Тршћанска књижевност и поезија Сабе и Ђотија, назив дипломског рада одбрањеног на Универзитету LA SAPIENZA у Риму године.

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Voyage et libertinage au XVIII siècle (Путовање и либертенство у XVIII веку) Кандидат: Olympio di Mambro I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Павле Секеруш, ред. проф. за ужу научну област Романистика (ментор) године, Филозофски факултет у Новом Саду Др Љиљана Матић, ред. проф. за ужу научну област Романистика године, Филозофски факултет у Новом Саду Др Жељко Ђурић, ред. проф. за ужу научну област Италијанска књижевност, Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: DI MAMBRO (BASILIO) OLIMPIO ЈМБГ DMMLMP53D12D708T 2. Датум и место рођења, општина, република: FORMIA (LATINA) РЕПУБЛИКА, ДРҖАВА: ITALIJA 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: Тршћанска књижевност и поезија Сабе и Ђотија, назив дипломског рада одбрањеног на Универзитету LA SAPIENZA у Риму године , Универзитет Roma III, Рим, мастер II, Управљање и руковођење у образовању: Управљање и руковођење процесима и образовним структурама у школама 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: 1. Кандидату је диплома мастера II, након положена два испита из француске књижевности (Путописи у француској књижевности, Нова критика: Ролан Барт- Митологије) призната на Новосадском универзитету као магистарска диплома филолошких наука романистика. 5. Приказ научних стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. У оквиру пројекта Дидактика историје XX века рађеног за Регионални истраживачки институт Лација, кандидат је објавио следеће радове: - Лабораторија историје: рад на усменим изворима, Racontare la storia, archivio storico comunale di Terracina, Regione Lazio, 2003, стр

2 2 - Професионална оријентација, Profesione lavoro, у оквиру пројекта за Oservatorio economico, Gaeta, Kњижевни језик у школи, АDI, Associazione degli Italianisti e IRRE-Lazio, Istituto Regionale, Ricerca in educazione, Поезија у Трсту у првој половини XX века: Умберто Саба и Вирђилио Ђоти, Kiša, Novi Sad, 230 str. (у штампи) Умберто Саба (Umberto Saba Trst Trst) i Вирђилио Ђоти (Virgilio Giotti Trst Trst) два су песника Трста прве половине XX века чије се године рођења и смрти готово поклапају. Поезија у Трсту у првој половини XX века је за штампу припремљени старији текст кандидата који је једини у ближој вези са предложеном докторском тезом. И у овом раду он пореди два аутора која везује епоха, историјски и идеолошки контекст, као што то намерава да учини поредећи Де Сада и Казанову. Упркос деценијама које деле овај текст од његове докторске тезе, кандидат предлаже исти компаративни модел као основу свога рада који је врло добро применио у једном од свoјих ранијих радова. III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Олимпио ди Мамбро је завршио четворогодишње студије из области италијанске књижевности, заједно са француским језиком и књижевношћу и енглеским језиком и књижевношћу. Његов дипломски рад (после четворогодишњих студија) под насловом Тршћанска књижевност и поезија Сабе и Ђотија је монографија од преко 200 страна, по своме обиму и квалитету задовољава најстроже критеријуме магистарске тезе. Након тога је уписао једногодишње студије мастер II (одбранио завршни рад (100 стр.) под насловом Управљање и руковођење у образовању: Управљање и руковођење процесима и образовним структурама у школама), са претежно педагошко-дидактичким и предметима из културе: 1. Професионална оријентација и професионално образовање одраслих 2. Педагогија 3. Управљање и руковођење у образовању 4. Mултимедија и учење на даљину 5. Шоа у дидактичком процесу 6. Културна медијација у музејима 7. Евалуација у образовним системима Кандидат је такође доставио потврде о усавршавањима и специјализацијама, учешћима на пројектима : - Стручно усавршавање: Дидактика писања (Проф. др А. Бриганти, Универзитет Рим III) - Стручно усавршавање: Didattica modulare (Проф. др Доминици, Универзитет Рим III) - Стручно усавршавање: Дидактика модерних језика CLIL Content and language integrated learning (Проф. др Мери Кунан) итд. Види кандидатов CV.?????????

