GRAD IZGUBLJENIH DUŠA INSTRUMENTI SMRTI

Transcription

1

2 Cassandra Clare GRAD IZGUBLJENIH DUŠA PETA KNJIGA SERIJALA INSTRUMENTI SMRTI Preveo Nikola Petaković

3 Za Nao, Tima, Dejvida i Bena

4 Niko ne bira zlo zato što je to zlo. Samo ga zameni za sreću, za dobro za kojim traga - Meri Vulstonkraft

5 PROLOG Sajmon je stajao i tupo zurio u vrata svoje kuće. Nije znao za drugi dom. Ovamo su ga roditelji doveli kada se rodio. Odrastao je među zidovima ove tipske bruklinske kuće. Igrao se na ulici ispod senki krošanja tokom leta, a zimi je pravio sanke od poklopaca kanti za smeće. U ovoj kući je njegova porodica presedela šivu1 kada mu je otac umro. Ovde je prvi put poljubio Kleri. Nije mogao zamisliti dan kada će vrata te kuće biti zatvorena za njega. Kada je poslednji put video majku, nazvala ga je čudovištem i molila se da nestane. Učinio je da ona zaboravi da je on vampir, koristeći čini, ali nije znao koliko će one potrajati. Sada, dok je stajao na hladnom jesenjem vazduhu, zagledan u vrata ispred sebe, shvatio je da nije trajala dovoljno dugo. Vrata su krasile oslikane Davidove zvezde i urezano čai, simbol života. Tefilini 2 su bili zavezani za bravu i zvekir. Hamza, ruka boga, prekrivala je špijunku. Odsutno je stavio ruku na metalnu mezuzu 3 koja je bila pričvršćena na desnoj strani dovratka. Video je kako se pojavio dim na mestu na kojem je njegova ruka dotakla sveti predmet, ali nije osetio ništa. Nikakav bol. Samo stravičnu prazninu, koja se polako pretvarala u hladan bes. Šutnuo je vrata i čuo eho tog udarca kroz kuću. Mama!, povikao je. Mama, ja sam! Sed od ev i po e koji pripad i i judaiz a daju u kući pre i ulog. Pri. prev.) 1 Mala kož a kutija u kojoj stoje svi i sa stihovi a iz Tore. Jevreji je o ič o ose oko vrata tokom jutarnjih molitava. (Prim. prev.) 2 3 Pergament s religijskim tekstovima.(prim.prev.)

6 Nije bilo nikakvog odgovora, samo zvuk reza koje se navlače. Njegov osetljivi sluh prepoznao je majčine korake, disanje, ali i dalje nije ništa rekla. Mogao je kroz vrata namirisati oštar strah čak i paniku. Mama!, gubio mu se glas. Mama, ovo je besmisleno! Pusti me da uđem! To sam ja, Sajmon! Vrata su se zatresla, kao da ih je udarila. Odlazi! Glas joj je bio grub, neprepoznatljiv, izmenjen strahom. Ubico! Ja ne ubijam ljude. Sajmon je naslonio glavu na vrata. Znao je da bi ih verovatno razbio jednim udarcem noge, ali čemu to? Rekao sam ti. Pijem životinjsku krv! Ubio si mog sina, rekla je. Ubio si ga i zamenio ga čudovištem. Ja sam tvoj sin Imaš njegovo lice i govoriš njegovim glasom, ali ti nisi on! Ti nisi Sajmon! Gotovo da je vrištala. Odlazi od moje kuće pre nego što te ubijem, čudovište! Beki, rekao je. Lice mu je bilo mokro; obrisao ga je rukom. Ruka mu je bila umrljana. Suze su mu bile krvave. Šta si rekla Beki? Drži se podalje od sestre. Sajmon je čuo nekakvo zveketanje iz kuće, kao da se nešto prevrnulo. Mama ponovio je, ali ovoga puta tiho. Bio je to promukli šapat. Počeo je da lupa rukom. Moram da znam da li je Beki unutra! Mama, otvori vrata. Molim te... Ostavi Beki na miru! Odmicala se od vrata, čuo ju je. Onda se začulo poznato cviljenje kuhinjskih vrata, škripa linoleuma dok se kretala po njemu. Zvuk fioke koja se otvara. Odjednom je zamislio majku kako grabi nož. Pre nego što te ubijem, čudovište. Ta misao ga je bacila na kolena. Ako bi ga pogodila, Beleg bi učinio svoje. To bi je uništilo kao što je uništilo Lilit. Spustio je ruku i polako se udaljio, saplićući se niza stepenice i preko pločnika. Naslonio se na jedno deblo u nizu visokog drveća koje je natkriljivalo celu ulicu. Stajao je u mestu, zagledan u vrata svoje kuće, obeležene i naružene simbolima mržnje koju je njegova majka osećala prema njemu.

7 Ne, podsetio se. Ne mrzi ona njega. Ona misli da je mrtav. Ono što ona mrzi ne postoji. Ja nisam ono što ona tvrdi da jesam. Nije znao koliko dugo bi stajao tako da mu se telefon nije oglasio iz džepa. Refleksno se mašio za njega, usput primetivši na dlanu opekotinu u obliku Davidove zvezde s mezuze. Promenio je ruku i prislonio telefon uz uho. Halo? Sajmone? Bila je to Kleri. Zvučala je zadihano. Gde si? Kod kuće, rekao je i zastao. Majčine kuće, priznao je. Glas mu je zvučao prazno i odsutno. Zašto nisi u Institutu? Jesu li svi dobro? O tome se i radi, rekla je. Baš kad si otišao, Mariz se vratila s krova, na kojem je Džejs trebalo da je čeka. Tamo nije bilo nikoga. Sajmon se pokrenuo a da to nije ni shvatio. Poput mehaničke lutke, krenuo je niz ulicu, prema stanici metroa. Kako to misliš nije bilo nikoga? Džejs je nestao, rekla je. Mogao je čuti knedlu kako joj se spušta niz grlo. I Sebastijan. Sajmon je zastao u senci golog drveta. Ali Sebastijan je već bio mrtav. Mrtav je,kleri... Reci mi onda zašto mu telo nije tamo, pošto ga nema. Sad joj je glas potpuno pukao. Tamo nema ničega osim mnogo krvi i slomljenog stakla. Obojica su nestali, Sajmone. Džejs je nestao...

8 PRVI DEO NEMA ZLIH ANĐELA Ljubav je poznata. Ljubav je đavo. Nema zlih anđela osim ljubavi. - Vilijam Šekspir, Uzaludni ljubavni trud DVE NEDELJE KASNIJE

9 1 POSLEDNJI SAVET Koliko misliš da će još trajati donošenje presude, upitala je Kleri. Nije imala pojma koliko čekaju, ali imala je osećaj da je prošlo deset sati. U Izabelinoj crnoj i jarkoružičastoj sobi nije bilo satova, već samo gomila odeće, naslaganih knjiga, oružja. Taština se prelivala preko sjajne šminke, četaka za kosu, otvorenih fioka sa čipkanim gaćicama, uskim helankama i perjanim ukrasima. Prostorija je imala estetiku francuskih vodvilja, ali Kleri je u poslednje dve nedelje provela dovoljno vremena u tom svetlucavom haosu da počne da ga smatra umirujućim. Izabel je stajala pored prozora, držala Čerča i odsutno ga milovala po glavi. Mačor ju je gledao pretećim žutim očima. Napolju je besnela novembarska oluja i kiša se slivala niz prozorska stakla u potocima. Neće još dugo, polako je izgovorila. Nije nosila nikakvu šminku, pa je izgledala mlađe, a crne oči su joj delovale krupnije. Verovatno još pet minuta. Kleri, koja je sedela na Izinom krevetu između hrpe magazina i gomile serafimskih mačeva, teško je gutala pljuvačku gorkog ukusa. Vratiću se. Pet minuta. To je bilo poslednje što je rekla momku kojeg voli najviše na svetu. Sada joj je palo na pamet da bi to mogle biti poslednje reči koje mu je uputila. Kleri se savršeno sećala tog trenutka. Vrt na krovu. Kristalno bistra oktobarska noć. Zvezde su sijale hladnom belom bojom u crnoj noći bez oblaka. Na kamenim pločama su se ocrtavale crne rune, isprskane krvlju i sukrvicom. Džejsove usne na njenima, jedina topla tačka u ledenom svetu. Stezala je prsten Morgensternovih na svom vratu. Ljubav koja pokreće sunce i ostale zvezde. Okrenula se da ga pogleda dok ju je lift odvozio, usisavajući je u senke zgrade. Pridružila se ostalima u holu, zagrlila majku, Luka i Sajmona, ali jedan deo nje je, kao i uvek,

