекидно се борио да се студентима осигурају станови и исхрана. У некадашњим војним баракама отворене су мензе за ђаке, а многе зграде у Београду претворене су у студентске домове. Страница рукописа Цвијићевог концепта Правила Географског друштва у оснивању, Београд 1909/1910. Капетан Мишино здање је било оштећено бомбардовањем, а сходно напорима да се што пре обнови високошколска настава, подигнут је године Нови универзитет (данас Филолошки факултет), у који се премешта седиште Географског завода. 5 Као први ректор после обнове рада Универзитета 1919/1920. године, Цвијић је дао све од себе да га што брже оспособи за задатке у сасвим новим условима. Започео је обиман рад на изједначењу уредби и закона за све универзитете у Краљевини. Под његовим руковођењем обновљен је рад старих факултета и основани су нови Медицински, Теолошки и Пољопривредни факултети у Београду, Филозофски у Скопљу и Правни у Суботици. Јован и Љубица Цвијић са сарадницима на Црвеном језеру, у Проклетијама, после Универзитет у Београду је представљао јасно опредељену општејугословенску наставно-научну и образовну установу, која је имала велики значај и за развој напредних идеја у завичајним крајевима студената. 5 Према плановима архитекте Петра Гачића ( ).

27 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Стари и Нови универзитет, око 1925.

28 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Стари двор свечана сала, снимио Милан Јовановић, око Државничке мисије Иако је себе сматрао човеком од мисли а не акције, Цвијић је самим својим животом и научним радом био суочен са националним проблемима доба којем је припадао. Стекао је знања о народима и простору Балкана, а његови радови сa националном, етнографском, географском тематиком задобили су опште признање у погледу научности и објективности. Стога су сматрани за поуздане не само у научним, већ и у политичким круговима земље. Тако је Цвијић почетком ХХ века, уочи балканских ратова, током Првог светског рата и на Мировној конференцији у Версају 1919/1920. године, био у прилици да чини знатне услуге својој земљи. На молбу Владе године, он путује у Лондон како би суделовао у расправама о македонском питању, као и да упозна тамошње политичаре и интелектуалце са суштином промена прилика у Србији након Мајског преврата, уједно и да припреми терен за обнављање дипломатских односа прекинутих након убиства краљевског пара Обреновић. Истражујући трагове глацијације на бугарској планини Рили, Цвијић се упознао са колегама географима и геолозима, као и политичарима, што је престолонаследнику Александру послужило године у тајним преговорима са бугарским краљем Фердинандом на Копаонику, да закључи савез две земље у борби против Турске. Почетком године, Влада поново шаље Цвијића у Лондон са задатком да тамошњој јавности, низом чланака у британским листовима и сусретима са угледним политичарима образложи ратне циљеве Србије ослобођење и уједињење Јужних Словена. Као најбољи познавалац балканских земаља и народа, и као човек од великог угледа у друштву, Цвијић је више пута предлаган за министра, чак и председника Владе, али он понуде никада није прихватио, дајући предност свом научном раду. Задржавао је само право да као познавалац прилика у земљи јавно износи властите погледе на политичке и друштвене проблеме, што је учинио објединивши своје текстове у четири књиге под заједничким насловом Говори и чланци, објављене и године у Београду. Себе доводим у амфибијски положај. Нећу у активну политику јер сам себи поставио друге задатке, а једнако се мешам у питања која су еминентно политичка, као што ће бити предмети нашег разговора у Сарајеву... Према томе је мој положај комичан, јер изгледа и да бих хтео и да не бих хтео, а то уствари није тако и само ме моји пријатељи доводе у тај положај. 6 Династија Карађорђевић и Цвијић Цвијић је помно пратио и тешко подносио стање у Србији за владавине последњег изданка лозе Обреновића, краља Александра, спреман да прихвати званичну понуду професуре на Универзитету у Прагу и напусти земљу. Незадовољан општим стањем, Цвијић године пише Ватрославу Јагићу у Беч: Цвијићево писмо Љубомиру Стојановићу из Готе, 17. децембар Ја се овде мучим, често себи изгледам као оне душе малих руских људи код Толстоја. По овим нашим, али правим нашим приликама 6 Цвијићево писмо Николи Стојановићу ( ), од 7. јуна Преписка Јована Цвијића, Архив САНУ,

29 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Писмо краљевића Александра Карађорђевића Цвијићу из Петрограда, 27. новембар Писмо престолонаследника Ђорђа Карађорђевића Цвијићу, 24. август 1905, Београд

30 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА урадити што више урадити за своју науку и помоћи осталима колико могу, савладати Факултет у ком често има необавештености и страсти, мртву Академију, коју воде ситничари једне котерије, чувати и себе и ваљане младиће од злих министара и оних још горих, што неће да буду министри, чувати, дизати, па богме и оснивати научне заводе у данашњим приликама, које трају неколико година, где нико не само да не цени науку код нас но је на земљу оборена, згажена. 7 Међутим, ситуација се значајно мења након смене династија године и повратка Карађорђевића на престо. Започиње прави препород у културном и јавном животу Београда и Србије, у којем Цвијић бива све ангажованији, одбивши у новим околностима позив са Карловог универзитета. Уважени географ, професор Велике школе и Универзитета, академик, Цвијић постаје радо виђен гост на двору краља Петра, где је позиван на разговор, саветовање, богослужење, обед. Близак је и са младим краљевићима, Ђорђем и Александром. О односу Јована Цвијића и дома Карађорђевића, Љубица Цвијић оставља многа сећања и записе. Објава рата Аустроугарске Србији, 29. јула 1914, Цвијића затиче у Београду. На позив одлази хитно у Двор, и истог дана са регентом Александром, посебним возом напушта Београд у правцу Ниша. Остају заједно неколико дана у возу и Цвијић присуствује размештају команданата војних јединица. У међувремену се за његову судбину распитује и принц Ђорђе, желећи да га својим аутомобилом из града изведе на сигурно. Након великих ратних страдања Србије и Београда, 23. септембра године, Цвијић депешом честита регенту Александру пробој Солунског фронта и капитулацију бугарске војске, дајући истовремено своје виђење политичке ситуације у том тренутку: За потпуно постигнуће националних резултата и за реконструкцију наших земаља апсолутно је потребно да политички представници Србије заузму достојанствен став, то јест да напусте став сервилности и пандурства. На крају крајева то цене честити и лојални људи Западне Европе. [...] Ради тога образовати Министарство национал- 7 Цвијићево писмо Ватрославу Јагићу ( ), Архив САНУ IV а 135. не концентрације од најбољих људи из Скупштине, ван Скупштине и од Југословена, које ће остављајући на страну расправљање старих рачуна, конструктивно радити. 8 Када су Београдски универзитет, Географско друштво и Географски завод свечано обележавали јубилеј 30 година Цвијићевог научног рада, Павле Поповић, ректор Универзитета, на свечаној седници одржаној 18. октобра 1924, прочитао је својеручно написано краљево писмо упућено слављенику. Већ наредне, године, Цвијић је озбиљно болестан, мада то не признаје. Труди се да остане на ногама и послове обавља у паузама између акутних напада астме и жучи. Паузе су све краће, напади све јачи и дуготрајнији. Неколико дана пред Цвијићеву смрт, у његов дом долази краљ Александар I. 1927, 9. I Његово Величанство краљ Александар I долази у подне изненада да га тешко болесног обиђе. Висока посета врло га је обрадовала и охрабрила, јер му је саопштено да ће Њ. В. Краљ наредити да се одмах позове бечки професор кардиолог др Венкебах. При поласку Њ. В. Краљ изјављује жељу да буде свакодневно извештаван телефоном о току болести, затим је наредио да се болеснику понуде из двора донесу. Та лепа пажња Њ. В. Краља ванредно је деловала на болесника. По подне и сутрадан са пуно наде на оздрављење осећао се знатно боље. (Сутрадан тражио је да га берберин обрије. У том су дошли његови лекари и затекли га, пријатно изненађени, у седећем положају.) 9 Све је то, за неки дан, постало недовољно да се болеснику продужи живот. Цвијић је године одбио позив Универзитета у Прагу и остао да живи и ради у Београду, јер је сматрао да династија Карађорђевића може да донесе земљи мир и напредак. До краја живота остао је доследан том ставу, а Двор је умео да цени његово знање и моралну чврстину у ономе што је радио за корист Србије и њеног народа. Било је то обострано поверење, највише што су један краљ и један научник могли један другом да дарују. 8 Копија Цвијићевог писма куцана машином, Легат Јована Цвијића, Музеј града Београда. 9 Љубица Цвијић, Јован Цвијић, рукопис, Архив САНУ B а 1, 18.