3 3 IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Др Павле Секеруш редовни је професор на Одсеку за романистику Филозофског факултета у Новом Саду (од године) где на основним студијама предаје Француску књижевност романтизма, Француску књижевност од реализма до симболизма и Француску културу 2. На дипломским мастер судијама предаје предмете Путописи у француској књижевности и Имаголошко проучавање књижевности: Јужни Словени у француској култури а на докторским студијама предмет под називом Kњижевна имагологија теорија и метод. Др Павле Секеруш више од деценије проучава различите аспекте путописне књижевности, посебно компаративни приступ познат под називом књижевна имагологија. Из те области објавио је већи број радова од којих ћемо овде навести само неке: - Pavle Sekeruš et all., Da opoznaem svoite susedi, Obrazum na "drugia" v literaturata na Balkanite, Centar za obrazovatelni iniciativi, Sofia, 2002, 431 str. M 14 - Les Slaves du Sud dans le miroir français, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2002, 230 str. ISBN М 12 - Pavle Sekeruš et all., (Préface de Pierre Brunel. Introduction de Jean Bessière et Jean-Marc Moura) lmage des Slaves Du Sud dans la culture française de la première moitié du XIX e siècle: fonction et signification, in: Mélanges à l Hommage à Daniel Henry Pageaux, L'Harmattan; Paris, 2007, 480 str М 14 - Pavle Sekeruš et all., Imagology, The cultural construction and literary representation of national characters, A critical survey, Edited by Manfred Beller and Joep Leerssen, Amsterdam/New York, NY XVI, 476 pp. ISBN: R 14 - Pavle Sekeruš et all., Le récit d un voyage adriatique qui n a jamais eu lieux in Questioni odeporiche, Modeli e momenti del viaggio adriatico, Palomar, Bari, 2007, str R 14 - Cyprien Robert, Un slavisant français du XIXe siècle, Филозофски факултет Нови Сад, 2009, 139 str. M 12 Научна и наставна делатност др Павла Секеруша препознате су и ван граница земље па је године одликован Орденом који му је доделио француски Mинистар образовања за заслуге у академском животу и допринос ширењу француског језика и културе у Србији. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Предложени наслов тезе Voyage et libertinage au XVIII siècle, јасно је формулисан и прецизно указује на проблеме који се у дисертацији истражују, те га због тога Комисија сматра одговарајућим и прихватљивим. 2. предмета (проблема) истраживања Тема ове тезе је путовање француских и италијанских либертена и њихови текстови који чине корпус италијанске и француске књижевности XVIII века. Предмет истраживања је сазнајно релевантан и користи готово непознати и недовољно истражени рукопис либертенске иконе XVIII века, Маркиза де Сада, под насловом Путовање у Италију. Путовања као један од облика емпиријског стицања знања о свету и либертенска филозофије као идеолошка основе тумачења тог света у француској и италијанској књижевности XVIII века су у центру Мамбрових интересовања. Либертенска идеја епохе укључује етичке, политичке и филозофске проблеме које свој израз налазе у аутобиографској авантури и у текстуалној форми мемоара у којима путописци казују своја искуства и пустоловине са путовања. Из тог разлога ће се кандидат концентрисати на два клишеа путописне књижевности, аутобиографске теме и тему љубавне авантуре, да би одредио различите облике либертенства који карактеришу писце путописа као што су Ђакомо Казанова и Маркиз де Сад. Уместо да истрајава на неким традиционалном дистинкцијама, као што су она која супротставља ерудитско либертенство и либертенство понашања ова студија има за