10 još bio sa Džejsom i lebdeo iznad grada, na tom krovu - njih dvoje, sami, u hladnom i sjajnom električnom gradu. Mariz i Kadir su bili ti koji su ušli u lift da bi se pridružili Džejsu na krovu i videli ostatke Lilitinog rituala. Prošlo je još deset minuta pre nego što se Mariz vratila, sama. Kada su se vrata otorila i kada je Kleri ugledala njeno lice, belo, odlučno i mahnito, znala je. Ono što se potom dogodilo ličilo je na san. Gomila Senolovaca iz hola pojurila je prema Mariz. Alek se odvojio od Magnusa i Izabel je skočila na noge. Bleskovi bele svetlosti prošarali su tamu poput blagih eksplozija bliceva na mestu zločina, dok su, jedan po jedan, serafimski mačevi osvetljavali senke. Probijajući se napred, Kleri je čula priču iz delova; vrt na krovu je bio pust, Džejs je nestao. Stakleni kovčeg u kojem je ležao Sebastijan bio je razbijen. Stakla je bilo posvuda. Još sveža krv kapala je s postolja na kojem je kovčeg stajao. Senolovci su brzo skovali plan da se rašire ukrug oko zgrade i pretraže okolinu. I Magnus je bio tamo, ruke su mu svetlucale plavo. Pitao je Kleri ima li nešto Džejsovo pomoću čega bi mogli da mu uđu u trag. Ona mu je, ne razmišljajući, dala prsten Morgensternovih i povukla se u ćošak da pozove Sajmona. Tek što je spustila slušalicu, glas jednog Senolovca se izdvojio od ostalih. Pronalaženje? To je moguće samo ako je još živ. Uz toliko prolivene krvi, nije baš sigurno I to je, nekako, bila kap koja je prelila čašu. Duga hipotermija, iscrpljenost i šok uzeli su svoj danak i Kleri oseti da je kolena izdaju. Majka ju je uhvatila pre nego što je pala. Potom je nastupila tama. Probudila se sledećeg jutra u svom krevetu, kod Luka, a srce joj je lupalo kao ludo. Bila je sigurna da je imala noćnu moru. Dok se borila da ustane, blede masnice na njenim rukama i nogama nisu joj davale za pravo, kao ni odsustvo prstena. Navlačeći farmerke i duks s kapuljačom, oteturala je do dnevne sobe i tamo zatekla Džoslin, Luka i Sajmona kako sede s tužnim izrazima na licima. Nije morala ni da pita, ali ipak jeste pitala: Jesu li ga pronašli? Da li se vratio? Džoslin je ustala. Draga, još ga nema

11 Ali nije mrtav? Nisu pronašli telo? Sručila se na kauč pored Sajmona. Ne, nije mrtav. Znala bih. Sećala se da ju je Sajmon držao za ruku dok joj je Luk govorio ono što zna: da Džejsa još nema, a ni Sebastijana. Loša vest je bila to što su krv s postolja identifikovali kao Džejsovu. Dobra vest je bila to što je krvi bilo manje nego što su mislili. Pomešala se s vodom iz kovčega i stvorila utisak veće količine. Sada svi misle da je moguće da je ipak preživeo, šta god da se desilo. Ali šta se desilo?, upitala je Kleri. Luk je odmahnuo glavom, s tugom u očima. Niko to ne zna, Kleri. Umesto krvi, venama kao da joj je tekla ledena voda. Želim da pomognem. Želim nešto da uradim. Ne želim da sedim ovde dok Džejsa nema. Ne bih sada, na tvom mestu, brinula o tome, sumorno je rekla Džoslin. Klava želi da te vidi. Neki nevidljiv led pukao je u Klerinim zglobovima i tetivama dok je ustajala. U redu. Kako god. Reći ću im sve što ih zanima, samo ako pronađu Džejsa. Reći ćeš im sve što ih zanima zato što imaju Smrtonosni mač. U Džoslininom glasu se začuo očaj. O draga moja. Mnogo mi je žao. I evo sada, nakon dve nedelje svedočenja, nakon mnogo pozvanih svedoka, nakon što je držala Smrtonosni mač desetak puta, Kleri je sedela u Izabelinoj sobi i čekala da Savet odluči o njenoj sudbini. Nije mogla da se ne seti kakav je osećaj držati Smrtonosni mač u ruci. Bilo je to kao da su male udice zakačene za vašu kožu, pa izvlače istinu iz vas. Klekla je, držeći ga, u krug od zvezda pričalica, i začula sopstveni glas kako sve iznosi Savetu: kako je Valentin odgojio anđela Razijela, i kako mu je ona oduzela moć kontrole anđela tako što je obrisala njegovo ime u pesku i napisala svoje na tom mestu. Ispričala im je kako joj je anđeo ponudio jednu želju a ona je iskoristila za podizanje Džejsa iz mrtvih. Ispričala im je kako je Lilit zaposela Džejsa i nameravala da iskoristi Sajmonovu krv da bi vratila iz mrtvih Sebastijana, Klerinog brata kojeg je Lilit smatrala sinom. Kako je

12 Sajmonov Kainov beleg eliminisao Lilit, i kako su oni pomislili da je eliminisao i Sebastijana, da više ne predstavlja pretnju. Kleri je uzdahnula i otvorila svoj telefon da vidi koliko je sati. Tamo su već sat, rekla je. Da li je to normalno? Da li je to loš znak? Izabel je spustila Čerča, koji je glasno mjauknuo. Došla je do kreveta i sela pored Kleri. Izgledala je mršavije nego ikada. Kao i Kleri, izgubila je na težini u poslednje dve nedelje, ali bila je elegantna kao i uvek, u uskim crnim pantalonama i plišanoj sivoj majici. Maskara joj se razmazala oko očiju, zbog čega je mogla da izgleda kao rukun, ali ona je čak i tako izgledala kao francuska filmska zvezda. Ispružila je ruke, a njene narukvice od elektruma s runama zazveckaše. Ne, nije to loš znak, rekla je. To samo znači da imaju o mnogo čemu da se dogovaraju. Zavrtela je prsten Lajtvudovih oko prsta. Biće sve u redu. Nisi prekršila nijedan zakon. To je najvažnije. Kleri je uzdahnula. Čak ni toplina Izabelinog ramena nije mogla otopiti led u njenim venama. Znala je da tehnički nije prekršila nijedan zakon, ali takođe je znala da je Klava veoma besna na nju. Senolovcima je bilo zabranjeno da oživljavaju mrtve, ali ne i anđelima; pa ipak, to je bila tako ogromna stvar - to što je tražila da se Džejs vrati iz mrtvih - da su ona i Džejs odlučili da to nikome ne kažu. Sada se saznalo, i to saznanje je protreslo Klavu. Kleri je znala da žele da je kazne - ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog toga što je ta njena odluka imala tako razorne posledice. Na neki način je i priželjkivala da je kazne. Da joj slome kosti, iščupaju nokte, da puste tihu braću da joj pretražuju um svojim bolnim mislima. Da to bude nekakva đavolska nagodba: njen bol za Džejsov bezbedan povratak. To bi ublažilo i njen osećaj krivice zbog napuštanja Džejsa na krovu, iako joj je Izabel već sto puta, kao i svi ostali, rekla da je to smešno jer su svi mislili da je on sasvim bezbedan tamo; osim toga, da je Kleri ostala, verovatno ni nje ne bi bilo. Prestani s tim, presekla ju je Izabel. Na trenutak, Kleri nije bila sigurna da li se Izabel obraća njoj ili svojoj mački. Čerč je radio isto što i svaki put kada bi ga spustili na zemlju: legao je na

