Несаница. Нежно јутро после пролећне кише Стапа се са цвркутом птица Носећи топао ваздух који брише Капи са мокрих латица.

Transcription

1 Несаница Нежно јутро после пролећне кише Стапа се са цвркутом птица Носећи топао ваздух који брише Капи са мокрих латица. Јутарња тишина одјекује природом Светлост се са тамом бори Да ли спокојно спаваш људским родом Сада када те савест мори? Нагло се будиш, онај исти сан Видиш себе у несталој слици Са уздахом улазиш у још један дан Рачуни се плаћају у несаници

2 CIP Катологизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука ЂУКАНОВИЋ, Данка / Данка Ђукановић. - Рудо: Центар за културнопросвјетну дјелатност ''Просвјета'' ( Ужице : Графолиб ) стр. : 21 цм тираж Стр. 3-5 : Поетска снага тајне '''' / Драган Папоњак. - Биљешка о Писцу : стр. 37. ISBN COBISS. BH ID

3 Изгубљени сан Поноћ је прошла, сви су заспали Порука на столу, излазиш Испред куће мотори су те чекали Бришеш сузе и одлазиш. Јутро је већ, а ти си далеко Путујеш са лошим људима Илузија о слободи трајала је кратко Желиш назад, али повратка нема. Родитељи те траже данима Не слутећи да се убијаш И да у руци са иглама Овај свет напушташ

4 Последњи час клавира Речи се поспано плету и вију Неосетно настаје ћутање Тишина испуни просторију Знам, време је за свирање. Вечерњи зраци падају по клавиру Благо обасјавајући уморне зенице И скривене сузе које ми навиру Кад погледам то драго лице. Професоре, док читате ове стихове Вама с љубављу написане Сигурно чујете тужне тонове То су моје речи неизговорене. Господину Владиши Пребирачевићу

5 Oчи Колико се у Мају Цвеће радује Сунцу Толико је сјај тих очију Потребан моме срцу. Његове очи боје траве Ноћу су као звезде сјајне Дању су као небо плаве Јутром су увек бајне. Кад ме смело погледају Срце је моје као чигра Сазвежђа се свилена утапају У душу која игра. 5

6 Бајка Е, мој синко, кад се сетим Уморни из поља кући се враћамо И о радовима завршеним Још са прага причамо. Испред нас носе воду и пешкире Перу нам ноге и пале кандило Да би се после скромне вечере Уз гусле и пиће до касно певало. Била су то лепа времена Старије је млад поштовао... Но старца прекинуше уста малена: Деда, ту си бајку већ једном причао!

7 Чувар тајни Дуго шетам путем изгубљеним Тражећи колибу мојих прадедова У размишљање тонем оком заведеним Вођена мирисом шумских плодова. Склањам грану, не знам коју по реду Стадох као да сам жељу видела Али угледах само заблуду Којој се нисам надала. Гледам колибу, трошну времена грану Обраслу у маховину и траву На вратима летву заковану Мењала је стару браву

8 Заборав Сваки дан гледа разроко Довољно брзо сећања брише Чак и она чувана дубоко Што са нама остарише. Ишли смо у школу заједно Преко зелених снова и поља И било нам је свеједно Која су времена боља. Дани пролазе полако Носе заборав, који све брише Али увек постоји нешто дубоко Нешто, због чега се слатко дише

9 Звездани снови Вечерас је небо пуно звезда Које су стале у ока моја два И њихов сјај ми не да Да тонем у лепотe сна. Моја звезда зна, скрита Да гледаш је у даљини И твоје ми поруке чита Шаље у овој болној тишини. А када нас зрачак сунца први Из постеље дозове Мислићемо на сјај звезда у нашој крви И ноћашње снове. 9

10 Растанак Стари отац уморан од рада Брига и суровог времена Седе испод крошње која страда Од плода самоће и тешког бремена. Он прође поред оца, руку подиже невешто Хтеде нешто да изусти, да каже нешто Али уместо речи погледи се сретоше И све што је требало рећи, они рекоше. На глави шешир, кофер у руци Улицом одјекују спори кораци Суморна слика одједном се створи Путника младог што се за живот бори