4 4 циљ да утврди тачке њиховог плодног сусрета. Либертенска култура настоји да помери границе људског искуства и у померању географских граница препознаје нешто од своје сопствене смелости и дубоких тежњи. Та дубока веза путовања и либертенства, још увек недовољно истражена, овде ће се посматрати кроз однос либертенског дискурса као путниковог имагинаријума и географског открића и уметности путовања коју негују велики умови. Стављање у однос текстуалних стратегија и филозофских претпоставки открива суптилност културе субверзије чије ће механизме кандидат настојати да анализира. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе У пријави докторске дисертације кандидат наводи сладећу литературу коју је до сада консултовао: LIBERTINAGE Romanciers libertins du XVIIIe siècle, établie sous la direction de P. Wald Lasowski, Pari Gallimard, 2000, t. I (Bibliothèque de la Pléiade) R. Charbonnel, La Pensée italienne et le courant libertin, Paris, 1909 F. Cuomo, Elogio del libertino, Newton Compton M. Delon, Le savoir-faire libertin, Paris, Hachette, Didier Foucault, Histoire du libertinage - Des goliards au marquis de Sade, Perrin, 2007 ( tradu It. Storia del libertinaggio e dei libertini, Salerno, 2009) Ph. Laroch, Petits-maîtres et roués. Évolution de la notion de libertinage dans le roman frança du XVIIIe siècle, Québec, Presses de l'université Laval, R. Pintard, Le Libertinage érudit dans la première moitié du XVIIe siècle, 2 vol., Paris, 1943 Cl. Reichler, L'Âge libertin, Paris, Éditions de Minuit, Sergio Zoli, L'Europa libertina (secc. XVI-XVIII). Bibliografia generale, Firenze, Nardini, 1997). Patrick Wald Lasowski, Le Grand Dérèglement. Le roman libertin du XVIII e siècle, Gallimar Ludovic Michel, La Mort du libertin : agonie d une identité romanesque Paris, Larousse, 1993 DE SADE APOLLINAIRE G., L'Œuvre du marquis de Sade, pages choisies, introduction, essai bibliographique et notes par Guillaume Apollinaire, Paris, Bibliothèque des Curieux, 1909 BARTHES R., Sade, Fourier, Loyola, Éditions du Seuil, Paris BATAILLE G., Sade et l'homme normal et L'homme souverain de Sade, in L'érotisme, Paris,

5 Éditions de Minuit, 1957, BRETON A., D.A.F. de Sade, in Anthologie de l'humour, Paris, Éd. du Sagittaire, 1939 GILLES DELEUZE, Présentation de Sacher Masoch. Le froid et le cruel (Les Editions de Minuit, Paris, 1967, trad. it., Il freddo e il crudele, ES, Milano, 1991), GOULEMOT J.-M., Divin Marquis ou objet d études?, «Revue des Sciences humaines», fasc. 124, KLOSSOWSKI P., Sade mon prochain, Seuil, précédé de Le philosophe scélérat, Seuil, Paris 1967, trad. it. Sade prossimo mio, Sugar, Milano1970. ÉMILE LAURENT, Le Sadisme et la littérature : le marquis de Sade, Paris, Vigots frères, 1903 LELY G., Vie du marquis de Sade, J.-J. Pauvert, Paris 1965, trad. it. Vita del marchese de Sade, Feltrinelli, Milano ROUGEMONT D. de, Don Juan et Sade in L amour et l occident, Plon, Paris SIMONE DE BEAUVOIR, Faut-il brûler Sade?, Paris, Gallimard, coll."idées", 1972 SOLLERS P., Sade dans le texte, «Tel Quel», n. 28, CASANOVA ABJRACHED R., Casanova o la dissipazione, Palermo, Sellerio, 1997 ANDRIEUX M., Venise au temps de Casanova, Paris, Hachette, BOZZOLATO G., Proposta per una revisione storiografica: Giacomo Casanova, Bari, Dedalo, BOZZOLA A., Casanova illuminista, Modena, Editrice modenese, CAPACI B, SIMEONI G., Giacomo Casanova. Una biografia intellettuale e romanzesca, Napoli, Liguori 2009 FEM LYDIA, Casanova ou l exercice du bonheur, Seuil, 1995, FURNBERG L, Mozart e Casanova, Palermo, Sellerio, FICARA G., Casanova e la malinconia, Torino, Einaudi, 1999 MAIER Corinne, Casanova ou la loi du désir, Imago, 2002, (ISBN ) MARCI G., Il viaggio di Casanova, Ed. C.E.U.C, 1998 SAMARAN C., Jacques Casanova, Vénitien, une vie d'aventurier au XVIII siècle, Paris,