31 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ЦВИЈИЋ И ВЕЛИКИ РАТ

32 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ЦВИЈИЋ И ВЕЛИКИ РАТ Одмах након избијања Првог светског рата, и српска влада и Народна скупштина премештени су из Београда у Ниш, куда је одмах позван и Јован Цвијић, као личност упућена у војностратешки важна географска и етнографска питања. Одлучено је тада да се Цвијић додели Географском одељењу Врховне команде и пређе у Крагујевац, чиме задобија двојну улогу саветника при Влади и Врховној војној команди. Већ у том моменту покренута су питања о ратним циљевима Србије, неодвојива од научног образложења кључних геостратегијских праваца, али и од питања граница будуће југословенске државе. Један шири круг политичара, дипломата и универзитетских професора трагао је за тачном географском распрострањеношћу етнички југословенског тла и решењима за унутрашње уређење нове државе [...]. (Митровић, 1984) Писмо Бранислава Петронијевића Цвијићу из Рима у Нешател, 14. март Расправа Јединство Југословена, својеврсно теоријско образложење Нишке декларације, штампана крајем године у Нишу, са картом у прилогу на којој је Цвијић означио границе будуће југословенске заједнице, служиће у целом Првом светском рату као основни показатељ ратних циљева Србије све до Конференције мира у Паризу, године. (Цвијић, ) Године 1915, Јован Цвијић одлази са групом угледника по задатку Владе у Лондон, да преко научних кругова и политичких тела Велике Британије упознаје јавно мњење с циљевима за које Србија ратује. Током вишемесечног боравка у иностранству писао је чланке, обраћао се у јавним наступима тамошњој јавности, био на извору информација о току савезничких преговора. Пажљиво је пратио рад Југословенског одбора у Лондону и делатност далматинских политичких људи у његовом врху, вајара Ивана Мештровића, Анту Трумбића и Франа Супила, али је остајао резервисан према њиховом настојању да целу проблематику југословенског уједињења посматрају са становишта решавања јадранског питања. У крајњем исходу, напори српских угледних личности нису имали већег политичког одјека. Цвијић се враћа у Ниш и путује на географско истраживање делова Албаније и Македоније намењено војностратегијским циљевима. Страдање зграде Универзитета у Великом рату, Илустрација лево Диплома Друштва природних наука из Нешатела на име Јована Цвијића, почасног члана, 15. децембар 1916.

33 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Са мештанима у Цазину Крајем године одлучује да оде у Швајцарску, у градић Нешател, скрхан осећањем да су сви његови напори били узалудни, немоћан пред пропашћу државе, повлачењем војске, бедом и неизвесношћу, упутивши на рачун Николе Пашића тешке, незаслужене речи. Разочаран у савезнике, не прихвата сарадњу са њиховим културним и научним установама. Угледни српски интелектуалци у емиграцији врше притисак на Цвијића да учествује у стварању нове линије спољне политике Србије. Цвијић проналази смирење у ангажовању око збрињавања српских ђака и студената које је рат затекао у Швајцарској, уз помоћ средстава Српског потпорног фонда из Лондона. Та средства је Цвијић у виду стипендија слао ђацима и студентима преко управа школа и универзитета у чему му је велику помоћ пружала његова супруга Љубица која је на себе преузела администрацију и преписку. (Митровић, 1984) Истовремено, захваљујући новчаној помоћи краља Петра I и свом картографу Антонију Лазићу, Цвијић припрема за штампу монографију Балканско полуострво и јужнословенске земље. Јован и Љубица Цвијић у Братислави Цвијић се године одазвао позиву Универзитета Сорбоне из Париза да као гост држи предавања о антропогеографским проблемима Балканског полуострва. Његова супруга Љубица о томе пише: 1917, 29. VI п. н. Цвијић прима званичан акт из Министарства просвете у Паризу да је наименован да држи предавања на филозофском факултету Париског универзитета: О етнографији балканских земаља, за 1917 и 1918 г. Доцније је продужено и за 1919 годину. Овим актом Цвијић је изједначен у правима и дужностима са својим колегама на Сорбони. 10 Цвијић остаје у Паризу и после проглашења уједињења Југославије, прати збивања и не укључује се у политички живот, свестан ипак да у овим данима није време ни да се врати свом научном раду. 10 Љубица Цвијић, Јован Цвијић, рукопис, Архив САНУ В а 1, 11.