11 Мачак у чизмама Рећи ћу вам нешто што нисте знали Добро ме слушајте, враголани мали Мишеве ловим, на кровове скачем Чизме носим, баратам мачем. Очи су ми као чигре Никад им није доста игре. Поглед мој још више вреди Док враголане мале следи. Свог господара волим и пазим Због њега и чаробњаке газим. Видите ваљда, песник сам прави Чак и шешир носим на глави. 11

12 Пријатно изненађење Песникиња говори стихове Опија мисли речимa Пружа срце, душу, дланове Дарује живот песмама. Књижевно вече се завршава мирно Осећам нежност у грудима Док разговарам лагано, обзирно Са познатим људима. За посвету, песникињи изустих Ал' у кутку собе поглед ми оста, И пре него просторију напустих, Поздравих осмехом непознатог госта

13 Јутарњи трен Град ноћас снива под кишом Која озари олука замке И хладан оркестар улицом кришом У ритму прати залутале кораке. Светиљке куњају, снени чувари На чије главе капи лете. Као умировљени морнари Враћају мисао у дане сете. Светлост у веселој игри, лири Пробија маглени огртач с неба Док лагани ветрић сокаком шири Мирис топлог и свежег хлеба

14 Претња у ноћи Када се последњи сунчеви зраци Само наслућују иза брда Сељанке са прутом у руци На воду гоне ожеднела крда. Мрак неосетно прекрива брегове У свој загрљај свице мамећи Сељани остављају радове У повратку чела бришући. Кад прође вечера и молитва Сеоским сокацима завлада тишина Док гласно одјекују претње вукова Допирући из шумских даљина

15 Ви не знате Ви не знате шта су праве муке Ни шта значи мучен бити Сваком пасти бар једном у руке А при томе храбро сe борити. Ви не знате. Како је кад вас газе и пљују Праве по лицу дубоке ране Док вам душу ломе и трују Осећати последње дане. Ви не знате. Зашто вас неко старог од времена Не марећи за то и даље бије Јер њему није важна судбина Једног листа исписане хартије

16 Само тише Вечерас говори тише Јер знам да биће лажно Ово вече, које на тебе мирише И које је за мене важно. Говори тише, јер речи волим те У овом тренутку ништа не значе И не реци молим те Не буди дете које плаче. И због тога говори тише Јер могли би нас чут` Ружне успомене некa време брише Док се усне спајају последњи пут. 16

17 Библиотека Отварам врата духовног храма Осећам да ме може спасити Поново сјај у очима Жеђ за књигом ваља угасити. Као на јутарњој литургији У цркви међу иконама Осјећај исти кроз мене струји У библиотеци са књигама. Често ми се Његошева мисао јави Док стојим испред зида вечности Благо оном ко довјека живи Имао се за шта и родити

18 Жалосно у мени Пустила сам мислима да ме воде Док шетам у мрачној заблуди Желим да олакшам своје јаде Жалосно у мени долази од људи... У мени више нема старог плама Ни оног осећања што ми пуни груди Њега је заменила језерска тама Жалосно у мени долази од људи... Тада у шетњи са њом сам те срела Уместо нас говорили су погледи Јер знао си да сам те волела Жалосно у мени долази од људи

19 Самоћа По калдрми пада суво лишће Око њега савила се трава Поспано, оголело дрвеће Ново је уточиште мрава. Ваздух загушљив, спаран... По гомили на обе стране Скакуће поглед немаран Тражи утеху за своје мане. Колико жедном вода спас буде Толико душа усамљеног старца Осети потребу, кад угледа људе Да поразговара, бар мало из срца

20 C est la vie 1 Хладноћа везе тајну брдима Златно лишће и косе јесење Студен жари у људима Опомену да протиче време. Стара прича огољеле шуме Приповеда се још из њене младости Али старица тек је сада разуме Када су настале године старости. Низ суве образе потекле су сузе Горчина јој се на лицу појави Деди већ знано, за руке је узе И тихо рече: Стара, с est la vie C est la vie (Fran. Se la vi) Такав је живот 20

21 Блиски сусрет Стали смо на камени мост Загледан у широке даљине Највећу слабост Прошапута са мало горчине: Одговор на животна питања Од неке надземаљске силе траже А не знају да та решења Дубоко скривена у њима леже. Осећам да губим снагу Напуштам мој лепи градић... Будим се из сна, затварам књигу На којој пише Иво Андрић