13 leđa i digao sve četiri uvis. Pravio se mrtav da bi naveo svoje vlasnike da se osećaju krivim. Međutim, Izabel je zabacila svoju crnu kosu, gledajući je, i Kleri je shvatila da je ukorena ona, a ne mačka. Sa čim da prestanem? S morbidnim razmatranjem svih groznih stvari koje će ti se dogoditi, ili koje bi volela da ti se dogode zato što si ti živa, a Džejsa... nema. Izabelin glas zadrhta. Ona nikada nije govorila o Džejsu kao da je mrtav, pa čak ni kao da je nestao. Ona i Alek su odbijali da zazivaju tu mogućnost. Nije ni zamerala Kleri što je krila tako ogromnu tajnu. Ona je, u stvari, sve vreme bila njen najžešći branilac. Svakog dana ju je sačekivala pred vratima Dvorane Saveta, čvrsto je hvatala za ruku i marširala s njom pored zaprepašćenih, zanemelih Senolovaca. Presedela je beskrajna ispitivanja Saveta i dobacivala oštre i preteće poglede svakome ko bi Kleri pogledao popreko. Kleri je bila zapanjena. Ona i Izabel nikada nisu bile previše bliske, a obe su bile od onih devojaka koje se osećaju opušteno u muškom društvu, za razliku od ostalih žena u grupi. Ipak, Izabel je nije ostavljala samu. Kleri je bila zbunjena koliko i zahvalna. Ne mogu da se oduprem, rekla je Kleri. Kada bi mi dozvolili da patroliram, kada bi mi dozvolili da radim bilo šta, mislim da se ne bih osećala ovako loše. Ne znam. Izabel je zvučala iscrpljeno. Poslednjih nekoliko nedelja, ona i Alek su bili umorni i bledi od šesnaestočasovnih patrola i potraga. Kada je Kleri saznala da joj je zabranjeno da patrolira i odlazi u potrage za Džejsom sve dok Savet ne odluči šta će s njom zbog toga što ga je vratila iz mrtvih, razbila je nogom vrata spavaće sobe. Ponekad sve deluje tako beznadežno, dodala je Izabel. Kleri oseti kako joj led puca u kostima. Hoćeš reći da misliš da je mrtav? Ne mislim. Mislim da nema šanse da su i dalje u Njujorku. Postoje patrole i u drugim gradovima, zar ne? Kleri spusti ruku na vrat, zaboravljajući da prstena Morgensternovih tamo više nema. Magnus je još pokušavao da uđe u trag Džejsu, mada to nije davalo rezultata.

14 Naravno. Izabel ljubopitljivo pruži ruku i dotače nežno srebrno zvonce koje je sada visilo oko Klerinog vrata umesto prstena. Šta je to? Kleri je oklevala sa odgovorom. Zvonce je bilo poklon od Kraljice Sili. Ne, to nije bila istina. Vilinska kraljica ne daje poklone. Zvonce je trebalo da posluži tome da Kleri signalizira Kraljici Sili da joj je potrebna pomoć. Kleri je, kako su se nizali dani bez Džejsa, sve češće hvatala sebe kako se nosi s mišlju da je pozove, ali sprečavalo ju je to što Kraljica Sili nikada nije uradila ništa ne očekujući nešto strašno zauzvrat. Vrata su se otvorila pre nego što je Kleri stigla da odgovori Izabel. Obe devojke su poskočile, a Kleri je stisla lzabelin ružičasti jastuk toliko snažno da su joj se ukrasi na njemu urezali u dlan. Hej. Jedna mršava prilika je ušla i zatvorila vrata. Alek, Izabelin stariji brat, nosio je odeću Saveta, crnu odoru sa srebrnim runama, preko farmerki i crne majice dugih rukava. Sva ta crnina je njegovu bledu kožu učinila još bleđom, a kristalnoplave oči još plavljim. Kosa mu je bila crna i prava, kao i kod njegove sestre, ali nešto kraća, do linije vilice. Usne su mu bile tanka linija. Kleri zalupa srce. Alek nije izgledao srećno. šta god bile, vesti nisu bile dobre. Kako je prošlo?, upita tiho Izabel. Kakva je presuda? Alek je seo za toaletni stočić i okrenuo se u stolici da bi gledao Izi i Kleri preko naslona. U nekom drugom trenutku, bi bila komična slika: Alek je veoma visok, s nogama dugim kao u plesača, a način na koji se skupio oko stolice učinio ju je sićušnom kao da je komad nameštaja iz kuće za lutke. Kleri, rekao je, Džija Penhalou je donela presudu. Oslobođena si svake odgovornosti. Nisi prekršila nijedan zakon i Džija misli da si dovoljno kažnjena. Izabel je glasno odahnula i nasmešila se. U trenutku, Kleri oseti olakšanje. Neće biti kažnjena, zatvorena u Tihogradu, zarobljena negde odakle ne može da pomogne Džejsu. Luk, koji je kao predstavnik vukodlaka u Savetu bio prisutan kad je presuda doneta, obećao je da će pozvati Džoslin čim se sastanak završi, ali

15 Kleri se ipak mašila telefona. Mogućnost da, za promenu, donese svojoj majci neku dobru vest bila je preveliko iskušenje. Kleri, rekao je Alek kada je ona rasklopila telefon, sačekaj. Pogledala ga je. Izraz lica mu je još bio smrtno ozbiljan. Kleri je polako spustila telefon na krevet. Alek, šta je? Savet nije zasedao toliko dugo zbog tvoje presude, nastavio je Alek. Raspravljalo se o još jednoj stvari. Led se vratio. Kleri je zadrhtala. Džejs? Ne baš. Alek se nagnuo, sklapajući ruke oko naslona stolice. Rano jutros je stigao izveštaj sa Univerziteta u Moskvi. Zaštite iznad ostrva Rengel juče su probijene. Poslat je tim za popravku, ali to što su tako važne zaštite bile van funkcije toliko dugo - to je prioritet Saveta. Zaštite koje su, kako je Kleri razumela, služile kao neka vrsta magične ograde okruživale su celu zemlju, a postavila ih je prva generacija Senolovaca. Njih su demoni mogli zaobići, ali ne baš lako. U stvari, one su sprečavale ogromnu većinu demona da prodru i tako čuvale svet od masovne demonske invazije. Setila se nečega što joj je Džejs rekao (činilo joj se da su godine prošle od tada): Nekada su se događale samo manje invazije demona, koje su se lako zaustavljale. Međutim, čak i za mog života, sve ih više uspeva da se probije kroz zaštite. To je loše, rekla je Kleri. Ali ne vidim kakve to veze ima sa Klava ima svoje prioritete, prekinuo ju je Alek. Potraga za Džejsom i Sebastijanom bila je na vrhu prioriteta tokom protekle dve nedelje, ali sve smo pretražili i nema traga nijednom od njih dvojice ni u jednom utočištu Podzemnog sveta. Nijedna od Magnusovih čini za pronalaženje nije pomogla. Elodi, žena koja je podigla pravog Sebastijana Verlaka, potvrdila je da niko nije pokušavao da stupi u kontakt s njom. To je ionako bilo na dugačkom štapu. Nijedan špijun nije prijavio nikakve neuobičajene aktivnosti među poznatim članovima Valentinovog starog Kruga. Ni tiha braća nisu uspela da shvate šta je tačno ritual koji je Lilit izvela trebalo da postigne, niti da li je to postigao. Svi se načelno slažu da je Sebastijan - naravno, kada ga spominju, spominju ga kao Džonatana - oteo Džejsa, ali to smo već znali.