6 Calmann-Lévy, SOLLERS P., Casanova l admirable, Plon, 1998, (réédition en Folio chez Gallimard). WRIGHT C., Casanova ou l'essence des Lumières, Giovanangeli, 2008, 224p. DA PONTE Lorenzo, Memorie, Milano, Garzanti, ZWEIG S., Tre poeti della propria vita: Casanova, Stendhal, Tolstoj, Milano, Sperling & Kupfer GRAND TOUR Brilli Attilio, Quando viaggiare era un'arte. Il romanzo del Grand Tour, Bologna, Il Mulino, 1995 Brilli Attilio, Arte del viaggiare. Il viaggio materiale dal XVI al XIX secolo, Milano, Silvana Editoriale, 1992 Brilli Attilio, Il viaggio in Italia. Storia di una grande tradizione culturale dal XVI al XVII secolo, Milano, Silvana Editoriale, 1987 D'Agostini, M. E., La letteratura di viaggio. Storie e prospettive di un genere letterario,guerini, Milano, 1987 D'Ancona, A., Viaggiatori e avventurieri, Sansoni,Firenze, 1911 De Seta Cesare, L Italia del Grand Tour. Da Montaigne a Goethe, Napoli, 1992 Ettore Bonora, Letterati memorialisti e viaggiatori del Settecento, Napoli, Riccardo Ricciardi, Claudon, F., Le voyage romantique, Paris, 1986 Hibbert Cristopher, The Grand Tour, London, 1969 Segre Carlo, Itinerari di stranieri in Italia, Milano, 1938 Anthony Burgess et Francis Haskell, Le Grand Siècle du Voyage (1967), Paris, Albin Michel, циљева истраживања Циљ истраживања је да се утврди однос између аутобиографског простора и простора мита и легенде у путописима либертена XVIII века, да се утврде сличности и разлике италијанског и француског либертена кроз успостављање паралеле између Казанове и Де Сада. Де Сад и Казанова су данас митске фигуре, њихова имена су стереотипи, свима познати, а ипак слабо читани. Пажљива анализа њихових текстова открива нове и неочекиване перспективе на које ће кандидат настојати да укаже. 5. очекиваних резултата (хипотезе)

7 7 У својој целини теза би требало да обухвати везе између аутобиографског простора и простора легенде и мита у текстовима либертенских путописа. У односу на путовање, либертенство се може читати као анти-ходочашће, као нечисто ходочашће, више засновано на задовољству које је резултат љубавних, чулних пустоловина, него на визији сублимисаног пејзажа. Ди Мамбро ће настојати да истакне карактеристике италијанског наспрам француског либертена, правећи паралелу између Казанове и Маркиза де Сада. Као и Сад, Казанова испод привидне лакоће нуди изненађујућу сложеност и слику нестабилности кључног историјског тренутка модерне авантуре какав је XVIII век. Позивајући се пре свега на есеје Ф. Куома Elogio del libertino (Ed. Newton Compton) и Casanova l admirable Филипа Солерса, (Ed. Plon), Казанову поред меморијалисте и заводника читамо и као тумача стила живота филозофа у смислу који је реч имала у XVIII веку, а нарочито као путописца. Свестан да је Казановино либертенство тешко каталогизовати, кандидат ће настојати да покаже да његов идентитет либертена и авантуристе, како у животу тако и у делима, јесте израз личног укуса и оптимизма, а не сексуалности као код Сада, чији је егзистенцијални кредо прожет стрепњом, страхом и непријатељством. У том смислу, ди Мамбро се слаже са размишљањем Ж. Делеза у књизи Il fredo e il Crudele (Ed. Es) који подвлачи да у свом револту против свега, Сад долази до вечног растакања (dissolution eternelle) између истинитог и лажног, а својом леденом иронијом се истиче као истински первертит, како у еротским играма тако и у књижевности. Ово ће омогућити кандидату да одреди две типологије либертенског писања : Казановино, опсесивно, то јест репетитивно, обележено смислом за игру, пародију која, пикарескним авантурама и галантеријама, растакање између истинитог и лажног чини узалудним. Казанова је мајстор бекства као стила живота, унутар којег, кроз путовања, настоји да од писања о сопственом животу направи средство за бег од самоће и старости. Насупрот томе, Садово писање се артикулише око непрестаног иронијског процеса као циничне негације делања и самог писања. У дисертацији, тема игре биће посебно развијена у својој вези са авантуром и либертенством, полазећи од мисли Милана Кундере да «XVIII век није био само век просвећености, већ пре свега век великог експериментисања игром у књижевном домену (...) које се, експлицитно и на блистав начин везује за либертенство.» Због тога ће кандидат де Сада и Казанову разликовати као светлост и сенку фигуре путописца либертена да би «Садовске мрачне поноре» упоредио са Казановиним «светлом». Не треба заборавити да су њихове аутобиографије свесне књижевне конструкције у којима нас два писца, кроз дискурзивни универзум, воде ка конструкцији ауто-слике и мита о себи самима. У посебном делу рада ди Мамбро ће се осврнути на жанровску интертекстуалност мита о Казанови у књижевности и филму, базирану на Казановиној интелектуалној авантури у филму Федерика Фелинија у којем нам режисер окрутно и весело демистификује западног човека. Та теза налази одјеке у есеју Роберта Абирачеда, «Casanova ou la dissipation» (Sellerio 1977, avec la préface de L. Sciascia) који развија став доброг дела француске критике по којој Казанова није Дон Жуан, већ једна од његових карикатура. 6. плана рада