22 Тврда стаза Река путује долином Удара у ивице моста Жуборећи силином Поздравља старог госта. Познатим улицама У сивом капуту шета Детињство му у мислима У очима занос и сета. Уморан је, али одустати неће Пробија се, напред гази И даље се кроз живот креће По својој тврдој стази

23 Чујте Срби Чувајте се, речи су Арчибалда Рајса Чувајте своју Србију Зар увек јауци вашег гласа Морају небом да одјекују. Чувајте се Срби, зар не видите Зашто исте грешке правите Продане политичаре слушате Без размишљања у бездан идете. Чувајте се Срби, чувајте се Срби Против туђе злобе лако се борите Али права невоља није у борби Она је у вама, од себе се чувајте

24 Доста је било I Доста је било да уметници пате Ради најлепших осећања и мисли Стихове да пишу све док не схвате Да су свој живот у писању провели. Доста је било да студенти сањају Положен испит, у индексу оцену Данима да уче, правду да гањају Док богати чисте годину. Доста је било да лошији ученици Од себе боље понижавају А када се нађу у неприлици Професори да их спашавају. 24

25 Доста је било II Доста је било да пензионери слушају Сваки месец о смањењу пензије Живот да проклињу, у несвест да падају И да пате од новчане шизофреније. Доста је било да политичари лажу Улeвају наду које већ одавно нема И желела бих да видим шта ће да кажу Народу који се за протесте спрема. Доста је било и ја да пишем Можда је неког мало заболело Али немам намеру ништа да бришем И заиста, ДОСТА ЈЕ БИЛО. 25

26 Бесмртна лепота Kиша јесења Својим крупним капима У ритму страдања Бије по стакленим плочама. Тугује црвена ружа Сама у старој вази И патња јој све дужа Са временом долази. Душа заборављена Умире због лепоте Али још увек снена Мирисна и препуна топлоте

27 Песник Речи се чувају вековима Као непроцењива дела Незаборавна песма Прича, еп или новела. Не крадем риме Нити речи и осећања Ја живим са тиме У мени је дар стварања. Жеља је моја, а и песника других Да кажем нешто што нико није Мало је речи неизговорених Што ли нисам рођенa прије?!

28 Ехо без слуха Светлост слаба и мутна, са трона Тромо обасјава облаке сиве Заспала црквена звона Златна поља и њиве. Шума, дуга стрепње јесење Одише јутарњом идилом Док одасвуд дивље кестење Пада пред јачом силом. Умирање шумског света Не допире до слуха човека; Од плача и клетве дрвета Јача је тестере бука

29 Желим да изговорим стихове чаробне Које нико изговорио није Како бих ублажила ране кобне И ономе који ноћима пије. Па да их саткам и претопим Уместо вина у мелем за душу Мисли свима да озарим Што срце расте оскорушу. За оне који немају снове И онима што сузе лију Дарујем стихове ове Племенитошћу да их грију

30 Panta rhei 2 Да ли постоји за мене спас Полако се гаси моја нада Једино утеху могу чути од Вас Разум ми све више страда. Имате ли лек за вечиту младост Где год питам, кажу ми да сам луд И да би само Ваша мудрост Могла да награди мој труд. Хераклит саслуша саговорника И тихо рече - Kад дан буде и ноћу Доћи ће и крај твојих мука, Али panta rhei, лепи мој младићу! Све тече 30

31 Погледај у будућност Лако је седети и филозофирати Како је данас живети тешко О беди причати, медитирати И живот сматрати туђом грешком. Лако је жалити се на своје путе Тражити утеху у чаши вина Проклињати дане и минуте Под утицајем дозе хероина. А када би само знао Да после кише Сунце сија Отворио би очи и погледао Будућност је ипак светлија