34 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Мир у Галерији огледала Први светски рат је стицајем околности постао Цвијићев највећи национални задатак, за време којег његово учешће у политичком и јавном животу државе достиже врхунац. Своје активности развијао је у два правца приказивањем суштине на којој почива јединство Јужних Словена и научном, аргументованом одбраном наших права у пограничним крајевима према Румунији, Мађарској, Аустрији и Италији. Од првог дана рата је написима, картама и непосредно изнетим доказима уверавао оне од чијих је одлука зависила судбина малих народа, да је на Балкану нужно створити заједничку државу југословенских народа. Сматрао је да нова заједница треба да буде уређена као грађанска парламентарна демократија, а да се због историјских, верских, културних особености организује као савезна држава. Предвиђао је да процес уједињења и заједничког живота неће бити ни лак ни једноставан, већ прожет сукобима и неразумевањима (које ће, по њему, потицати политичари), али да би се, уз толеранцију и упознавање, осетиле духовне, моралне и материјалне предности заједничке државе. Уочи Версајске конференције објављује код тада најугледнијег француског издавача академске литературе дело La Péninsule Вalkanique (1918), обима 532 странице, са 31 картом и скицом у тексту и девет карата у прилогу, које ће обиљем података о нашим земљама и народима, о многобројним културним, језичким, историјским и географским везама Јужних Словена, послужити српској делегацији у заступању званичних државних ставова. Jovan Cvijić, La Pèninsule Вalkanique (Paris, 1918) Своје напоре је наставио да улаже на Савезничкој конференцији, као и током плебисцита у Корушкој, у свему томе бивајући, ипак, пре свега научник, што некада није било довољно за успех политичких интереса и идеја. Мировна конференција - пропусница број 147 за Галерију огледала на име Јована Цвијића, 28. јун 1919.

35 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Југословенска делегација на Конгференцији мира у Версају Цвијић седи за сточићем.

36 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА АКАДЕМИК ЈОВАН ЦВИЈИЋ

37 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Кнез Михаилова улица, 20-их година ХХ века АКАДЕМИК ЈОВАН ЦВИЈИЋ Београд престоница Краљевине Завршетком Првог светског рата Београд постаје престоница далеко веће државне заједнице, Краљевине СХС, истовремено и седиште краља, Народне скупштине, Владе, Државног савета, војске, Врховног суда и свих других институција државног апарата. У Београду су концентрисана руководства већине политичких странака, Цркве, просветних и културних институција и личности од политичког, привредног и културног интегритета. Упоредо са политичким променама, и град мења своју физиономију. Прилив домаћег и страног капитала узрокује нагли раст индустрије, ничу крупна и модерна предузећа, трговине и банкарске институције. У граду је поред бројних монументалних здања државне управе, изграђено више хиљада стамбених зграда. Градитељство значајно мења урбани лик Београда, а огроман прилив становништва из различитих крајева уједињене земље мења и његов дух и атмосферу. Многонационалност и плурализам конфесија нове, велике државе, условљавају буран развој и изузетно богатство књижевног и уметничког живота. Позоришна уметност, којом доминира Бранислав Нушић, доживљава препород оснивањем оперског и балетског ансамбла. Ликовни живот снажно обликују уметници Тома Росандић, Иван Мештровић, Петар Добровић, Мило Милуновић, Јован Бијелић, Петар Лубарда, иза којих у историји уметности остаје институција Београдске сликарске школе. Идеал нове естетике у свим гранама уметности је ослобађање домаћег стваралаштва од традиционалног укуса и хватање корака са европским уметничким стремљењима. Многи писци страдали су у рату, међу њима и главни носиоци модернистичких идеја уочи рата, Дис, Бојић, Ускоковић. Књижевни покрети наговештени у последњим ратним годинама и одмах после ослобођења, распламсаће се свом силином чинећи једно од најбурнијих раздобља у историји српске књижевности. Жариште целокупног књижевног живота постао је поново Београд. Ту су се нашли не само писци који су дошли из емиграције, највише из Француске, него и српски писци из крајева Пријатељи Бранислав Нушић, Јован Цвијић и Геца Кон у Прагу 1924.

38 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА који су до рата били под Аустроугарском, из Војводине, Босне и Херцеговине, Хрватске, као и многи хрватски писци, међу њима Мирослав Крлежа, и истакнути песници Тин Ујевић и Густав Крклец. Међу писцима који су већ стекли име издвајају се Милош Црњански и Иво Андрић, а нови књижевни правци, експресионизам и надреализам, изнедрили су Станислава Винавера, Марка Ристића, Растка Петровића, Александра Вуча, Оскара Давича, Душана Матића. Цвијић се враћа у Београд из Париза године, и већ у јуну и јулу прави нову екскурзију лађом од Београда до Братиславе, о чему говоре белешке из морфологије и геоморфологије начињене на путу. Зграда СКА у Бранковој 15, од до пресељења у палату у Кнез Михаиловој 35 Делатност у СКА Академска предавања нису екстракт од знања, који треба асимиловати и бити готов; она често могу и да не буду еванђеље, на које би се човек могао заклети, већ су поука, наука, коју ваља испитивати и допуњавати. (Цвијић, ) Јован Цвијић је већ као врло млад научник постао члан Српске краљевске академије у Београду. За дописног члана изабран је 5. фебруара 1896, а 4. фебруара године примљен је у редовни састав Академије за природне науке. Предлог Српској краљевској академији да се Цвијић прими за редовног члана за природне науке, Београд Краљевско-српска академија установљена је Законом од 1/13. новембра године (од званични назив је Српска краљевска академија), ослањајући се на рад Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Међутим, од самог почетка она је законским одредбама, које ће за њу важити све време Цвијићевог живота, имала организацију савременог научног друштва ове врсте. Имала је четири одељења, стручне академије : природних наука, филозофских наука, друштвених наука и уметности. Њене серијске публикације биле су Глас СКА и Годишњак СКА.