16 I?, ubaci se Izabel Šta to znači? Više pretrage? Više patroliranja? Alek odmahnu glavom. Ne razmatraju proširenje potrage, tiho je rekao. Pomeraju je unazad na listi prioriteta. Prošle su dve nedelje a da ništa nije pronađeno. Posebno odabrane grupe koje su doveli iz Idrisa poslaće kućama. Sada na prvo mesto izbija ova situacija sa zaštitom. Da ne spominjemo da je Savet usred osetljivih pregovora o promeni Zakona koja bi dozvolila nov sastav Saveta, imenovanju novog konzula i inkvizitora, određivanju drugačijeg tretmana stvorenja iz Podzemnog sveta oni ne žele da potpuno zapostave sve ostale obaveze. Kleri je zurila u njega. Ne žele da ih Džejsov nestanak spreči da menjaju gomilu glupih zakona? Odustaju? Ne odustaju... Alek, oštro ga je prekinula Izabel. Alek je duboko uzdahnuo i stavio ruke na lice. Imao je duge prste, poput Džejsovih, i jednako prekrivene ožiljcima. Oko, znak Senolovaca, ukrašavalo je i njegovu desnu nadlanicu. Kleri, za tebe, za nas, ovo je od samog početka potraga za Džejsom. Za Klavu - ovo je potraga za Sebastijanom. I za Džejsom, ali na prvom mestu za Sebastijanom. On predstavlja opasnost. On je uništio zaštite Alikantea. On je masovni ubica. Džejs je Samo još jedan Senolovac, završila je Izabel. Mi stalno umiremo i nešta jemo. On ima malo više zasluga zato što je heroj Ubilačkog rata, rekao je Alek. Ipak, Klava je bila jasna: potraga će se nastaviti, ali trenutno je to igra čekanja. Čekaju da Sebastijan povuče sledeći potez. Za to vreme, to je na trećem mestu po važnosti. Jedva na trećem. Od nas očekuju da se vratimo normalnom životu. Normalnom životu? Kleri nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. Normalnom životu bez Džejsa? Tako su nam rekli i posle Maksove smrti, primetila je Izi, dok su joj oči sevale od besa. Da ćemo ga brže preboleti ako se vratimo normalnom životu. To bi trebalo da bude dobar savet, rekao je Alek, i dalje držeći ruke na licu.

17 Reci to tati. Da li je on uopšte došao iz Idrisa da bi bio na sastanku? Alek je odmahnuo glavom i spustio šake. Nije. Ako je za utehu, na sastanku je bilo dosta ljudi koji su se ljutito zalagali za to da se potraga za Džejsom održi u punom obimu. Magnus, naravno, Luk, konzul Penhalou, pa čak i brat Zakarija. Ali to, na kraju, ipak nije bilo dovoljno. Kleri ga je pomno osmotrila. Alek, upitala je, zar baš ništa ne osećaš? Alekove oči su se raširile, malo potamnele, i Kleri se na trenutak setila momka koji ju je mrzeo kada je stigla na Institut, momka sa izgrizenim noktima i rupama u džemperu. Znam da si uznemirena, Kleri, rekao je oštrim glasom, ali ako želiš da kažeš da je meni i Izi manje stalo do Džejsa nego tebi... Ne želim, prekinula ga je Kleri. Mislim na tvoju parabatai vezu. Čitala sam o ceremoniji u Kodeksu. Ja znam da parabatai vezuje vas dvojicu. Ti možeš da osetiš neke stvari u vezi sa Džejsom. Stvari koje ti pomažu dok se boriš. Pa sam htela reći... možeš li da osetiš da li je još živ? Kleri. Izi se zabrinula. Mislila sam da nisi.. On je živ, pažljivo je rekao Alek. Misliš li da bih ja bio ovako funkcionalan da nije živ? S njim svakako nešto debelo nije u redu. To mogu da osetim. Ali još diše. Možda to što nije u redu jeste to što je u zatočeništvu, tiho prozbori Kleri. Alek pogleda prema prozoru. Napolju je pljuštala kiša. Možda. Ne mogu to da objasnim. Nikada nisam osetio ništa takvo. Ali živ je. Alek je pogleda pravo u oči. U to sam siguran. Ko onda jebe Savet. Sami ćemo ga naći, sigurna je bila Kleri. Kleri... kada bi to bilo moguće... zar ne misliš da bismo već imali..., zamucao je Alek. Dosad smo radili ono što je Klava od nas tražila rekla je Izabel. Patrole, pretrage. Postoje i drugi načini.

18 Misliš, načini da se prekrši Zakon, reče Alek. Nije delovao ubeđeno. Kleri se nadala da neće ponoviti moto koji Senolovci koriste kada je Zakon posredi: Sed lex, dura lex. Zakon je strog, ali je zakon. Ne bi to sada mogla da podnese. Kraljica Sili mi je ponudila uslugu brzo je nastavila, na žurki s vatrometom u Idrisu. Od sećanja na tu noć, i na to koliko je srećna bila, srce joj je zatreperilo, pa je morala da zastane i povrati dah. I način na koji mogu da stupim u kontakt s njom. Vilinska kraljica ništa ne daje za džabe. Znam ja to. Prihvatiću svaki dug na sebe. Kleri je zapamtila reči mlade vilenjakinje koja joj je dala zvonce. Učinila bi sve da ga spaseš, po svaku cenu, ma šta da obećaš raju ili paklu, zar ne? Samo mi treba da neko od vas pođe sa mnom. Nisam baš dobra u prevođenju s vilinskog jezika. Ako ništa drugo, moći ćete da umanjite štetu. Ali ako postoji bilo šta što ona može da uradi... Ja ću poći s tobom, odmah je rekla Izabel. Alek smrknuto pogleda svoju sestru. Već smo govorili s njenim svetom. Savet ih je obimno ispitivao. A oni ne mogu da lažu. Savet ih je pitao da li znaju gde su Sebastijan i Džejs, presekla ga je Kleri. Ne i da li su voljni da ga traže. Kraljica Sili zna sve o mom ocu, zna za anđela kojeg je on dozvao i zarobio, zna istinu o mojoj i Džejsovoj krvi. Mislim da nema na ovom svetu mnogo toga što ona ne zna. To je istina, rekla je Izabel, malo oraspoložena. Ti, Alek, znaš da moraš veoma tačno da postaviš pitanje vilama da bi dobio koristan odgovor. Teško ih je ispitivati, iako moraju da govore istinu. Međutim, sa uslugama je drugačije. I potencijal za opasnosti je tu, doslovno neograničen, rekao je Alek. Kad bi Džejs saznao da sam pustio Kleri da ode kod Kraljice Sili, on bi... Baš me briga, upade mu Kleri u reč. On bi to učinio za mene. Reci da ne bi. Kad bih ja nestala... On bi spalio ceo svet da bi te izvukao iz pepela. Znam, odvrati Alek, zvučeći iscrpljeno. Misliš li da ja ne želim sada da spalim ceo svet? Samo pokušavam da budem... Stariji brat dovršila je Izabel. Shvatila sam.