32 ПОЕТСКА СНАГА ТАЈНЕ МЕЛЕМА ЗА ДУШУ Збирка првенац младе пјесникиње Данке Ђукановић из Вишеграда јесте поетски кључ којим она готово са лакоћом отвара врата у магијски и чаробни свијет поезије смјело тражећи мјесто за своју рану лиру. Младошћу разиграна, љепотом лире омамљена и очарана, јачином ријечи млада душа опијена, у пјесму надања њена преточена. У пјесми да трају, о младој пјесникињи и о њеном неоспорном таленту да свједоче и причају. Поетском ријечи мелем за душу да справљају. Искреношћу и топлином осјећања да грију снове, да штите крхка бића од стварности тешке и сурове. Да буду спас и луке од свакидашње патње и муке. Зато на прагу њеног поетског свијета пјесникиња вели да снагу ријечи и чаробне стихове жели, којима ће да озари и грије душе свима којима срце расте оскоруше. Пјесме збирке јесу кратки лирски записи, реалистичне скице и минијатуре, реакције и рефлексије на стварност у којој пјесникиња живи и којом је окружена. Али истовремено то су и поетске слике снова, љепше, измаштане стварности за којом пјесникиња вапи и чезне и коју неодољиво жели. И колико год ова поезија изненађује лакоћом и непосредношћу исказа и необичношћу асоцијација, бар толико изненађује и разноврсношћу тема и мотива, што није својствено младим пјесницима. Јер млади пјесници пјевају о љубави и то обавезно у форми исказане наративности која умањује лиричност и лирску 32

33 вриједност, што код ове младе пјесникиње није случај. И кад пјева о љубави, Ђукановићева то чини на особен начин, уздржаних и само наговјештених осјећања, а та љубав је чулна, узвишена. Исказана осјећања заљубљености, њежности и заноса младог бића у пјесми, понорници срца, чежње и љубави које развија до симбола танане нити повезаности природе и душе досеже у овим љубавним стиховима пуни смисао. Пјесникиња не пјева само о љубави. Данка пјева и о животу, смислу постојања, о пролазности и трајању, али пјева и о пјесми и пјеснику. Истовремено пјесникиња исказује немире и слутње једног радозналог младог живота који се никако не мири са осамљеношћу и затвореношћу. Без обзира на тематику, све пјесме ове збирке испјеване су у три катрена, што је заправо симболика тројства. Али стиче се утисак да баш из тог разлога у неким пјесмама мисао као да остаје недоречена, осјећања непотпуно исказана, мада готово у свакој пјесми трећи, завршни катрен јесте у функцији поенте, исказане поруке. Поезија Данке Ђукановић одише непосредношћу, једноставношћу и реалистичношћу исказа, топлином и искреношћу осјећања. То је најчешће складно интонирана цјелина катрена римованог стиха укрштене и просте риме, поезија промјенљивог ритма који складно прати и оживљава емоције. Такође пјеснички таленат огледа се и у стилском изразу, стилистичком избору, једном рјечју стилу који ова млада пјесникиња његује и изграђује, у форми за којом трага и за којом експериментише. Отуда 33

34 су присутни стихови неједнака квантитета, понекад и усиљене риме, што указује на невелико пјесничко искуство и на потребу рада на грађењу и усавршавању форме и брушењу стиха. Међутим, средства стилског израза, стилске фигуре у пјесмама поређење, метафоре, персонификације и симболи упућују на закључак да је пјесникиња закорачила на прави пут ка свијету поезије, коме силно тежи и у коме жели да се пјеснички настани и изгради. Драган Папоњак 34

35 O аутoру: Рођена сам год. у Вишеграду. Ученица сам вишеградске Гиманазије. је моја прва збирка пјесама. (Промоција ове књиге ће се одржати на мој 18. рођендан, године.) П.С. Као млад пјесник, радо ћу прихватити ваше предлоге, сугестије, похвале, критике... Вољела бих да ми укажете на грешке, како их не би у будућности понављала. Eмаил: Tел / Mоб /

36 Да бих направила овај мелем, како би вама и вашој души било лакше, била ми је потребна помоћ. Овом приликом срдачно се захваљујем: А.Д. ХЕ НА ДРИНИ, Вишеград; А.Д. ЕЛЕКТРОПРЕНОС, Вишеград; А.Д. СРПСКЕ ШУМЕ, Вишеград; А.Д. КРАЈИНА-КОПАОНИK, Бања Лука; Д.О.О. ЈАГОДИНА, Вишеград; Д.О.О. КОНЕР- ТРЕЈД, Вишеград; Д.О.О. АУТОМЕТАЛ, Вишеград; С.Ш. ИВО АНДРИЋ, Вишеград; HYPO ALPE ADRIA BANK, Вишеград; Удружење књижевника МОСТ, Вишеград; Спомен библиотека Иво Андрић, Вишеград. 36