39 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Цвијић је у оквиру Академије организовао прикупљање грађе и радова о насељима српских земаља, имајући за тај пројекат редовна средства од Академије, мада је сама организација рада била при његовом Географском заводу на факултету. Прва књига Насеља српских земаља изашла је 1902, а до године изашле су још двадесет четири књиге ове знамените едиције. За време рата Српска краљевска академија потпуно прекида рад, пошто су њени чланови још на самом почетку избегли из Београда. Зграда је била гранатирана, а евакуисани сандуци са архивом у метежу загубљени, да би до краја рата, на срећу, били прикупљени. Позивница Цвијићу на бал у корист подизања уметничког павиљона у Београду, Писмо радника на згради Новог универзитета, 14. март До године, Академија се налазила у изнајмљеној кући у Добрачиној 5, а потом у Бранковој улици број 15, 11 у којој остаје до године када се усељава у своју зграду, у Кнез Михаиловој улици број 35. Целокупно Цвијићево научно деловање може да се сагледа кроз делатност у Академији и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Он је у издањима Академије објавио бројне расправе из физичке географије, као и своја капитална дела Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (1902), Основе за географију и геологију старе Србије и Македоније, у три књиге ( ) и, пред крај свог живота, прве две књиге Геоморфологије (1924, 1926). 11 Породичну кућу подигао је Јован Мариновић ( ), политичар и дипломата. Ентеријер са осликаним таваницама, рад италијанског мајстора, и изванредним подним интарзијама бечких ебениста, чинио је ово здање једним од најлепших у Београду. Више у: Милан Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, издавач Иван Јовановић-Стојимировић, Београд Јован Цвијић био је председник СКА у два мандата, од до године, и од све до смрти године. Чланство и рад у овој угледној институцији представљају за Цвијића значајан стваралачки период, али и период бременит поратним невољама. Првих година после ослобођења ова институција мукотрпно обнавља свој рад. Материјалне недаће с којима се суочавала у тим првим послератним годинама, делом услед губитка вредности неких фондова и задужбина, успоравале су процес обнове. Тек успева да достигне некадашњи обим издавачке делатности. За Цвијићевог мандата коначно је године завршена нова палата Академије у Кнез Михаиловој бр. 35, започета 1912, 12 а увећао се и број задужбина. Његовом иницијативом Академија се заузимала да се архиве бивше Аустроугарске, које се односе на југословенске покрајине, ставе на располагање нашој држави. Академија је, такође, активно учествовала у изграђивању културних установа у Београду, као што су Народна библиотека и Музеј српске земље, подржала је изградњу Универзитетске библиотеке, а сâм Цвијић је потпомогао оснивање Уметничког павиљона Цвијета Зузорић на Калемегдану. Квалитативну промену за време и после рата чинило је Академијино окретање иностраном научном свету. Један број академика током рата је боравио у савезничким земљама, тумачећи у политичким круговима југословенске тежње и интересе. Након рата, обе академије које су постојале у новоформираној југословенској држави приступиле су Међународној унији академија, укључивши се и у неке међународне 12 Пројекат зграде Академије израдили су професори Београдског универзитета, архитекте Андра Стевановић ( ) и Драгутин Ђорђевић ( ).

40 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Радна соба је била Цвијићев свет у малом, књигохранилница за његове рукописе, литературу, податке са терена, преписку, планирање истраживања, у којој је радио до дубоко у ноћ. Јован Ердељановић, чувени етнолог и професор Универзитета, Цвијићев близак сарадник заслужан за објављивање Балканског полуострва на српском језику, открива: Цвијић је писао на тај начин што је најпре своје мисли и забелешке састављао у целину у виду првог концепта, па би затим тај концепт попуњавао и прерађивао дотле док не би нашао за потребно да се тај концепт препише (односно да га издиктује). За тим је неки пут и тај нови концепт допуњавао и прерађивао, и ако је било потребно давао да се и он препише. (Ердељановић, 1922) Дипломатски пасош Јована Цвијића и његове супруге из године научне пројекте. Из тога је проистекла и шира размена научних публикација, што је српској Академији и њеним члановима омогућило континуитет у информисању о научним резултатима у свету. Ипак, у крајњем исходу, Цвијић није радикално искорачио из оквира старог, наслеђеног начина организовања и устројства живота и рада Академије. Далеко од тога да је био задовољан постојећим стањем, али, чини се да је сматрао како још није време да се покрећу крупна питања. Несређена политичка ситуација у земљи свакако је у великој мери узроковала такав његов став. Друштвене, економске и културне прилике у ратом разореном Београду, у време његовог постављења за председника Српске краљевске академије, нису му пружале прилику да крене напред док прво не санира ратне штете причињене Академији, у сваком облику. Радна соба / библиотека Цвијић је током 38 година својих научних истраживања и путовања обишао простор већи од км 2. Проучио је крашке терене источне Србије, Крањске, Истре, Херцеговине и Црне Горе. Између и пео се на врхове највиших планина у Бугарској, Босни, Херцеговини, Македонији и Грчкој, обилазио је котлине и језера Македоније. Пропутовао је области Дахштајнских Алпа, јужну Француску, Сицилију, полуострвску Италију, јужну Русију и Крим, Норвешку и скандинавске фјордове, јужне Карпате, Босфор, Дарданеле и Малу Азију. Цео тај географски атлас крајева и земаља које је Цвијић откривао пропутовао и истражио, остао је сачуван у његовим научним синтезама и доказима са терена. Још године, Боривоје Ж. Милојевић објавио је библиографију Цвијићевих радова. Њу су унеколико допунили Драгутин Петровић и Милорад Васовић новопронађеним Цвијићевим чланцима, већим делом у рукопису. Некадашњи ентеријер Цвијићеве радне собе Златна медаља Америчког географског друштва из Њујорка, Радна соба са библиотеком у Цвијићевом дому на Копитаревој градини била је средиште приватног живота човека који ни у њој није до краја стизао да се посвети себи. Стицајем ратних околности 1944, страдала је у пожару, и само се на основу сачуваних фотографија некадашњег ентеријера може реконструисати њен изглед. Након смрти Цвијићеве супруге Љубице године, бригу о кући преузели су чланови њене породице Крстић, који су се потом трудили да се она сачува. Уређивачки одбор Сабраних дела Јована Цвијића је након многих тешкоћа у утврђивању критеријума за груписање обимне грађе која је остала за Цвијићем, дефинисао у Плану издавања да се сви радови у колекцији Сабраних дела разврстају у десет књига. Издавачки подухват преузели су на себе Српска академија наука и уметности, Новинско-издавачка радна организација Књижевне новине и Завод за уџбенике и наставна средства, из Београда.

41 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Цвијић на екскурзији по источној Србији, око На основу свега, може се рећи да је Цвијић написао страна, или 665,4 штампарска табака текста. Овим бројем нису обухваћени његови радови који су у целини објављени на страним језицима. Такође, свему овоме требало би додати врло обимну Цвијићеву преписку, биографске прилоге и накнадне огледе о неким његовим радовима, рецензије Цвијићевих радова објављене у иностраним часописима, као и агенцијске и новинске извештаје који се односе на његову јавну делатност. Животност овим важним, али сувопарним, подацима дају фрагменти Цвијићевих мисли које су попут древних људских истина: Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле велики планови научног рада. То доба духовне луцидности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталској тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато ту да се честито утроши. (Цвијић, 1923) У друштву мештанина, Пирот Нови рат, који се за Цвијићева живота није ни назирао, донеће нова уништења. Цвијићева радна соба и библиотека изгорели су у савезничком бомбардовању зграде Новог универзитета године, иронијом судбине склоњени у њу како би биле на сигурном. Цвијић са фра Маруном из Книна на путу Шибеник Сплит, 1923.