19 Alek kao da se borio da povrati kontrolu. Ako bi se nešto dogodilo tebi, Izabel - posle Maksa - i Džejsu... Izi je ustala, prešla preko sobe i zagrlila Aleka. Njihove tamne kose, iste nijanse, pomešale su se dok je Izabel šaputala nešto bratu u uho. Kleri ih je posmatrala i zavidela im. Ona je oduvek htela da ima brata. Sada ga ima. Sebastijana. Kao da je oduvek želela psa, a umesto psa dobila krvožednu zver. Posmatrala je Aleka kako mazi sestru po kosi; klimnuo je glavom i pustio je. Trebalo bi sad svi da krenemo, rekao je. Moram bar Magnusa da izvestim o tome šta radimo. Ne bi bilo fer da to ne uradim. Hoćeš li da iskoristiš moj telefon?, upita Izabel, nudeći mu nekakav olupan ružičast predmet. Alek odmahnu glavom. On nas čeka dole sa ostalima. Kleri, moraćeš i Luku da ponudiš nekakav izgovor. Siguran sam da očekuje da pođeš s njim kući. Tvrdi i da je tvoja majka veoma teško podnela sve ovo. Ona sebe krivi za to što Sebastijan postoji. Kleri ustade. Iako je mislila da je mrtav sve ove godine. To nije njena greška. Izabel je skinula zlatni bič sa zida i obmotala ga oko zglavka tako da je izgledao kao niska zlatnih narukvica. Niko je ne krivi za to. To nikada nije ni važno, umešao se Alek. Ne kada kriviš samog sebe. Njih troje su se u tišini probijali kroz hodnike Instituta, neuobičajeno prepunog Senolovaca, od kojih su neki pripadali specijalnim komisijama poslatim iz Idrisa da se uhvate ukoštac sa situacijom. Niko od njih nije zagledao Izabel, Aleka ni Kleri s preteranom ljubopitljivošću. Kleri je isprva imala toliko snažan osećaj da je posmatraju, a i toliko puta je čula da za njom šapuću Valentinova ćerka, da je počela da se užasava dolaska u Institut, međutim, u međuvremenu je stala pred Savet dovoljno puta da se taj osećaj izgubi. Krenuli su dole liftom. Zasvođena sala Instituta bila je jarko osvetljena, ne samo kamen-runama nego i uobičajenim svećama, i bila je ispunjena članovima Saveta i njihovim porodicama. Luk i Magnus su sedeli na crkvenoj klupi i pričali; pored Luka je sedela visoka, plavooka žena koja je ličila na njega. Uvila je kosu i

20 ofarbala sede, ali Kleri ju je ipak prepoznala: bila je to Lukova sestra Amatis. Magnus je ustao kada je ugledao Aleka i prišao mu. Izi je, izgleda, prepoznala nekoga u jednoj od crkvenih klupa i pojurila je niz salu u svom maniru, ne zastavši da kaže kuda ide. Kleri je krenula da pozdravi Luka i Amatis; oboje su izgledali umorno, a Amatis je saosećajno lupkala Luka po leđima. Luk je ustao i zagrlio Kleri. Amatis joj je čestitala na tome što ju je Savet oslobodio krivice, i ona klimnu glavom. Bila je samo napola prisutna, tupa, funkcionisala je na osnovu instinkta. Krajičkom oka je posmatrala Magnusa i Aleka. Razgovarali su; Alek se nagnuo prema Magnusu, onako kako parovi obično bivaju intimni kada pričaju, zaokupljeni u svom univerzumu. Bila je srećna zbog njihove sreće, ali to ju je i zabolelo. Pitala se da li će se ikada više tako osećati, da li će želeti da se tako oseća. Setila se Džejsovog glasa: ja i ne želim da želim nikoga osim tebe. Zemlja zove Kleri, obratio joj se Luk. Želiš li da ideš kući? Tvoja majka jedva čeka da te vidi, a i volela bi da se ispriča sa Amatis pre nego što se ona sutra vrati u Idris. Pomislio sam da bismo mogli nekud na večeru. Ti izaberi restoran. Trudio se da sakrije zabrinutost u glasu, ali Kleri ju je čula. Nije baš dobro jela u poslednje vreme i odeća je visila na njoj. Nisam baš u slavljeničkom raspoloženju, odgovorila je. Ne u trenutku kada je Savet skinuo potragu za Džejsom s vrha liste prioriteta. Kleri, to ne znači da će odustati, rekao je Luk. Znam, samo, to zvuči kao kad misija spasavanja postane potraga za telima. Tako to zvuči. Progutala je knedlu. Bilo kako bilo, mislila sam da odem kod Takija na večeru sa Izabel i Alekom, nastavila je. Samo da... radim nešto normalno Amatis zaškilji napolje. Kiša prilično žestoko pada. Kleri oseti kako joj se usne razvlače u osmeh. Zapitala se da li taj osmeh izgleda onoliko izveštačeno koliko i jeste izveštačen. Neću se istopiti. Luk joj tutnu nešto novca u ruku, očigledno zadovoljan time što će Kleri raditi nešto normalno - izaći će s prijateljima. Samo obećaj da ćeš nešto pojesti.

21 Važi. Uz blag osećaj krivice, uspela je da mu uputi poluosmeh pre nego što se okrenula. Magnus i Alek nisu više stajali tamo gde su do malopre bili. Bacila je pogled okolo i primetila Izinu prepoznatljivu dugu crnu kosu. Stajala je pored velikih dvokrilnih vrata Instituta i razgovarala s nekim koga Kleri nije mogla da vidi. Krenula je prema njoj i, dok se približavala, iznenadila se prepoznavši Alin Penhalou. Njena sjajna crna kosa bila je moderno podšišana do poviše ramena. Pored nje je stajala mršava devojka s platinastoplavom kosom koja se kovrdžala na krajevima. Kosa joj nije pokrivala lice, bila je sklonjena iza ušiju koje su na vrhovima bile blago zašiljene. Nosila je haljinu Saveta i, kada joj je prišla, Kleri je videla da su joj oči sjajne i neobično zelenoplave, zbog čega su joj prste proželi trnci od želje za prizmakolor olovkama, prvi put u poslednje dve nedelje. Mora da ti je čudno sad kad ti je majka novi konzul, govorila je Izabel Alin kada im je Kleri prišla. Nije da je Džija mnogo bolja od... Hej Kleri. Alin, sećaš se Kleri. Klimnule su jedna drugoj. Kleri je jednom zatekla Alin kako ljubi Džejsa. Tada joj je to bilo grozno, ali sada je to sećanje nije zabolelo. U ovom trenutku bi bila srećna da zatekne Džejsa kako se ljubi s nekim. To bi bar značilo da je živ. A ovo je Alinina devojka, Helen Blektorn prenaglašeno je rekla Izabel. Kleri je prostreli pogledom. Da li je Izabel smatra budalom? Osim toga, sećala se i da joj je Alin rekla da je poljubila Džejsa samo da bi videla da li je ijedan momak njen tip. Odgovor je očigledno bio negativan. Helenina porodica vodi Institut u Los Anđelesu. Helen, ovo je Kleri Frej. Valentinova ćerka, odgovorila je Helen. Izgledala je iznenađeno i prilično impresionirano. Kleri je trepnula. Trudim se da ne mislim mnogo o tome. Izvini, razumem te. Helen se zarumenela. Koža joj je bila veoma bleda, s blagim bisernim odsjajem. Glasala sam da Savet zadrži potragu za Džejsom kao prioritet. Žao mi je što smo nadglasani.

22 Hvala. Pošto nije želela da razgovara o tome, Kleri se okrenula Alin. Čestitam ti na tome što ti je majka postala konzul. Mora da je prilično uzbudljivo. Alin slegnu ramenima. Sada je mnogo zauzetija. Okrenula se Izabel. Da li si znala da se tvoj otac prijavio za mesto inkvizitora? Kleri je osetila kako se Izabel ukočila. Ne. Nisam to znala. Iznenadila sam se, dodala je Alin. Mislila sam da je prilično posvećen upravljanju ovim Institutom... Naglo je zastala, gledajući nekud iza Kleri. Helen, mislim da tvoj brat pokušava da napravi najveću baru istopljenog voska na svetu. Možda bi želela da ga sprečiš u tome. Helen duboko uzdahnu, promrmlja nešto o dvanaestogodišnjim dečacima i odjuri u masu, baš kad se Alek probio do njih. Zagrlio je Alin. Kleri je zaboravila da se porodice Penhalou i Lajtvud poznaju godinama. Pogledao je za Helen i upitao: Je l ti to devojka? Alin klimnu glavom. Helen Blektorn. Čuo sam da u toj porodici ima vilenjačke krvi, rekao je Alek. Ah, pomisli Kleri. To objašnjava zašiljene uši. Divovska krv je dominantna, dece vile i Senolovca i samo je Senolovac, ali vilenjačka krv se ponekad iskazuje na čudan način, čak i generacijama. Malo, potvrdila je Alin. Htela sam da ti zahvalim, Alek. Alek ju je zbunjeno pogledao. Za šta? Za ono što si uradio u Holu Sporazuma, rekla je Alin. Kad si onako poljubio Magnusa. To mi je dalo samopouzdanja da kažem svojim roditeljima... da im priznam. Da nisam to uradila, mislim da, kada sam srela Helen, ne bih imala hrabrosti ništa da kažem. Oh. Alek je delovao iznenađeno, kao da nikada nije razmišljao o tome kako bi njegovi postupci mogli uticati na bilo koga van njegove najbliže porodice. A tvoji roditelji - jesu li to dobro prihvatili? Alin je prevrnula očima. Oni to kao da ignorišu, kao da bi moglo da nestane ako se o tome ne priča. Kleri se setila šta je Izabel rekla u vezi sa stavom Klave prema homoseksualnim