8 8 Тезу кандидат намерава да подели на следеће делове: Увод посвећен односу аутобиографије и либертенства у књижевности XVIII века са поглављем под насловом «Le voyage et l aventure: les voyageurs libertins», у којем ће направити избор италијанских и француских текстова који илуструју различите типологије либертенства. Други део тезе биће посвећен Казановиним Мемоарима и миту о Дон Жуану са циљем да се осветле аналогије и разлике два лика и два књижевна мита. Маркиз де Сад и његов путопис Путовање у Италију биће предмет трећег дела тезе, јер он представља отклон од либертенског путовања у области циклуса Великог италијанског путовања (Le Grand tour). У четвртом делу биће речи о жанровској интертекстуалности мита о Казанови у књижевности и филму, базираној на Казановиној интелектуалној авантури у филму Федерика Фелинија. У закључку ће кандидат настојати да одреди карактеристике либертенског мита данас у односу на исти мит у XVIII веку, осврћући се на нови друштвени, антрополошки, егзистенцијални контекст путовања и женског универзума, предмета либертенског жара два писца. Бекство, сусрет, завођење, галантна игра, освајање, задовољство, растанак, и данас чине главне елементе либертенског путовања, али се перспектива писања мења јер оно више није хумористично или фантастично као Казановино или иронично, у смислу ироније-негације као код Сада, већ једноставно документарно, више биографско него аутобиографско, тако да је потпуно изгубило своју митску и ослобађајућу вредност да би се свело на обичан стереотип, веома удаљен од либертенског концепта XVIII века. 7. метода и узорка истраживања Предложена теза је пре свега компаративно истраживање два аутора, италијанског и француског, кроз оптику књижевности Великог италијанског путовања (Grand Tour) које неизоставно упућује и на књижевност италијанског путовања уопште (Viaggio in Italia). Са важним критичким доприносом аутора као што су A. Brilli, C. De Seta и E. Kanceff. Поред компаративног метода, интердисциплинарни карактер студије се огледа и у различитим методолошким приступима из сфере политике, историје и културе. Блиско везана уз тему Великог путовања је и аутобиографска тема схваћена као"nostos" Старобинског која се заснива на елегији повратка и на односима прошлог и испричаног времена. Основни текстови на којима ће се радити су Histoire de ma Vie, Giacomo Casanova и Voyage en Italie, Marquis de Sade. Они треба да омогуће увид у аналогије и различитости између дела и аутора. Линија водиља је да се на јасан начин, уз примену интертекстуалног и екстратекстуалног приступа исцрта портрет два аутора, нарочито кроз аутобиографску перспективу и то не само са аутореферанцијалне тачке гледишта, већ и у односу на културне и лингвистичке моделе епохе. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не.

9 9 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: После увида у приложену документацију и на основу анализе образложења пријаве теме докторске дисертације, Комисија констатује да је предложена тема дисертације Voyage et libertinage au XVIII siècle (Путовање и либертенство у XVIII veku) подобна за израду, као и да кандидат DI MAMBRO OLYMPIO поседује неопходне квалитете да тему обради на одговарајући начин, то јест да је подобан за њену израду. Предложена тема припада значајном подручју истраживања француске и италијанске књижевности XVIII века. Упркос бројним постојећим радовима из ове области, кандидат је успео да понуди нови приступ теми, па чак и да за обраду предложи нека од, досад готово непознатих, дела ових аутора (De Sad, Voyage en Italie, нпр). Oбразложени предлог теме, бројни текстови са наступа на семинарима и скуповима као и стипендија Италијанске владе додељена Олимпију ди Мамбру за израду ове докторске дисертације, били су елементи који су допринели позитивној оцени о подобности кандидата за израду тезе. На основу претходно реченог, Комисија једногласно одлучује да предложи Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да прихвати позитивну оцену о подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације под насловом Voyage et libertinage au XVIII siècle (Путовање и либертенство у XVIII veku), те да одобри кандидату Олимпију ди Мамбру израду дисертације и да проф. др Павла Секеруша именује за ментора. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Павле Секеруш, ред. проф. (ментор), Др Љиљана Матић, ред. проф. (члан) Др Жељко Ђурић, ред. проф. (члан) НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.