42 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ОДЛАЗАК ГЕОГРАФА

43 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ОДЛАЗАК ГЕОГРАФА Љубица Цвијић 1927, 16. I Катастрофа! Последњи тренуци његови, из сна се буди са тужним узвиком Бубо, какав је ово сан! при томе шири руке и уноси ми се зачуђено у лице, гледа ме његовим ведрим плавим очима. Тачно у 5 часова изјутра тихо је преминуо Јован Цвијић. 13 Тог и наредних дана у Теодосијеву улицу број 5, неутешној Љубици Цвијић послато је преко шест стотина телеграма саучешћа из целог света. Међу првима је стигао телеграм из Тополе, краља Александра Карађорђевића. Сутрадан по Цвијићевој смрти, лист Политика објављује на насловној и двема наредним странама некролог под насловом Јуче у пет часова изјутра умро је Јован Цвијић, у оквиру којег се од научника, професора и пријатеља опраштају [краљ] Александар, Боривоје Ж. Милојевић, Петар Вујевић и ректор Павле Поповић. (Политика, 17. јануар 1927) ПРИЗНАЊА НАУЧНИКУ / МЕМОРИЈАЛНИ МУЗЕЈ Цвијић је за живота постао почасни члан многих научних и стручних установа: Погребна поворка на Теразијама Чешке академије наука у Прагу, Свесавезног географског друштва СССР у Лењинграду, Друштва природних наука у Нешателу, Чешког природњачког друштва у Брну, Спелеолошког друштва у Бечу, Матице српске у Новом Саду, Хрватског природословног друштва у Загребу, Српског пољопривредног друштва у Београду, Хрватског старинарског друштва у Книну и Скопског научног друштва. 13 Љубица Цвијић, Јован Цвијић, рукопис, Архив САНУ В а 1, 11.

44 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Љубица Цвијић над Јовановом заоставштином

45 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Био је дописни члан: Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, Италијанске академије наука, књижевности и уметности у Риму, некадашњег Краљевског чешког друштва у Прагу, Ученог друштва Parnasos у Атини, Краљевског географског друштва у Лондону, Друштва за географију у Берлину, Географског друштва у Прагу, Чехословачког народописног друштва у Прагу, Пољског географског друштва у Варшави, Географског друштва у Женеви, Географског друштва у Бечу, Географског друштва у Нешателу, Географског друштва у Будимпешти, Географског друштва у Амстердаму, Географског друштва у Букурешту, Друштва за испитивање источних земаља у Бечу и Associe étranger Социолошког друштва у Паризу. Био је изабран за почасног доктора Сорбоне у Паризу и Филозофског факултета Универзитета у Прагу, добио је Златну медаљу Краљевског географског друштва у Лондону, Златну медаљу Географског друштва у Њујорку, Златну медаљу Conrad Malte Brun Географског друштва у Паризу, Сребрну медаљу Eugen Patron истог друштва у Паризу, Медаљу Gauthiot Друштва за економску географију у Паризу, Медаљу Сорбоне у Паризу и Медаљу Карловог универзитета у Прагу у спомен на ослобођење и уједињење Чехословачке. На основу докумената зна се да је лауреат многа одликовања примио лично. У Кући Јована Цвијића отворен је године Меморијални музеј, који се од тада налази у власништву и под патронатом Скупштине Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда донео је године решење о утврђивању споменичких својстава куће Јована Цвијића, чиме су стављени под заштиту и лична заоставштина знаменитог географа и научника, и само здање које је једно од ретких примера сачуваног зидног сликарства. 14 У Музеју Јована Цвијића урађена је нова стална поставка (2009), идејно решена и опремљена у складу са савременим музеолошким принципи- 14 Након вишегодишњих напора, у години када се обележава јубилеј Јована Цвијића ( ), отпочела је грађевинска санација куће и Меморијалног музеја посвећеног научнику и географу. Радове финансира Град Београд преко Агенције за инвестиције, уз стални надзор Завода за заштиту споменика културе града Београда и Републичког завода за заштиту споменика културе. Планирано је да радови буду завршени децембра године. Стога изложбу о Јовану Цвијићу у Галерији САНУ треба разумети као сталну поставку сећања Београда на изузетну личност његове културне историје и науке, чији је дом привремено затворен за госте.

46 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ма, и израђен Водич Музеја. Поставка обухвата аутентични ентеријер антреа и улазног хола, радне собе, салона, и клавирске собе Љубице Цвијић, као и простор модерно конципиране музејске поставке. У Музеју је представљен избор репрезентативних предмета експоната из Легата Јована Цвијића, као што су рукописи, преписка, документи, фотографије, бележнице, географске карте и атласи, књиге, часописи, сепарати, предмети примењене и ликовне уметности, лични предмети, дипломе и одликовања. Њима је представљен Цвијићев животопис, који се поклапа у свему са оним што је учио, знао, стварао, рекао и писао. Највећи део рукописне грађе Јована Цвијића данас се налази у Архиву САНУ. Иза Цвијићеве заоставштине, у сенци његових многобројних чланака, студија, монографија, едиција, говора, остаје сјајан стилиста, уметник лепе речи, за којег је Перо Слијепчевић, један од највећих наших германиста, мислилаца и интелектуалаца прве половине ХХ века, написао: Стил Јована Цвијића има покашто пун песнички занос. Има склоности према сликовитом изражавању. Реченице једре без сувишних речи, али крцате свежих израза... Човек који је живео у непосредном додиру са лепотом и чудима природе, и који је, како каже, најтрајније утиске добио од своје мајке, представнице динарског заноса, човек у души побожан, отворен даљинама и како сам се лично уверио помало отворен и мистици Г. Цвијић је имао изразиту симпатију према уметности. (Слијепчевић, 1927) Импресионистички фрагменти Цвијићевих додира с природом, коју се целог живота трудио да разуме и објасни, читају се као одблесци његовог унутрашњег дијалога с њом. Охридско језеро Потпуне тишине има на Охридском језеру само рано изјутра, приликом смене ветрова: ноћника и ветерника. А кад узму хујати јакиветрови и небо се превуче црним густим облацима, боја воде Охридског језера постаје црнкаста, а по њој шуме, шуште и прскају високи таласи као црне масе, чија се само темена забеласају, кад се скрше.