23 članovima. Ako se to i desi, o tome se ne priča. Ali moglo bi biti i gore. Svakako bi moglo biti gore, rekao je Alek, s tmurnim prizvikom u glasu. Kleri ga je pogledala. Alinin izraz lica se promenio. Žao mi je, rekla je, ako tvoji roditelji nisu... Njima je to u redu, rekla je Izabel, pomalo previše brzo. E pa, kako god. Nije trebalo ništa ni da pričam Ne sada, dok se ne zna gde je Džejs. Sigurno ste svi zabrinuti. Duboko je uzdahnula. Znam da su vam ljudi već rekli svakakve gluposti o njemu. One gluposti koje ljudi izgovaraju kad ne znaju da kažu. Samo sam... samo sam htela da vam nešto ispričam Nestrpljivo se sklonila od ostalih i primakla se Lajtvudovima i Kleri, obrativši im se tišim glasom. Alek, Izi, sećam se kad ste jednom došli kod nas u Idris. Meni je bilo trinaest godina, a Džejsu dvanaest, čini mi se. Želeo je da vidi Broslindsku šumu, pa smo jednog dana pozajmili konje i odjahali tamo. Naravno, izgubili smo se. Broslindska šuma je neprobojna. Padao je mrak i šuma je postajala sve gušća, i ja sam se prepala. Mislila sam da ćemo umreti. Ali Džejs se nije bojao. Ni u jednom trenutku nije posumnjao da ćemo naći izlaz. Trajalo je satima, ali uspeo je. Izvukao nas je odande. Bila sam mu silno zahvalna, a on me je pogledao kao da sam luda. U stilu: pa naravno da ćemo se izvući. Neuspeh nije dolazio u obzir. Hoću da kažem da će on naći put do vas. Znam to. Kleri je mislila da nikad neće videti Izi u suzama, ali sad joj je bilo jasno da se trudi da ne zaplače. Oči su joj bile sumnjivo široke i sjajne. Alek je gledao u svoje cipele. Kleri je osetila kako je fontana očaja preplavljuje, ali oduprla se. Nije mogla da misli na Džejsa starog dvanaest godina, nije mogla da ga zamišlja izgubljenog u tami, da ga ne bi zamislila sada, izgubljenog negde, kako mu treba njena pomoć, kako očekuje nju da dođe, jer bi misleći na to pukla. Alin, rekla je videvši da ni Alek ni Izi ne mogu da progovore, hvala ti. Alin se stidljivo nasmešila. Ozbiljno to mislim. Alin! Bila je to Helen, koja je za ruku vukla dečaka čije je šake prekrivao plavi vosak. Verovatno se igrao dugačkim svećama

24 koje su stajale u ogromnim ukrasnim kandelabrima postavljenim na zidove sale. Izgledao je kao da mu je dvanaest godina i nevaljao osmeh mu je igrao na usnama, a oči su mu svetlele istom šokantnom zelenoplavom bojom kao u njegove sestre. Kosa mu je, međutim, bila tamnosmeđa. Evo nas. Trebalo bi da krenemo pre nego što Džuls uništi sve okolo. Da ne spominjem da nemam pojma kuda su Tibs i Livi otišli. Jeli su vosak, pripomogao je Džuls. O bože zastenjala je Helen. Ne obraćajte pažnju na mene. Imam šestoro mlađih braće i sestara, i jednog starijeg. To je pravi zoološki vrt. Džuls pogleda u Aleka, Izi i Kleri. Koliko braće i sestara vi imate?, upitao je. Helen je pobledela. Izabel je neobično mirnim glasom rekla: Nas je troje. Džulsov pogled se zadržao na Kleri. Ti ne ličiš. Ja nisam u srodstvu s njima odgovorila je Kleri. Ja nemam ni braće ni sestara. Nikoga? U dečakovom glasu se osećala neverica, kao da mu je rekla da ima plovne kožice na nogama. Da li zato izgledaš tako tužno? Kleri pomisli na Sebastijana, s njegovom kosom belom poput ; leda i crnim očima. Da je bar tako, pomislila je. Da nemam brata, ništa od ovoga se ne bi dogodilo. Nalet mržnje zagreja led u njenoj krvi. Da, odvratila je blago. Zato sam tužna.

25 2 TRNJE Sajmon je čekao Kleri, Aleka i Izabel izvan Instituta, ispod kamenog ukrasa koji ga je samo delimično štitio od pljuska. Okrenuo se baš kad su oni stupili kroz vrata i Kleri je primetila da mu se tamna kosa zalepila za čelo i vrat. Pomerio ju je s lica i upitno pogledao Kleri. Slobodna sam, rekla je. On se nasmešio, a ona je odmahnula glavom. Skinuli su potragu s vrha prioriteta. Prilično sam sigurna da misle da je mrtav. Sajmon je pogledao u svoje mokre farmerke i majicu (nabranu sivu majicu s natpisom OČIGLEDNO SAM DONEO NEKE LOŠE ODLUKE). Žao mi je, rekao je. Klava ume da bude takva, zaključila je Izabel. Pretpostavljam da nije trebalo da očekujemo ništa više od toga. Basia coquum, rekao je Sajmon. Ili šta god da im je moto. Moto je Descensus Averno facilis est. Lako je spustiti se u pakao, ispravio ga je Alek. Ti si upravo rekao: Poljubite kuvara. Prokletstvo, rekao je Sajmon. Znao sam da me Džejs zeza. Mokra smeđa kosa ponovo mu je upala u oči. Sklonio ju je pokretom dovoljno naglim da Kleri krajičkom oka ugleda srebrnast Kainov beleg na njegovom čelu. Šta sad? Sad idemo da vidimo Kraljicu Sili, odvrati Kleri. Dok je dodirivala zvonce na svom vratu, objasnila je Sajmonu sve u vezi s Kilinom posetom Lukovoj i Džoslininoj zabavi i s njenim obećanjem o pomoći Kraljice Sili. Sajmon ju je ozbiljno pogledao. Gospođa crvene kose i rđavih manira koja te je naterala da poljubiš Džejsa? Nije mi se svidela. To si zapamtio u vezi s njom? Da je naterala Kleri da poljubi Džejsa? Izabel je zvučala iznervirano. Kraljica Sili je opasna.