47 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Боја воде је у прибрежним, плићим партијама отворено-зелена; то је нефритско зеленило, особито пријатно кад је дно покривено било влакнастим, било губастим и дебелим алгама... Кад сунце кроз облаке просијава, боја воде постаје затворено-плава с мало зеленила; кад сунце зађе за густе облаке, у њу се меша све више црнога; кад наиђу перјасти и праменасти облаци, који по језеру остављају сенке као лиснате гране, боја воде постаје зеленкасто-плава, дакле више зеленкаста. (Цвијићева књига, 1927) Норвешка Услед тога што је лако доћи до дрвене грађе и цркве су од дрвета и нарочитог облика: изгледају као велико четинарско дрво, имитирају четинаре, и то су Ставкирке. И на стил цркве утиче, дакле, околна природа. То се у осталом види и у областима четинара које леже много јужније, као у малоруским Карпатима и чак Ердељу, где цркве често имају облик сличан четинарима. (Цвијић, 1922) Далмација Боје при изласку а нарочито при заласку сунца на мору: оно се прелива црвенилом разне интензивности, блиста, трепери као жеравица; голи кречњачки гребени у залеђу мора, који су преко дана бели и сури, пред вече се превуку провидним црвенилом; а мрачне су и дубоко-црне друге партије мора и копна које не додирују сунчани зраци. (Цвијић, 1922) Шумадија Као потопљен у млаке магле и чај, шумадијски предео, затворено плавог тона, добија у јесен изглед развучен и нејасан без оштрих линија: облици земљишта као да на ивицама ишчезну и губе се у сивкастој магли... (Цвијић, 1922) Дом Јована Цвијића

48 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ИЗВОРИ Музеј града Београда, Легат Јована Цвијића Музеј града Београда, Збирка за историју Музеј града Београда, Збирка за историју Музеј града Београда, Збирка за ликовну уметност до САНУ, Архив САНУ, Фонд Јована Цвијића САНУ, Архив САНУ, Дневник Љубице Цвијић, рукопис

49 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА ЛИТЕРАТУРА Атанацковић, З., Петровић Д. (2011). Геодезија: зашто, како, чиме: [изложба Музеја науке и технике у Галерији науке и технике САНУ, мај јул 2011]. Београд: Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ. Бојић, Р. (1968). Милутин Бојић песник Србије. Windsor: Авала. Васовић, М. (1988). Значај научног и јавног рада Јована Цвијића. Настава и васпитање, 33. Васовић, М. (1994). Јован Цвијић: научник, јавни радник, државник. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића; Нови Сад: Матица српска. Васовић, М. (1995). Јован Цвијић о свом и нашем времену. Београд: Принцип. Васовић, М. (2006). Путовања и сећања једног географа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Гласник Географског друштва. Т. 1 (1912), Т. 2 (1912), Т. 11 (1925). Данеш, Ј. (1927). Јован Цвијић. Београд: Државна штампарија краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ђурић-Замоло, Д., Недић, С. (1994). Стамбени делови Београда и њихови називи до године. Годишњак града Бeoгpaдa, XLI (1993/1994). Ердељановић, Ј. (1922). Предговор. У: Ј. Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље: основе антропогеографије. Књ.1. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу: поводом тридесетпетогодишњице научног рада од пријатеља и сарадника. (1924). Београд: Државна штампарија Срба, Хрвата и Словенаца. Јовановић-Стојимировић, М. (1971). Силуете старог Београда. Београд: Иван Јовановић-Стојимировић. Јовичић, Ж. (1998). Цвијићеви ученици и следбеници: геопоетика. Београд: Чигоја штампа. Јуче у пет часова изјутра умро је Јован Цвијић. (1927, 17. јануар). Политика, 1-3 Лутовац, М. (ур.). Цвијићев зборник: у спомен 100. годишњице његовог рођења. (1968). Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење природно-математичких наука. Марковић, М. (2003). Јован Цвијић о националном раду и карактеру српског народа. Летопис Матице српске, 179 (472, 1/2), Медаковић, Д. (1994, новембар 12). Аманет великог научника: [говор приликом откривања споменика Јовану Цвијићу]. Политика. Милојевић, Б. (1923). [Биографија и радови Јована Цвијића од до краја 1922.] Годишњак СКА за годину. Митровић, А. (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга. Музеј града Београда: (2003). Београд: Музеј града Београда. Нушић, Б. (1984). Стари Београд. Београд: Просвета. Прва фотографска изложба Српског географског друштва (1911). Нова искра, 10 (3). Прослава Св. Саве. (1907, 15. јануар). Политика, 2. Ристановић, С. (1990). Јован Цвијић. Београд: Слободан Ристановић. Ristić, V. (2004). Beta Vukanović. Beograd: Тopy, Vojno izdavački zavod, Muzej grada Beograda. Слијепчевић, П. (1927). Јован Цвијић: популарно предавање са 9 слика. Сарајево: Друштво просвете. Споменица посвећена стогодишњици рођења Јована Цвијића. (1970). Београд: Српска академија наука и уметности.

50 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Српска академија наука и уметности (1987). Београд: Српска академија наука и уметности. Станковић, С., Петрушевски, В. (2000). Стазом Јована Цвијића. Лозница: [б. и.]. Томић, Д. (1988). Бранислав Нушић: легат Гите Предић Нушић. Београд: Музеј града Београда. Трговчевић, Љ. (1975). Јован Цвијић у Првом светском рату. Историјски часопис, 23, Трговчевић, Љ. (1995). Политички погледи Јована Цвијића. Флогистон, 2, Ћирић, Д., Станић Б.,Томић В. (2008). Време улице: политика на јавним просторима Београда у XX веку. Београд: Музеј града Београда. Цвијић, Ј. (1887). Прилог географској терминологији нашој. Просветни гласник, 8 (1-24), Cvijić, J. (1893). Das Karstphänomen. Versuch einer morphologischen Monographie. Geographische Abhandlungen, 5 (3). Цвијић, Ј. (1896). Упутства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама. Београд: Српска краљевска Државна штампарија. Азије, у Тесалији и Епиру. Књ. 3. Београд: Српска краљевска академија. Cvijić, J. (1918). La Péninsule Balkanique: Géographie Humaine. Paris: Armand Colin. Цвијић, Ј. (1922). Балканско полуострво и јужнословенске земље: основе антропогеографије. Књ.1. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Цвијић, Ј. (1923). Говори и чланци. Београд: Издавачка књижарница Напредак. Цвијић, Ј. (1923). Из Успомена и живота. Нови Сад: Омладинска матица за Војводину. Цвијић, Ј. ( ). Сабрана дела. Књ Београд: Српска академија наука и уметности, Књижевне новине, Завод за уџбенике и наставна средства. Цвијић, Ј., Андрић, И. (1996). О балканским психичким типовима. Избор, коментар и поговор Петар Џаџић. Београд: Службени лист СРЈ. Цвијић, Ј. (1999). Јединство и психички типови динарских Јужних Словена. [Репринт изворног изд.]. Београд: Слободна књига. Цвијићева књига (1927). Београд: СКЗ. Цвијић, Ј. (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије: с посматрањима у Јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и Северној Арбанији. Књ. 2. Београд: Српска краљевска академија. Цвијић, Ј. (1907). О научном раду и нашем универзитету: Светосавски говор Београд: [б. и.]. Цвијић, Ј. (1908, новембар 9. и 16.). Анексија Босне и Херцеговине. Словенски југ, 6. Цвијић, Ј. (1911). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије: с проматрањима у Јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале

51 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА стр. 6/7 Из бележнице Јована Цвијића КАТАЛОГ ИЛУСТРАЦИЈА стр. 8 Портрет Јована Цвијића из Музеј града Београда, ЈЦ 115 стр. 11 Ентеријер Цвијићевог кабинета у Географском заводу снимак са фотографске плоче Музеј града Београда, ЈЦ 1583 стр. 12/13 Из бележнице Јована Цвијића стр. 14 Портрет Марије Цвијић цртеж оловком сигн. доле десно: Илија Ш. Шобајић 1894 Музеј града Београда, ЈЦ 8 стр. 15 Цвијић као дечак, око Музеј града Београда, ЈЦ 246 стр. 16 Хотел Лондон, подигнут и срушен Снимио Јеремија Станојевић Музеј града Београда, Ур 9594 стр. 18 Цвијићева екскурзија са професором Јованом Жујовићем на Шар планини На реверсу Цвијићев запис. Библиотека града Београда, F II стр. 19 Позоришни трг у Београду Снимак Милана Јовановића око Музеј града Београда, Ур 6434

52 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА стр. 20 Беч, Карлсплац Власник Милош Јуришић, Београд стр. 21 Знаменита кафана Албанија, подигнута средином ХIХ века у Коларчевој улици бр. 12, срушена Разгледница писана Власништво Милоша Јуришића, Београд стр. 22/23 Из бележнице Јована Цвијића стр. 24 Диплома о промоцији Јована Цвијића за доктора наука, Беч 4. фебруар Музеј града Београда, ЈЦ 238 стр. 25 Албрехт Пенк ( ), Цвијићев професор и ментор на студијама у Бечу. На реверсу посвета Албрехта Пенка Цвијићу датирана Музеј града Београда, ЈЦ 116 стр. 26 Насловна страна Цвијићеве докторске тезе објављене у Београду Музеј града Београда, ЈЦ 1489 стр. 27 Велика пијаца на Краљевом тргу. Снимио мађарски конзул у Београду, око Музеј града Београда, Ур 5258 стр. 27 Велика пијаца на Краљевом тргу. Снимио мађарски конзул у Београду, око Музеј града Београда, Ур 5259 стр. 28 Велика школа на Краљевом тргу, изглед почетком ХХ века Музеј града Београда, Ур 2004 стр. 29 Цвијић са сарадницима на обали језера Рикавац у Кучима, Цвијић одевен у белу блузу. Музеј града Београда, ЈЦ 107 стр. 30/31 Цвијић на екскурзији у пределу Голупца и Ђердапа, почетак ХХ века Цвијић са шеширом. Музеј града Београда, ЈЦ 283 стр. 32 Цвијић са колегама геолозима из Бугарске, снимак у фотоатељеу у Трнову Цвијић седи у средини. Музеј града Београда, ЈЦ 105 стр. 34 Цвијић и геолог Георги Златарски на планини Рили у Бугарској, Музеј града Београда, ЈЦ 210 стр. 35 Путна исправа бујурулдија или тескера којом се српском научнику Јовану Цвијићу дозвољава путовање Турским царством, издата у Солуну Музеј града Београда, ЈЦ 1600 Стр. 36 Цвијић у манастиру Враћевшница 19. јуна Цвијић седи са шеширом на колену. Музеј града Београда, ЈЦ 103 стр. 37 Конзул Бранислав Нушић са оружаном пратњом на путу са Косова на сиње море Музеј града Београда, БН 280

53 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА стр. 38 Дописи Јаноша Форгача, аустроугарског посланика у Београду, поводом инцидента са Цвијићем у Мостару Музеј града Београда, ЈЦ 1602 и ЈЦ 1603 стр. 39 Аустроугарско посланство у Београду, до године у Студеничкој улици 20 (данас ул. Светозара Марковића) Снимак Милана Јовановића крајем XIX века. Музеј града Београда, Ур 2196 Стр. 40 Клавирска соба Љубице Цвијић у дому на Копитаревој градини снимак са фотографске плоче Музеј града Београда, ЈЦ 1550 стр. 41 Цвијићева породична кућа на Копитаревој градини, поч. ХХ века снимак са фотографске плоче Музеј града Београда, ЈЦ 1584 стр. 41 Љубица и Јован Цвијић у кочијама Музеј града Београда, ЈЦ 1607 стр. 42/43 Цвијић са својим студентима пред полазак на екскурзију Емило Цветић, др Михаило Драгић, Владимир Маринковић, Р. Ускоковић, Сава Вучковић, Живадин, Борка Студићева. Снимак у фото-атељеу. Музеј града Београда, ЈЦ 236 стр. 44 Венчана фотографија Јована и Љубице Цвијић, Београд Снимио Милан Јовановић. Музеј града Београда, ЈЦ 128 стр. 45 Јован и Љубица Цвијић у Истри међу пријатељима, Музеј града Београда, ЈЦ 153 стр. 46/47 Бележница Јована Цвијића стр. 48 Указ краља Петра I о превођењу осам професора из Велике школе на новоосновани Универзитет у Београду У потпису министар просвете и црквених послова Андра Николић. Музеј града Београда, ЈЦ 1605 стр. 49 Милутин Миланковић и Јован Цвијић у Абацији (Опатији) Музеј града Београда, ЈЦ 174 стр. 50 Јован и Љубица Цвијић са сарадницима на Црвеном језеру, у Проклетијама, после Музеј града Београда, ЈЦ 1612 стр. 51 Рукопис Цвијићевог концепта Правила Географског друштва, у оснивању, Београд 1909/1910. САНУ, Архив САНУ, III b 5/1-4 стр. 52/53 Зграда Новог универзитета, до Капетан Мишиног здања, подигнута Музеј града Београда, Ур 7620 стр. 54 Стари двор - свечана сала, око Снимио Милан Јовановић. Музеј града Београда, Ур 2091 стр. 55 Цвијићево писмо Љубомиру Стојановићу из Готе, 17. децембар САНУ, Архив САНУ, 13240

54 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА стр. 56 Писмо Александра Карађорђевића Цвијићу из Петрограда, 27. новембар САНУ, Архив САНУ, 13484/ стр. 57 Писмо Ђорђа Карађорђевића Цвијићу, Београд 24. VIII САНУ, Архив САНУ, 13484/ стр. 58 Престолонаследник Александар и принц Ђорђе, око Музеј града Београда, ФИ стр. 60/61 Из бележнице Јована Цвијића стр. 62 Диплома Друштва природних наука из Нешатела на име Јована Цвијића, почасног члана Друштва, 15. децембар Музеј града Београда, ЈЦ 66 стр. 63 Писмо Бранислава Петронијевића Цвијићу из Рима у Нешател, 14. март САНУ, Архив САНУ, 13484/973-1 стр. 63 Страдање зграде Универзитета у Великом рату, Приватно власништво стр. 64 Са мештанима у Цазину Музеј града Београда, ЈЦ 108 стр. 65 Јован и Љубица Цвијић у Братислави Музеј града Београда, ЈЦ 179 стр. 66 Мировна конференција - пропусница број 147 за Галерију огледала на име Јована Цвијића, 28. јун Музеј града Београда, ЈЦ 1606 стр. 67 Jovan Cvijić, La Pèninsule Вalkanique (Paris, 1918) Музеј града Београда, ЈЦ 1039 стр. 68/69 Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу Цвијић седи за сточићем. Музеј града Београда, ЈЦ 240 стр. 70/71 Из бележнице Јована Цвијића стр. 72. Кнез Михаилова улица 20-их година ХХ века Музеј града Београда, И2/1 пбр. 17 Стр. 73 Пријатељи Бранислав Нушић, Јован Цвијић и Геца Кон, Праг Музеј града Београда, ЈЦ 106 стр. 74 Предлог Српској краљевској академији да се Цвијић прими за редовног члана у Одељење за природне науке. У потпису академици архимандрит Нићифор Дучић, Димитрије Нешић и Љубомир Ковачевић, Београд, 19. јануар Музеј града Београда, ЈЦ 1608 стр. 75 Зграда у Бранковој улици број 15, у којој је била Српска краљевска академија од до Музеј града Београда, Ур 9825 стр. 76 Писмо радника на згради Новог универзитета Јовану Цвијићу, председнику Српске краљевске академије, Београд, 14. март САНУ, Архив САНУ, 13484/1056

55 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА стр. 77 Позивница Цвијићу на бал у корист подизања уметничког павиљона Цвијета Зузорић у Београду, САНУ, Архив САНУ, IV-б-1 стр. 78 Дипломатски пасош Јована Цвијића и његове супруге Љубице из године Музеј града Београда, ЈЦ 1609 стр. 78 Златна медаља Америчког географског друштва из Њујорка, Додељена је Цвијићу за изузетне заслуге и научне резултате из области географије. Музеј града Београда, ЈЦ 610 стр. 79 Некадашњи изглед ентеријера Цвијићеве радне собе Музеј града Београда, ЈЦ 166 стр. 79 Цвијићев сат са ланцем на постољу Џепни сат марке Omega. Музеј града Београда, ЈЦ 1168 стр. 80 Цвијић у друштву мештанина, Пирот Музеј града Београда, ЈЦ 114 стр. 81 Цвијић на екскурзији по источној Србији, око снимак са фотографске плоче Музеј града Београда, ЈЦ 1585 стр. 81 Цвијић са фра Маруном из Книна на шпуту Шибеник Сплит Музеј града Београда, ЈЦ 133 стр. 82/83 Из бележнице Јована Цвијића стр. 84 Сахрана Јована Цвијића - погребна поворка на Теразијама, 18. јануар Музеј града Београда, ЈЦ 196 стр. 86/87 Љубица Цвијић над Јовановом заоставштином снимак са фотографске плоче Музеј града Београда, ЈЦ 1586 стр. 88 Диплома почасног члана географског друштва из Амстердама на име Јована Цвијића, Амстердам, јун Музеј града Београда, ЈЦ 1225 стр. 89 Глобус J. Felkl, око Глобус су поручила браћа Јовановић из Панчева за своју књижару. Целокупно исписивање назива је на ћириличном писму. Музеј науке и технике, Т:6.210 стр. 90 Диплома Хрватског старинарског друштва у Книну, којом је Цвијић именован за почасног члана Музеј града Београда, ЈЦ 65 стр. 91 Анероид, справа за мерење надморске висине Инструмент припадао Јовану Цвијићу. Музеј града Београда, ЈЦ 1477 стр. 92 Некадашњи изглед ентеријера салона у Цвијићевом дому на Копитаревој градини Музеј града Београда, ЈЦ 1610 стр. 95 Карта Србије и Црне Горе од др Јована Цвијића Карта је израђена у Царском и Краљевском војничком географском институту у Бечу.

56 БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА БЕОГРАДСКИ АТЛАС ЈОВАНА ЦВИЈИЋА Размер 1: Музеј града Београда, И стр. 100 Вељко Михајловић, Мапа Лети Београд САНУ, комб. техника на папиру Музеј града Београда, У 1617 Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда захваљују Министарству културе и информисања Републике Србије на финансијској подршци у обележавању јубилеја Јована Цвијића; институцијама и појединцима који су уступили материјал и податке за каталог и изложбу: Архиву САНУ, Библиотеци САНУ, Ректорату Београдског универзитета, Народној библиотеци Србије Картографском фонду Одељења посебних фондова, Музеју науке и технике, Библиотеци града Београда Завичајном одељењу, Радио телевизији Србије, Музеју Кинотеке, Филмским новостима, Управи за извршење кривичних санкција, господину Милошу Јуришићу и Зорани Вучићевић.

57 CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 91:929 Цвијић Ј. КОРИЋАНАЦ, Татјана, Београдски атлас Јована Цвијића : век и по од рођења : / Татјана Корићанац ; [фотографије Владимир Поповић, Небојша Борић]. - Београд : САНУ : Музеј града Београда, 2015 (Београд : Гласник) стр. : илустр. ; 24 cm. - (Галерија Српске академије наука и уметности ; 135) Тираж Напомене уз текст. - Библиографија: стр ISBN (САНУ) a) Цвијић, Јован ( ) - Биографије COBISS.SR-ID