26 Tada se samo igrala. Obično voli da još pre doručka bar dvoje ljudi dovede do vrištanja. Ja nisam čovek, odbrusio je Sajmon. Ne više. Bacio je pogled na Izabel, a onda ga je spustio i okrenuo se prema Kleri. Želiš li da pođem s vama? Mislim da ćeš mi dobro doći tamo. Hodanje po dnevnoj svetlosti, Kainov beleg - neke stvari moraju impresionirati čak i Kraljicu. Ne bih se kladio u to, rekao je Alek. Kleri pogleda iza njega. Gde je Magnus? Rekao je da bi bilo bolje da on ne pođe. Izgleda da on i Kraljica Sili imaju nekakvu predistoriju. Izabel je podigla obrvu. Ne takvu predistoriju, razdraženo je uzvratio Alek. Nekakvu svađu. Gadnu, dodao je šapatom, mada, koliko je bio u prometu pre mene, ne bi me čudilo. Alek! Izabel se brecnula na brata, a Kleri je hitro otvorila kišobran. Bio je to kišobran koji joj je Sajmon kupio pre mnogo godina u Prirodnjačkom muzeju i na gornjoj površini je imao naslikanog dinosaurusa. Videla je da mu se lice razvuklo u osmeh kada ga je prepoznao. Hoćemo li krenuti?, upitao je i ponudio joj da ga uhvati pod ruku. Kiša je žestoko padala, praveći potočiće ispod oluka i polivajući ih kad god bi neki taksi prošao. Sajmonu se učinilo čudnim to što ga, iako nije osećao hladnoću, osećaj mokre lepljivosti i dalje nervira. Bacio je pogled preko ramena i video Alek i Izabel; Izabel ga nije pogledala u oči otkako su izašli iz Instituta; pitao se zašto. Izgleda da je htela nasamo da razgovara sa svojim bratom. Kada su zastali na uglu kod Park avenije, čuo ju je da kaže: I šta ti misliš o tome što se tata prijavio na mesto inkvizitora? Mislim da to deluje kao dosadan posao. Izabel je držala kišobran. Bio je od providne plastike, ukrašen raznobojnim cvećem. Bila je to jedna od najženskastijih stvari koje je video u životu i nije krivio Aleka za to što se sklanja od njega na kišu. Ne znam zašto bi želeo to?

27 Ne zanima me što je dosadan, prošištala je Izabel. Ako dođe na tu poziciju, biće stalno u Idrisu. Mislim, sve vreme. Ne može trčati u Institut i biti inkvizitor. Ne može raditi dva posla odjednom. Ako nisi primetila, Iz, on je ionako sve vreme u Idrisu Alek... Ostatak se izgubio jer se na semaforu uključilo zeleno i saobraćaj je pokuljao, prskajući ledenu vodu po trotoaru. Kleri je izbegla taj gejzir, umalo se sudarivši sa Sajmonom. Uzeo ju je za ruku da joj povrati ravnotežu. Izvini, rekla je. Njena šaka joj se u njegovoj učinila malom i hladnom. Nisam obratila pažnju. Znam. Pokušao je da ne zvuči zabrinuto. Ona nije obraćala pažnju ni na šta u poslednje dve nedelje. Prvo je plakala a onda se ljutila - ljutila se zbog toga što ne može da se pridruži patrolama koje su tražile Džejsa, ljutila se na beskrajna zasedanja Saveta, na to što, kao osumnjičena od strane Klave, doslovno boravi u kućnom pritvoru. Najviše se ljutila na sebe zbog toga što ne može da smisli runu koja bi pomogla. Sedela bi noću za svojim stolom satima, stezala bi stele pobelelim prstima toliko jako da se Sajmon bojao da će pući napola. Terala je svoj um da joj prikaže sliku koja će joj otkriti gde se nalazi Džejs. Iz noći u noć, ništa se nije dešavalo. Izgleda starije, pomislio je Sajmon dok su ulazili u park kroz procep u kamenom zidu u Petoj aveniji. Nije izgledala loše, ali bila je drugačija od devojke koja je ušla s njim u klub Pandemonijum one presudne noći. Bila je viša, ali to nije bila jedina razlika. Izraz lica joj je postao ozbiljniji, bilo je više gracioznosti i snage u njenom hodu, njene zelene oči su bile manje razigrane, a više fokusirane. Samog je sebe iznenadio kada je shvatio da sve više liči na Džoslin. Kleri je zastala u krugu od gustog drveća; grane su tu zaustavljale veći deo kišnih kapi, pa su Izabel i Kleri naslonile kišobrane na obližnja stabla. Kleri je otkopčala lančić koji je nosila oko vrata i pustila da joj zvonce sklizne u dlan. Pogledala je u sve njih, ozbiljnog lica. Ovo je rizično, rekla je, i prilično sam sigurna da, ako ovo uradim, povratka nema. Stoga, ako bilo ko od vas hoće da odustane, u redu je. Razumeću.

28 Sajmon je pružio ruku i stavio je preko njene. Nije imalo o čemu da se razmišlja. Kud ide Kleri, ide i on. Previše su prošli zajedno da bi sada moglo biti drugačije. Izabel ga je pratila, a na kraju i Alek; kiša je padala niz njegove dugačke crne trepavice poput suza, ali izraz lica mu je bio odlučan. Sve četvoro su se čvrsto držali za ruke. Kleri je protresla zvonce. Kao da se ceo svet zavrteo, mada ne onako kada se prolazi kroz Portal, pomislila je Kleri, već više kao na vrtešci koja se sve brže okreće. Zavrtelo joj se u glavi i dahtala je. Kad se sve naglo zaustavilo, osetila je vrtoglavicu i ubrzano je disala. Ponovo je mirno stajala, i dalje preplićući ruke sa Izabel, Alekom i Sajmonom. Pustili su se i Kleri je pogledala oko sebe. Već je bila tu, u tom tamnosmeđem, sjajnom hodniku koji je izgledao kao da je izrezbaren od dragog kamena tigrovo oko. Pod je bio gladak, istrošen od hiljadugodišnjih prolazaka vilenjačkih stopala. Svetlost je dolazila od svetlucavih listića zlata na zidovima, a na kraju prolaza stajala je raznobojna zavesa koja se ljuljala, kao na vetru, iako tu, u podzemlju, vetra nije bilo. Kada joj se primakla, Kleri je videla da je izvezena od leptirova. Neki od njih su još bili živi i njihovo otimanje je izazivalo efekat ljuljanja na vetru. Progutala je kiselu pljuvačku. Alo?, povikala je. Ima li koga? Zavesa se pomerila i vilenjački vitez Meliorn pojavio se u hodniku. Nosio je beli oklop kojeg se Kleri sećala, ali sada je s leve strane grudi imao oznaku, četiri C, koja je ukrašavala i Lukovu odoru i označavala ga kao pripadnika. Još jedna novina bio je ožiljak na Meliornovom licu, tik ispod oka boje lišća. Hladno ju je posmatrao. Ne pozdravlja se Kraljica dvora Sili varvarskim ljudskim alo rekao je. Kao da pozdravljate poslugu. Ispravno obraćanje jeste dobro sretanje. Ali nismo se srele, uzvratila je Kleri. Ja čak i ne znam gde je ona.

29 Meliorn ju je prezrivo pogledao. Da Kraljica nije prisutna i spremna da vas primi, zvonjenje zvoncem ne bi vas dovelo ovamo, Sada dođite: pratite me i povedite svoju pratnju. Kleri se okrenula da pokaže ostalima da krenu, pa je pošla za Meliornom kroz zavesu od napaćenih leptirova, povijajući ramena u nadi da je nijedno krilo neće okrznuti. Njih četvoro su redom stupili u Kraljičinu odaju. Kleri je zatreptala od iznenađenja. Izgledala je potpuno drugačije nego kad ju je posetila poslednji put. Kraljica je ležala na belo-zlatnom divanu i svuda oko nje se protezao pod od crnobelih kocaka, poput table za šah. Nizovi trnja opasnog izgleda visili su s tavanice, a na svaki trn bio je nataknut mali svitac; svaki od njih je treptao kao da umire. Prostorija je svetlucala od njihovog sjaja. Meliorn je stao pored Kraljice; osim njega, tu više nije bilo dvorjana. Kraljica se polako uspravila i sela. Bila je lepa kao i uvek, haljina joj je bila mešavina srebra i zlata, a kosa poput ružičastog bakra dok ju je nameštala na ramenu. Kleri se pitala zašto to radi. Od svih njih, jedini na kojeg je njena lepota mogla uticati bio je Sajmon, a on ju je mrzeo. Dobro sretanje, divovi, Dnevnosvetlosni, rekla je, naginjući; glavu k njima. Valentinova kćeri, šta te dovodi k meni? Kleri je otvorila šaku. Zvonce je sijalo poput optužnice ; Poslala si svoju sluškinju da mi kaže da pozvonim ako mi ikada bude trebala tvoja pomoć. A ti si mi rekla da ti ne treba ništa od mene, uzvratila je Kraljica. Da imaš sve što želiš. Kleri se očajnički prisećala šta je Džejs rekao kada ih je Kraljica prošlog puta primila, kako ju je hvalio i šarmirao. Zvučao je kao da je odjednom usvojio čitav nov rečnik. Preko ramena je bacila pogled na Izabel i Aleka, ali Izabel ju je samo rukom opomenula da treba da nastavi da govori. Stvari se menjaju, rekla je Kleri. Kraljica je lenjo protegla noge. Dobro. Šta ti to želiš od mene? Želim da nađeš Džejsa Lajtvuda. U tišini koja je usledila, zvuk malih svitaca koji su vrištali u agoniji jedva se čuo, Naposletku, Kraljica je progovorila:

30 Sigurno misliš da smo veoma moćni ako veruješ da vilinski svet može uspeti tamo gde Klava nije. Klava želi da nađe Sebastijana. Mene nije briga za Sebastijana, ja želim Džejsa, objasnila je Kleri. Osim toga, jasno mi je da ti znaš više nego što pokazuješ. Predvidela si da će se ovo dogoditi. Niko drugi nije znao, ali ne verujem da si mi poslala zvonce u noći kad je Džejs nestao a da nisi znala da se nešto kuva. Možda i jesam, odgovorila je Kraljica, diveći se svojim svetlucavim noktima na nožnim prstima. Primetila sam da pripadnici vilinskog sveta često kažu možda kada postoji istina koju žele da sakriju, nastavila je Kleri. Tako ne morate da date izravan odgovor. Možda i jeste tako, zadovoljno se nasmešila Kraljica. Verovatno je takođe dobra reč, predložio je Alek. I može biti, pridružila se Izi. Ja ne vidim ništa loše u možda, rekao je Sajmon. Malo je moderna, ali suština se jasno ocrtava. Kraljica je mahnula rukom da rastera njihove reči kao da su dosadne pčele koje joj zuje oko glave. Ne verujem ti, Valentinova kćeri, rekla je. Nekad sam trebala tvoju uslugu, ali to vreme je prošlo. Meliorn ima svoje mesto u Savetu. Mislim da nema više ničega što bi mi mogla ponuditi. Da to zaista misliš, odvrati Kleri, ne bi mi poslala zvonce. Za trenutak su ukrstile poglede. Kraljica je bila prelepa, ali bilo je nečeg iza tog pogleda, nečeg zbog čega je Kleri pomislila na kosti sitnih životinja koje se suše na suncu. Naposletku Kraljica reče: U redu. Možda mogu da vam pomognem, ali tražiću nadoknadu. Šokantno, promrmljao je Sajmon. Stajao je s rukama u džepovima i prezrivo posmatrao Kraljicu. Alek se nasmejao. Kraljica je sevnula očima. Trenutak kasnije, Alek se zateturao uz vrisak. Raširio je ruke ispred sebe, a koža na njima se naborala, šake su mu se zavrnule prema unutra, savile se, i zglobovi su mu otekli. Leđa su mu se povila, kosa mu je posivela, plave oči su zgasnule i uvukle se u očne duplje. Kleri je zadahtala. Na mestu

31 gde je do malopre stajao Alek sada se nalazio starac, povijen i sed, i tresao se. Kako brzo smrtna ljupkost bledi, likovala je Kraljica. Pogledaj se, Aleksandre Lajtvude. Pružam ti uvid u sebe za svega šezdeset godina. Šta će tvoj veštičji ljubavnik tada reći o tvojoj lepoti? Alekove grudi su usahle. Izabel je hitro prišla bratu i uhvatila ga za ruku. Alek, to nije ništa. Samo čarolija. Okrenula se prema Kraljici. Skini to s njega! Skini! Ako ćete mi se obraćati s više poštovanja, razmisliću o tome. Hoćemo, pohita Kleri da kaže. Izvinjavamo se za svu nepristojnost. Kraljica je šmrknula. Meni jedino nedosta je tvoj Džejs, rekla je. Od svih vas, on je bio najlepši i najbolje vaspitan. I nama nedosta je, tiho se saglasila Kleri. Nismo nameravali da budemo nevaspitani. Mi, ljudi, umemo da budemo teški kad smo tužni. Hm, promrmljala je Kraljica, a onda je pucnula prstima i skinula čaroliju sa Aleka. Ponovo je bio onaj stari, mada bled i zapanjen. Kraljica ga je nadmoćno pogledala, pa se okrenula prema Kleri. Postoji komplet prstenova, rekla je Kraljica. Pripadali su mom ocu. Žudim za njima jer su ih vilenjaci napravili i poseduju veliku moć. Pomoću njih komuniciramo jedni s drugima, umovima, kao vaša tiha braća. Imam pouzdanu informaciju da su trenutno izloženi u Institutu. Pamtim da sam videla nešto takvo, polako je kazala Izi. Dva vilinska prstena u staklenoj kutiji na drugom spratu biblioteke. Želiš da ukradem nešto iz Instituta?, iznenađeno upita Kleri. Od svih usluga za koje je zamišljala da bi Kraljica mogla da ih traži od nje, ta nije bila pri vrhu spiska. Nije krađa vratiti neki predmet vlasniku, odgovorila je Kraljica. I ti ćeš onda nama vratiti Džejsa?, upita Kleri. nemoj da kažeš možda. Šta ćeš tačno uraditi?

32 Pomoći ću vam u pronalaženju, odgovorila je Kraljica. Dajem vam reč da će vam moja pomoć biti neprocenjiva. Mogu vam, na primer, reći zašto vam nijedna od čini za pronalaženje nije vredela. Mogu vam reći u kojem gradu ga najverovatnije možete naći. Ali Klava te je ispitivala, prekinuo ju je Sajmon. Kako si ih slagala? Oni nikada ne postavljaju prava pitanja. Zašto ih lagati?, insistirala je Izabel. Kome si ti ovde verna? Nikome. Džonatan Morgenstern bi mogao biti moćan saveznik, ukoliko od njega pre toga ne napravim neprijatelja. Zašto ga dovoditi u opasnost ili izazivati njegov gnev ako od toga nemamo nikakve koristi? Vilinski narod je star; mi ne donosimo odluke na brzinu, već sačekamo da vidimo iz kog pravca vetar duva. Ipak, to prstenje ti toliko znači da ćeš, ako ti ga donesemo, rizikovati njegov gnev?, upitao je Alek. Kraljica se samo nasmejala, lenjim smehom, punim obećanja. Mislim da je dosta za danas, rekla je. Vratite mi se s prstenjem i ponovo ćemo razgovarati. Kleri je oklevala; okrenula se da pogleda Aleka, a onda i Izabel. Da li se slažete s tim? Da krademo iz Instituta? Ako je to neophodno da bismo našli Džejsa, prozborila je Izabel. Alek je klimnuo glavom. Šta god da treba. Kleri se okrenula prema Kraljici, koja ju je zainteresovano gledala. Onda mislim da imamo dogovor. Kraljica se protegla i zadovoljno se nasmešila. Budite mi dobro, mali Senolovci. Jedno upozorenje, mada ga niste ničim zaslužili: trebalo bi da razmotrite koliko je mudra ta vaša potraga za prijateljem. Kao što često biva s nečim dragocenim što se izgubi - kada ga pronađete, možda neće biti onakav kakav je bio kad ste ga izgubili. Bilo je skoro jedanaest sati kada je Alek došao do ulaznih vrata Magnusovog stana u Grinpointu. Izabel je ubedila Aleka da pođe